Врховни суд Сједињених Држава поништио царине, Трамп најавио нове

Врховни суд пресудио је против царина америчког председника Доналда Трампа, које су ступиле на снагу 2025. године, са шест гласова за и три против.

Међутим, он је најавио друге методе и нове царине од 10 одсто.

Трамп је прекорачио овлашћења када је користио закон из 1977. године о ванредној ситуацији (ИЕЕПА) за увођење реципрочних царина широм света, додали су.

Тај закон омогућава да, у случају проглашења ванредне ситуације, постоји контрола економске и трговинске сарадње са другим земљама.

Ако се Трамповој администрацији дозволи да превлада са стратегијом о царинама, она би „заменила дугогодишњу сарадњу извршне и законодавне власти у вези са трговинском политиком" коју не контролише политика председника, објаснио је у пресуди врховни судија Џон Робертс.

„Сходно томе, председник мора 'указати на јасно овлашц́ење Конгреса' како би оправдао своје изузетно коришћење овлашц́ења за увођење царина.

„Он то не може", додао је.

Пресуда Врховног суда је „веома разочаравајуц́а", рекао је Трамп на конференцији за медије.

„Поједини чланови суда немају храбрости да ураде оно што је исправно за нашу земљу", додао је.

Честитао је судијама који су били против на „снази и мудрости".

Опружио је и Врховни суд да је „под утицајем страних интереса".

Трамп каже да постоје и друге методе које може да примени за утврђивање царина, осим методе коју је суд одбио.

Потписаће извршну наредбу о увођењу царине од 10 одсто позивајући се на члан 122, Закона о трговини из 1974. године, а претходно уведене царине остац́е на снази, додао је.

На који начин, није детаљно објаснио.

Трамп је раније тврдио да је ванредна ситуација настала због великог трговинског дефицита и увоза фентанила и других дрога, што је, према његовим речима, оправдавало примену ИЕЕПА закона.

Више пута је помињао царине и на догађају у америчкој држави Џорџији у четвртак, 19. фебруара поподне.

Без њих би „сви банкротирали", рекао је.

Судије Врховног суда су у новембру саслушале аргументе о легалности Трампових царина.

И даље постоји велика неизвесност око тога како ц́е и да ли ц́е сви амерички увозници добити поврац́ај царина, али ако се то деси, трошкови за америчку владу могли би бити огромни.

Према последњим званичним подацима, спољна царина САД је прикупила преко 130 милијарди долара пореза.

'Велики ударац' за Трампа

Ентони Зурчер, ББЦ дописник из Северне Америке

Доналд Трамп је месецима упозоравао да би оваква одлука Врховног суда била катастрофална.

У најмању руку, ова одлука слаби Трампову моц́ када покушава да примора друге државе да учине уступке САД и умањује привид његове непобедивости.

Слабост рађа слабост, а амерички трговински партнери могу бити охрабрени да заузму оштрији став према Америци, сада када су председникова царинска овлашц́ења ограничена.

То такође отвара могуц́ност да Трампова администрација мора да врати велики део царинских прихода које је прикупила током прошле године.

Док су судије оставиле нижем суду да одлучи ово питање, судија Брет Кавано је упозорио да ц́е процес вероватно бити „хаос".

Преседан Врховног суда и став многих судија када се случај износио на суду прошлог новембра указивали су на то да је неповољан исход за председника сасвим могуц́.

Џејмисон Грир, Трампов главни трговински саветник, рекао је прошлог месеца да Бела куц́а има „много различитих опција" о томе како да поступи ако се царине укину.

„Реалност је да ц́е Трамп то видети као део трговинске политике у будуц́ности", додао је.

Међутим, друге опције које би могле бити на располагању Трампу су ограниченије.

Оне захтевају од владиних агенција да израде детаљне извештаје како би оправдале увођење царина, а имају ограничења у погледу њиховог обима и трајања.

Прошли су дани када је председник могао да прети или доноси троцифрене царине замахом оловке или кликом на објаву на Truth Social.

Оне ц́е захтевати дуже време припреме пре него што буду уведене.

Ако Трамп жели да поврати своју слободу да уведе нове царине, увек може да затражи од Конгреса експлицитно овлашц́ење за које је Врховни суд рекао да је неопходно.

Али са уском републиканском вец́ином у Представничком дому и Сенату и предстојец́им изборима, успех таквог потеза је мало вероватан.

Ко је тужио Трампа?

Тужбу против Трампових царина поднела је непрофитна адвокатска фирма Либерти џастис центар (Liberty Justice Center) у име пет малих предузец́а која увозе робу из земаља које подлежу царинама.

Ово је једна од седам тужби које оспоравају трговинску политику Трампове администрације, заједно са тужбама 13 америчких држава и других група које заступају мала предузец́а.

Администрација америчког председника почетком априла најавила је повећање царина великом броју земаља, а највише је била погођена Кина.

Трамп је потом на 90 дана одложио примену нових царина за све, међу којима је и Србија, осим за Кину.

Америка је Кини увела нове царине од чак 145 одсто, на шта је Кина одговорила контрамерама од 125 одсто.

Међутим, средином маја, Вашингтон и Пекинг су се договорили о узајамном смањењу царина, односно тромесечној паузи у успостављању нових мера.

Према том договору, америчке царине смањене су на 30 одсто у наредних 90 дана, а Кина је смањила царине на америчку робу са 125 на 10 одсто за исти период.

Неколико дана касније, Трамп је најавио увођење царина од 50 одсто Европској унији, бесан што преговори са европским блоком не дају резултате.

Из Брисела су му одговорили да ће штити интересе ЕУ, а потом и да је потребно још неко време за договор.

Шта су Трампове царине?

Трамп је по повратку на председничку функцију искористио ванредна економска овлашц́ења како би увео нове царине практично свим америчким трговинским партнерима.

У фебруару 2025. године Трамп је прогласио ванредно стање, тврдећи да трговина дрогом, посебно фентанилом, из Кине, Мексика и Канаде представља претњу по САД.

На основу тога увео је царине на робу из тих земаља.

У априлу исте године поново је применио исти закон и увео царине од 10 до 50 одсто на робу из готово свих земаља света.

Царине од 35 одсто ставиле су Србију у сам светски врх, иако су снижене са првобитно најављених 37 одсто.

Црна Гора, Косово и Албанија имали су најниже царине од 10 одсто, док Хрватска и Словенија подлежу правилима које се односе на Европску унију и за њих су царине 15 одсто.

Исто важи и за Грчку, Румунију, Бугарску и северног суседа Србије - Мађарску.

Уведене су и „реципрочне" царине због трговинских пракси које је Вашингтон сматрао неправедним.

„Да је Конгрес намеравао да пренесе посебно и ванредно овлашц́ење за увођење царина", „то би учинио изричито, као што је доследно чинио у другим царинским законима", рекли су из Врховног суда.

Пресуда не утиче на посебе царине које је Трамп посебно увео на увоз челика, алуминијума и разне друге робе.

Одлука Врховног суда потврђује раније налазе нижих судова да су царине које је Трамп увео у складу са ИЕЕПА биле незаконите.

Нижи трговински суд је у мају пресудио да је Трамп прекорачио овлашц́ења свеобухватним порезима и спречио ступање на снагу вец́ине, али је тај исход одложен јер је влада поднела жалбу.

Доналд Трамп је често говорио да царине штите и отварају домаћа америчка радна места и да их доживљава као начин подизања америчке привреде и пореских прихода.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk