Треба ли мање хранити краве како не би било вишка млека у Србији

Усред кризе у којој су се нашли млекари у Србији, изјава министра пољопривреде изазвала је посебну пажњу.

Као решење за вишак млека на српском тржишту, Драган Гламочић предложио је сточарима да „краве мање једу да би последично давале мање млека".

Уз оцену да је Гламочић врхунски стручњак, чија је ужа област управо исхрана крава, професор Цвијан Мекић каже да је министар дао исхитрену изјаву.

„Када због било ког фактора (неадекватне исхране, стреса, болести, високе температуре) производња млека падне, не можете да дођете до производње која је била пре пада", каже професор Пољопривредног факултета у Земуну.

„Ми све чинимо како бисмо оджали производњу млека, која, пошто се крава отели, расте до пете, шесте недеље и тада доживљава максимум", додаје за ББЦ на српском.

Током 2024. године у Србији је било 309.000 музних крава, што је за око 100.000 мање него пре десет година, а опала је и производња млека на ниво од 1,3 милијарде литара, подаци су на сајту Републичког завода за статистику.

Највећи део ове производње долази од малих произвођача.

Министар Гламочић, који истиче да је неопходно да мала газдинства добију подршку јер од њих зависи опстанак села, каже да је његова изјава о смањењу производње млека погрешно схваћена.

„Када настану вишкови млека, препоручује се смањивање оброка, али то не значи нити изгладњивање крава, нити стављање на дијету.

„Једна крава поједе пет, шест килограма сена, 20, 30 килограма кукурузне силаже, и од седам до 10 килограма концентроване житарице.

„Када би се за сваку краву смањило само пола килограма концентрата, онда би дала литар млека мање дневно.

„Било би то довољно да се решимо свих вишкова", говори Гламочић за ББЦ на српском.

Управо су вишкови створили проблем на тржишту у Србији и утицали да се појединим произвођачима смањује цена млека или потпуно отказује откуп.

Усред ових проблема, крајем прошле године сточари из Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља организовали су протест, просувши млеко испред Градске управе у Краљеву, а остатак поделили грађанима.

Последњих дана у медијима је било најава нових протеста, али ББЦ на српском није добио потврду да ли ће и када бити организовани.

Највише проблема у централној Србији

Предраг Вељковић из Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља говори да је у његовом крају „сваког дана све горе и горе".

„У једном дану је само краљевачка млекара отказала откуп 50 тона млека.

„У појединим селима цена је толико пала да се млеко у Драгачеву откупљивало по 27-28 динара", говори.

Највећу цену од 55 динара по литру, могу да добију само велики произвођачи и то за екстра млеко које испуњава европске стандарде, објашњава.

„Држава ништа не решава - препуштени смо сами себи", каже.

У Мачви су прилике боље, јер у овом делу Србије није било ни пада цене ни отказивања откупа, говори Горан Васић, председник Удружења произвођача млека Мачванског округа, на западу земље.

„Овде су углавном велики произвођачи, који су директно везани за млекаре, нема прекупаца који мешетаре", каже Васић, чија фарма дневно произведе 2.000 литара млека.

Цена откупа у његовом крају иде од 45 до 55 динара.

Реална цена, којом би сви били задовољни, и која би донела зараду је од 45 до 60 динара, каже Васић.

Произвођачи добијају премију од 19 динара по литри млека које предају од државе.

Уз то, добијају и субвенције за музне краве од 55.000 динара по грлу.

Међутим, проблем са којим се сваке године суочавају јесте да цена млека не прати цену хране, која може да буде изузетно скупа током сушних година.

Зашто су настали вишкови?

Одговор зависи од тога кога питате.

Сви се слажу у почетној тачки - на европском тржишту настали су значајни вишкови млека.

Али док министар Гламочић каже да Србија „нема проблема са повећаним увозом", произвођачи тврде супротно.

Предраг Вељковић сажима одговор у реченици „уби нас увоз", док Горан Васић поред увоза из Европе истиче и смањену потрошњу млечних производа у Србији.

Министар, међутим, каже да је увоз у 2025. био за 28 одсто мањи него годину дана раније, и да се из Србије извезе више млека и млечних производа него што се увезе.

„Вишкови из Европе се по нижим ценама пласирају на тржишта где Србија традиционално извози производе.

„Не можемо да останемо конкуренти и долази до снижења цена млека и отказивања произвођачима", тврди министар.

Дугогодишњи проблеми у млечном говедарству кулминирали су још пре три године када је почело масовно да се увози млеко у праху са европског тржишта, каже Цвијан Мекић, професор Пољопривредног факултета у Земуну.

Ситуацију је додатно погоршао увоз полутврдих сирева.

„Само последња два месеца прошле године увезено је 1,2 милиона килограма полутврдих сирева по цени од 3,2 до 3,8 евра.

„То је нереална цена ако знамо да нам за килограм качкаваља треба десет до 11 литара млека.

„Тако ниска нам показује да су такви сиреви направљени од јефтиних састојака, и да је квалитет тих производа упитан", каже.

Министар пољопривреде потврђује да су се последња два месеца полутврди сиреви увозили по знатно нижим ценама, што је створило притисак на домаће произвођаче.

„Није први пут да се Европа решава вишкова кроз сир. Ово је сад екстремна ситуација јер је дошло до поремећаја односна на релација ЕУ, Америка, Кина.

„Ако се они између себе не договоре, бојим се да ово не остави последице и по земље ЕУ и по нас", каже.

Са сличним проблемима као и у Србији, суочили су се и сточари у Републици Српској, једном од два ентитета БиХ, који су после протеста и преговора са властима пристали на смањење производње млека, како би се решили вишкова.

Производња ће бити смањења за десет и више одсто, према Удружењу млекара РС, док ће сточари заузврат добити веће премије и нове прописе који би требало да заштите домаћу производњу.

Да ли ће Србија увести прелевмане?

Као и претходних година у сличним ситуацијама, произвођачи траже увођење прелевмана - таксе које би се плаћале на увезене производе зарад заштите домаћих на тржишту.

Последњи пут су уведене 2023. године после протеста пољопривредника и блокада.

Произвођачи тврде да је то допринело стабилизацији тржишта.

Европска комисија тада није била задовољна и тражила је укидање прелевмана, поручујући да су уведени без консултовања и задовољавајућих оправдања.

Министар каже да Србија у овом тренутку „не треба да забрањује увоз".

„Али ако дође до великих поремећаја, до великог увоза полутврдих сирева, бићемо приморани да покренемо одређене мере.

„За сада немамо довољно аргумената за тако нешто", говори.

Као једно од решења, Гламочић предлаже мере за повећање домаће потрошње која је смањена за 20 одсто у последњих годину дана.

„Имали смо негативну кампању у јавности да млеко није здраво, да се наши производи праве од млека у праху и да су небезбедни", каже министар.

Поред кампање за већу употребу млека и млечних производа у Србији, Горан Васић верује да би требало да држава формира сопствено спот тржиште, на коме би се откупљивали вишкови по нижим ценама.

„Наша млекара би онда имале могућност да се супротставе увозницима"; каже.

Србија је, међутим, сувише мала за формирање сопственог спот тржишта, додаје.

Цена и квалитет

Професор Цвијан Мекић излаз види у бољој контроли увезених производа.

„Постоје методе да се утврди да ли је качкаваљ који неко жели да увезе прави качкаваљ, да ли је млеко право млеко - оно у коме је вода из вимена краве, или је направљено додавањем воде.

„Ако производ није оно за шта се тврди да јесте, то је онда економска превара", истиче.

Како би потрошачи знали шта купују, држава је прошле године донела уредбу о јасном означавању производа са палминим или другим биљним уљем.

Овај додатак може се наћи у сиревима, који су продавани као млечни производи, иако нису били у потпуности.

Министар каже да се инсистира на спровођењу ове уредбе и најављује нове прописе по којима ће порекло производа бити назначено тако да потрошачи знају купују ли домаће или увезене производе.

Ово би могло да буде решење за праксу појединих млекара да давањем домаћих имена производима наводе потрошаче да мисле да су они настали у Србији, иако су их заправо увезле, каже Горан Васић.

Погледајте видео: Тим научника из Србије открива како краве могу мање да загревају планету

Независно од квалитета, док се откуп отказује, а цене које се плаћају произвођачима падају, крајњи потрошачи не виде разлике.

Цена јогурта у маркетима у Србији била је у распону од 150 до 180 динара од новембра прошле године и није било значајнијег појефтињења, показују подаци са сајта Ценотека.

„Сулудо је да чаша јогурта кошта 38 динара, а да се литар млека откупљује од произвођача по цени мањој од 30 динара", каже Васић.

„Када већ имамо проблем са вишковима и када већ нама пада цена, зашто не пада цена готовог производа и зашто не идемо у кампању да повећамо потрошњу млека", говори.

Министар Гламочић најављује за 2026. годину Закон о непоштеним трговачким праксама, урађен по моделу из Европске уније.

Погледајте видео: Све тајне сјеничког сира

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk