Sve što treba da znate o Međunarodnoj svemirskoj stanici posle 25 godina u orbiti

Međunarodna svemirska stanica (ISS) najskuplji je objekat čovečanstva i u orbiti se nalazi već 25 godina. Pročitajte njen fascinantni istorijat, ispričan u 25 brojeva.

Orbitirajući na nekih 400 kilometara iznad Zemlje, Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedan od najambicioznijih inženjerskih projekata čovečanstva.

Od prve misije Ekspedicije 1, ISS je posetilo više od 280 astronauta i kosmonauta, i sada je neprestano nastanjena već 25 godina.

Ako ste rođeni posle 2. novembra 2000. godine, čitavog vašeg života neko je uvek živeo u svemiru.

ISS je demonstrata šta može da se postigne kroz međunarodnu saradnju i dokazuje šta sve mogu da urade ljudi koji rade zajedno kad se odluče za to.

Nije uvek bilo lako.

Od izvora energije do kapaciteta za stanovanje, od didžeridua do toaleta, evo našeg viđenja 25 godina ISS-a u brojkama.

27: Starost najstarijeg modula ISS-a (u godinama)

Prvi stadijum ISS-a, Zarija, bio je lansiran na Protonskoj raketi sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu jednog tmurnog novembarskog jutra 1998. godine.

Za one među nama koji su gledali sa snegom prekrivenog nasipa rashodovanog silosa za nuklearne projektile (ili nam je makar rečeno da je rashodovan), bio je to neugledan događaj.

U ono vreme, većina članaka napisanih o ISS-u bila je daleko od pozitivnih.

Projekat – mešavina napuštenog američkog programa svemirske stanice iz osamdesetih po imenu Sloboda i naslednika ruske svemirske stanice Mir – bio je opterećen kašnjenjima i premašivanjima budžeta.

Nije manjkalo političkog otpora potpunom napuštanju programa.

3: Članovi Ekspedicije 1

Kad su Bil Šepard, Sergej Krikalev i Jurij Gidženko uključili svetlo u novembru 2000. godine, ISS se sastojala od samo tri modula zavarena jedan za drugi.

Zarija, Zvezda i Juniti nastavljaju da čine srce ove stanice, obezbeđujući struju, kiseonik i veze sa drugim delovima koji su dodati kasnije.

Uprkos njihovim skučenim prostorijama, astronauti su proveli skoro pet meseci na embrionskoj stanici, sprovevši oko 22 naučne istrage, sedam svemirskih šetnji i dočekavši dve posade spejs-šatla koje su im došle u posetu.

Danas obično u svakom trenutku ima sedam astronauta na ISS-u – ova internet stranica prati ko je trenutno u svemiru.

42: Letovi sastavljanja

U zavisnosti od toga kako ih brojite, na ISS-u ima između 16 i 20 modula pod pritiskom, osam velikih solarnih panela i mnogo više izukrštanih komponenti.

Ukratko, trebalo je to sve sastaviti.

Srećom, Amerika je imala spejs šatl koji ne samo da je isporučio razne delove ISS-a, već je njegova robotska ruka mogla takođe da se iskoristi kao pomoć da se oni postave na mesto.

Imajući u vidu da su delovi za stanicu bili izgrađeni u Rusiji, Severnoj Americi, Evropi i Japanu, svi su se uklopili jedan u drugi uz minimum drame.

388: Kapacitet stanovanja (u kubnim metrima)

Kapacitet dostupan astronautima ekvivalent je kuće sa šest soba iliti 388 kubnih metara, ako ste stara škola.

Ali u mikrogravitaciji, možete da iskoriste sav dostupan prostor – pod, zidovi i tavanica su arbitrarni.

U praksi to znači da je skoro svaka unutrašnja površina prekrivena opremom, eksperimentima i mestom za skladištenje.

Da bi se izbeglo da astronauti ostanu potpuno dezorijentisani – i da bi odgovarali modulima za obuku na zemlji – ISS je dizajnirana sa podovima i tavanicama.

Ali poznato je da ekipe znaju da pomešaju stvari i da imaju dane kada im je sve naopačke.

2: Vežbanje (u satima dnevno)

Ako su nas dugotrajne svemirske misije naučile nečemu, to je da je svemir loš po vas.

Produžena izloženost bestežinskom stanju dovodi do gubitka mišićne mase, gustine kostiju i kvarenju vida. I zato, da bi mogli da se vrate na Zemlju bez ozbiljnih zdravstvenih problema, astronauti moraju da vežbaju dva sata dnevno.

Teretana na ISS-u obuhvata pokretnu traku za trčanje, bicikl i sprave za vežbanje sa opterećenjem.

Astronauti su dovoljno motivisani, disciplinovani i takmičarski raspoloženi da shvate vežbanje ozbiljno.

Britanski astronaut Tim Pik je 2016. godine čak postavio novi rekord za trčanje maratona u svemiru, istrčavši 42 kilometra za tri sata i 35 minuta.

98: Procenat recikliranog daha, znoja i urina

Današnji urin je sutrašnja kafa, ili makar tako glasi izreka u svemiru.

Sistem prerade vode na ISS-u je čudo inženjerstva koje uspeva da povrati skoro svu vodu koju izbace astronauti.

Tehnologija izvlači vodenu paru i znoj astronauta iz vazduha, i urin iz toaleta, da bi je transformisala u čistu pijaću vodu.

Pored složenih vodovodnih cevi, sistem klimatizacije održava stalni povetarac kroz čitavu stancu.

Uprkos nedeljnim sesijama čišćenja, daleko od toga da je ISS lišen bacila.

Jedna skorašnja studija pokazala je da postoji 55 različitih tipova mikroba koji koegzistiraju sa ljudima.

4.400: Objavljene istraživačke studije

Astronauti provode veći deo radnog dana vršeći, nadzirući i analizirajući eksperimente.

Istraživanja mikrogravitacije variraju od medicinskih studija kostiju i mišića, do istraga materijala i farmaceutskih proizvoda.

Neki eksperimenti – poput ovog sa crvima – žele da pobede bolesti na Zemlji, dok drugi obuhvataju razvijanje novih tehnologija.

Nekoliko privatnih kompanija nadovezuje se na istraživanja sa ISS-a kako bi proizvelo napredne materijale u svemiru.

70: Najstariji astronaut (u godinama)

Kada je NASA odabrala prvog astronauta 1959. godine, kandidati su morali da budu mladi i fizički savršeni.

Kad je Džon Glen upitan na konferenciji za štampu koji testovi su za njega bili najgori tokom medicinskih pregleda, odgovorio je: „Ako shvatite koliko otvora ima na ljudskom telu i koliko duboko možete da zađete u bilo koji od njih... vi mi odgovorite koji bi bio najteži za vas“.

Zahvaljujući njegovoj žrtvi, ispostavlja se da ne morate da budete mladi ili na vrhuncu fizičke spreme da biste bili astronaut.

Ali morate, međutim, da budete dobri u tom poslu, zbog čega astronauti odlaze u penziju mnogo kasnije u njihovim karijerama.

Najstariji astronaut koji je živeo na ISS-u trenutno je Don Petit, koji se vratio na Zemlju za svoj 70. rođendan.

Džon Glen je, sasvim slučajno, leteo u drugoj misiji u 77. godini života.

371: Najduža misija (u danima)

Da li ikad zateknete sebe kako zurite kroz kancelarijski prozor, žudeći za krajem radnog dana?

Zamislite da ste zatočeni na radnom mestu više od godinu dana, samo povremeno u prilici da izađete napolje.

Misije koje traju po šest meseci ili više sada su norma, a aktuelni rekorder za najduži let na ISS-u je astronaut NASA-e Frenk Rubio, koji se vratio na Zemlju u septembru 2023. godine.

Kosmonaut Valeri Poljakov i dalje drži rekord svih vremena za najveći broj dana provedenih u svemiru u jednoj misiji.

On je živeo na mnogo manjoj ruskoj svemirskoj stanici Mir 437 dana bez prestanka u orbiti između 1994. i 1995. godine.

25: Debljina prozorskog stakla Kupole (u milimetrima)

Ima malo popularnijih mesta za boravak na ISS-u od Kupole.

Ovaj istureni prozor koji su izgradili Evropljani i koji gleda na Zemlju, pruža astronautima jedan od najboljih pogleda u poznatom Univerzumu.

Ali distrakcija zurenja kroz prozor može da pokvari strog vremenski raspored koji vlada danom jednog astronauta.

Nikol Stot je priznala u mom podkastu Space Boffins da je morala da navija alarm da je podseća da se vrati na posao.

Astronauti su postali sve umešniji u fotografisanju, deleći ono što vide sa svetom.

Možete da vidite šta oni vide na ovom fidu.

1: Broj didžeridua na kojima je svirano u stanici

Hobiji na ISS-u variraju od gledanja filmova do slikanja vodenim bojicama, ali mnogi astronauti takođe ponesu svoje muzičke instrumente sa sobom.

Kanađanin Kris Hadfild je famozno snimio vlastitu verziju pesme „Space Oddity“ na ISS-u.

Drugi izvođači bili su Kedi Kolman, koja je svirala flautu na stanici i Tomas Peske koji je poneo saksofon.

Don Pettit je međutim, verovatno ušao u istoriju kao najveći muzički inovator na ISS-u.

On je prepravio usisivač sa stanice u didžeridu da bi demonstrirao naučni eksperiment – deo ekstenzivnog obrazovnog programa koji sprovode astronauti na ISS-u.

Možete da pročitate sve o prvim primerima svemirske muzike ovde.

211: Dužina vreće za spavanje astronauta (u centimetrima)

Svakom astronautu je dodeljen lični životni prostor na ISS-u – otprilike veličine klasične britanske telefonske govornice – koji mogu da ukrase slikama i suvenirima od kuće.

Takođe dobijaju specijalno dizajnirane vreće za spavanje, koje se pričvršćuju za zid.

Ali buka ventilatora za ventilaciju, bljesak Sunca i nedostatak gravitacije zaverili su se da im otežaju spavanje.

Makar na ISS-u astronauti imaju lični prostor.

Na predstojećoj 10-dnevnoj misiji Artemisa II, četvoročlana posada svemirske letelice Orion visiće u ležaljkama svega nekoliko centimetara jedni od drugih.

4: Toaleti

Bio je to, ispričao mi je jednom Kris Hadfild, njegov „najponosniji dan u svemiru“.

Tokom njegove misije 2012. godine, koordinisao je rusku svemirsku šetnju, kad se toalet u američkom delu stanice pokvario.

„Ako ja ne popravim toalet, on neće biti popravljen.

„Ruka mi je bila zavučena do lakta u toalet bez gravitacije i vode, dok pokušavam ponovo da ga sastavim, a potom sam morao da se očistim i požurim na sasvim drugi kraj stanice i pomognem u organizaciji svemirske šetnje“, rekao je.

Do kraja dana, svemirska šetnja je prošla bez ikakve greške... a toalet je funkcionisao.

„Bio je to najsjajniji trenutak tokom mojih šest meseci u orbitiranju oko sveta“.

Možete da pogledate turu po toaletu na ISS-u ovde.

5: Ispečeni keks sa komadićima čokolade

Svemirska hrana je mnogo uznapredovala od ranih dana lepljive smese (možete da pročitate više od ranoj svemirskoj hrani ovde).

I dok američki astronauti imaju običaj da proslavljaju sa večerima pice, astronauti Evropske svemirske agencije (Esa) mogu da se pohvale sofisticiranijim ukusom za hranu.

Misija Italijanke Samante Kristoforeti obuhvatila je prvu mašinu za espreso u orbiti, a francuska astronautkinja Sofi Adeno planira da jede gurmanske obroke koje je napravio nagrađeni kuvar.

U budućnosti, cilj je da se uzgoji hrana u svemiru i skuvaju sirove namirnice.

Salata je već bila uspešno uzgojena na ISS-u , a 2019. godine astronauti su čak uspeli da ispeku pet kolačića… ali im nije bilo dozvoljeno da ih i pojedu.

Morali su da budu vraćeni na Zemlju da bi se utvrdilo da su bezbedni.

40: Manevri za izbegavanje svemirskog otpada

Film Gravitacija iz 2013. godine ukazala je na to šta sve može da pođe po zlu kad se svemirski otpad otrgne kontroli.

Priča zamišlja „Keslerov sindrom“, sa nizom sudara sa orbitalnim kršem koji uništava svemirsku letelicu.

Sa oko 28.000 objekata u orbiti, rizik da svemirski krš udari u svemirsku letelicu sa posadom predstavlja sve veći razlog za zabrinutost.

ISS je izbegao krupno oštećenje, ali je i dalje bio okrznut prilikom jednog udara.

Tokom njegove misije iz 2015. godine, Tim Pik je napravio ovu uznemirujuću fotografiju naprsline na prozoru Kupole.

9: Najduža svemirska šetnja (u satima)

Od prve misije sklapanja u decembru 1998. godine, bilo je više od 270 svemirskih šetnji sa ISS-a.

Isprva, većina je bila radi pomoći pri sastavljanju stanice, ali danas se one sve više rade radi popravke ili zamene ostarelih delova.

Najduža svemirska šetnja ostaje ekskurzija od osam sati i 56 minuta Suzan Helms i Džima Vosa iz 2001. godine.

Tokom svemirske šetnje iz 2013. godine, Luka Parmitano se zamalo udavio kad je njegova kaciga počela da se puni vodom.

7: Spojevi na Kanadarmu2

Pored toga što je doprinela raspevanim astronautima, jedan od najvećih doprinosa Kanade ISS-u jeste složena višezglobna robotska ruka.

Kanadarm2, razvoj originalne robotske ruke pričvršćene za spejs šatl, koristi se za sve, od sklapanja misija i pristajanje svemirskih letelica do prebacivanja svemirskih hodača do različitih delova ISS-a – što je istinski upečatljiva vožnja.

Kanada je takođe razvila nešto što naziva „najsofisticiranijim svemirskim robotom ikad napravljenim“.

Poznat kao Dekstra, on ima dve ruke, pet očiju i više dodataka od švajcarskog nožića.

13: Svemirski turisti

Posećivanje ISS-a više nije privilegija samo astronauta i kosmonauta iz svemirskih agencija.

Trineast privatnih pojedinaca je takođe letelo do ISS-a.

Kompanije koje nude vožnju više vole da ih nazivaju učesnici svemirskog leta, nego turistima.

A čak i milijarderi moraju da prođu kroz više meseci obuke. NASA navodno naplaćuje 35.000 dolara po noći za smeštaj, mada to podrazumeva i obroke i pogled na Zemlju.

16: Orbite za 24 sata

Pri brzini od 28.000 kilometara na čas, astronauti iz ISS-a svaki dan doživljavaju 16 izlazaka sunca i 16 zalazaka.

Orbitalna putanja stanica prevede je preko 80 odsto Zemlje, što nam pruža priliku da je vidimo kako nam prolazi iznad glava. ISS je jedan od najsjajnijih objekata na noćnom nebu.

Možete da upotrebite besplatnu aplikaciju NASA-e da vas upozori na priliku da je vidite.

55 miliona: Najjeftiniji let (u dolarima)

Stizanje do ISS-a nije jeftino, ali košta manje nego nekada.

Prema izveštaju iz 2018. godine, svaki let spejs-šatla košta otprilike 1,5 milijardi dolara – mada šatl može da ponese i astronaute i tovar.

Danas je aktuelna tarifa za sedište u Spejs Iksovom Dragonu oko 55 miliona dolara, a u manje udobnom ruskom Sojuzu iznosi oko 80 miliona dolara. Iako je konkurencija spustila troškove, rakete će uvek biti skupe sa postojećom tehnologijom.

286: Trajanje 'osmodnevne' misije Sunite i Buča (u danima)

Starlajner je opisan kao sledeća velika stvar u ljudskim svemirskim letovima.

Posle mnoštva problema, Boingova nova svemirska letelica konačno tje rebalo da se pojavi za prvi probni let sa posadom u junu 2024. godine.

Ali NASA je na kraju zažalila što ga je reklamirala kao osmodnevnu misiju.

Brojni neuspesi tokom pristajanja naveli su zvaničnike da odluče da pošalju Starlajner nazad na Zemlju bez posade, ostavivši astronaute Sunitu Vilijams i Buča Vilmora zatočene na stanici i primorane da provedu Božić u svemiru.

Dvoje astronauta su se konačno vratili na Zemlju u martu 2025. godine.

735,000: Generisana energija (KWh/u godini)

Sa 109 metara, širina krila solarnih panela ISS-a duža je od Erbasa A380.

Paneli, koji se krive tako da gledaju u Sunce, povezani su sa bankama baterija da bi osigurali neprekinuti dovod energije.

ISS je takođe opremljena izolacijom i sistemom hlađenja da spreči pregrevanje, sa bankom radijatora punih amonijakom za rasipanje toplote u svemir.

Curenja amonijaka bila su razlog za zabrinutost, što je dovelo do hitnih svemirskih šetnji da bi se zakrpila.

3.000.000: Linije softverskog koda

Kompjuter sa ekvivalentom od oko 74 kilobajta ROM-a i 4 kilobajta memorije RAM-a (sićušni delić onoga što možete naći na vašem pametnom telefonu danas) omogućio je 1969. godine trojici astronauta da upravljaju putanjom od oko 380.000 kilometara od Zemlje do Meseca i spuste se precizno u tačku na mesečevoj površini. ISS zahteva više kompjuterske snage i obuhvata i operativni sistem na samoj stanici i kontrolu misije na zemlji.

Štaviše, na ISS-u postoji mnoštvo kompjutera – od nezgrapne elektronike iz sovjetskih vremena do tableta.

Postoje čak i adaptirani kompjuteri Raspberi Paj. Preimenovani u Astro-Paj , oni se koriste za vođenje studentskih eksperimenata.

486.000: Predmeti u stanici

Svi mi gubimo stvari kod kuće – ali zamislite kad biste ih spustili a oni bi samo odlebdeli negde drugde.

To je česta pojava na ISS-u i razlog zašto su površine i odeća astronauta prekriveni čičak trakom.

Da bi pratili šta je sve u stanici, skoro svaki predmet – od ključnog hardvera do rolni toalet papira – dobija bar kod i/ili serijski broj.

Čitav sistem nadzire Oficir za inventar skladišta u kontroli misije.

Dakle, ako astronautima ponestane rolni toalet papira, oni znaju koga treba da pozovu. (Uz dobru volju centra za kontrolu misije NASA-e u Hjustonu, ovo je naša ubedljivo najdraža činjenica u vezi sa ISS-om.)

150 milijardi: Ukupni troškovi (u dolarima)

Broj koji je najteže izračunati ili potvrditi.

Možda nikad nećemo saznati ukupne troškove ISS-a.

Znamo samo da NASA troši između 3 i 4 milijarde dolara svake godine da bi upravljala ISS-om.

Je li vredno toga?

Prosudite sami.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]