Постоји ли више од једног универзума

Јесте ли некада замишљали да сте рок звезда или астронаут у неком паралелном универзуму?

Идеја о много универзума у „мултиверзуму“ једнако је надахнула сањарења и научнофантастичне заплете.

Зато је озбиљно схватају чак и неки научници.

То само вероватно није она верзија коју често описује Холивуд.

И чини се да нико не може да се усагласи око тога шта би она заправо могла да буде.

Прецизно подешени универзум

Универзум у којем стварно постојимо делује као да је савршено прецизно подешен за нас.

Да је гравитација слабија, на пример, наше звезде и планете се можда не би формирале, објашњава професор Пол Халперн, физичар са америчког Универзитета Светог Џозефа.

„С друге стране, да је гравитација много јача, сам универзум би се урушио још у његовом раном стадијуму“, сугерише Халперн који је написао и књигу Привлачност мултиверзума.

Постоји око две десетине такозваних основних константи природе и њихове тачне вредности чине да наши физички закони функционишу.

Али одакле су потекли?

Неки тврде да указују на божанског творца – бога који је осмислио наш универзум са пажњом и прецизношћу.

А други их опет објашњавају кроз постојање мултиверзума: да тамо напољу неким чудом постоји бесконачан број универзума, сваки са конкретном комбинацијом ових константи.

Ми смо се нашли у правом који подржава интелигентни живот.

Какве су шансе да смо имали баш толике среће?

Чини се прилично велике, неки би рекли, будући да не бисмо постојали у свим тим другим беживотним универзумима и могли да размишљамо о овом питању тамо.

То се назива антропички принцип.

Физичари су сугерисали свакакву врсту хипотетичких идеја како су ови универзуми могли да настану, углавном засновано на сложеној математици.

Узмимо само два примера за то.

Погледајте видео о Теји, планети коју је наша Земља можда „прогутала“

Тумачење многих светова

Први долази из квантне механике, бизарног света сићушних честица као што су електрони.

Кад се зумирамо на ово минијатурно царство, квантни физичари нам кажу да својства честица нису урођена.

Електрон није ни ту ни тамо.

Уместо тога, он има неку вероватноћу да је ту, или тамо, или на било ком другом могућем месту.

Према класичној теорији, кад неко проучава честицу, те вероватноће се стопе у једну једину реалност и електрон заузме једину фиксну позицију и то све у оквиру универзума који познајемо.

Можда ју је тешко разумети, али квантна механика је данас нашироко прихваћена у науци.

Сличну идеју предложио је 1957. постдипломац по имену Хју Еверет Трећи, касније названу Тумачење многих светова.

Према њој квантна честица не преузима једну једину фиксну реалност.

Уместо тога грана се у све могуће реалности истовремено, сваку у свом властитом универзуму.

Кад неко проучава ову квантну честицу, објашњава Халперн, свесно постојање човека се подели: један види једну реалност, други њене друге верзије.

Али ти двојници нису они са узбудљивим паралелним животима које срећемо у филмовима, истиче он.

„Замислите да одете у биоскоп а филм говори о некоме ко, уместо да посматра електрон подешен на нула нанометара, посматра електрон на једном нанометру“, каже Халперн.

Такве суптилне разлике „не би чиниле нешто нарочито узбудљив холивудски заплет“.

Ова идеја о мултиверзуму има поклонике, али истовремено одбија неке друге људе, који тврде да не може да се тестира - не можемо се баш телепортовати у други универзум и проверити, зар не?

Према филозофу Карлу Поперу, ако теорија не може да се оспори, онда заправо није научна.

Тај аргумент, међутим, не брине много професора Геранта Луиса, астрофизичара са Универзитета у Сиднеју.

Можда ћемо једног дана моћи да посетимо други универзум, сугерише он.

„Искључивање нечега као немогуће значи да морате да имате комплетну слику, а ми то још немамо“, тврди он.

Указује на другачију врсту замерке: принцип по имену Окамова оштрица.

„Ви желите да најпростије једначине објасне највише тога“, каже он.

„Позивање на безброј универзума како би решили ваш проблем не звучи као да га чините најпростијим могућим", додаје.

Погледајте видео: Хоће ли на ноћном небу бити све мање звезда

Вечито ширење

Једна друга идеја о мултиверзуму се усредсређује на ране тренутке нашег космоса.

Према актуелним водећим теоријама, универзум се раширио екстремно брзо за сићушни делић секунде.

„Постојао је одређени енергетски профил који је довео до ултра рапидног ширења“, објашњава Халперн.

Кад се зауставио, енергија се претворила у материју и светлост у ономе што сматрамо Великим праском, довевши до универзума који видимо свуда око нас данас.

Није јасно зашто је тачно ово космичко ширење започело или се зауставило баш у нашем кутку свемира.

А 1980-тих, неки физичари су сугерисали да се ширење није зауставило свуда истовремено.

Оно се можда наставља даље изван нашег кутка свемира.

У једној верзији ове идеје о „вечитом ширењу“, међутим, где год да се ширење заустави, тај део свемира би се разгранао у властити универзум, а сваки би био другачији.

Неки би можда имао супер јаку гравитацију, други једва некакву гравитацију.

„Већина њих ће завршити мртва и стерилна, а свако мало ћете добити неколицину која је настањива", каже Луис.

Али као и са квантним мултиверзумом, покушај да се контактирају ови други универзуми делује прилично тешко, кад имате тај свемир који се непрестано шири између нас.

Лов на трагове

Међутим, љубитељи мултиверзума сугерисали су да ако се два универзума формирају близу отприлике у исто време, могуће је да су се накратко сударили пре него што су се одгурнули један од другог.

Космолози траже ожиљке једног таквог судара у космичкој микроталасној позадини (ЦМБ), тачније остатке првог светла које путује кроз наш рани универзум.

Оно се у међувремену охлади у микроталасну радијацију и можемо да употребимо телескопе да је видимо широм свемира.

Према Халперну, ти ожиљци би били „отприлике облика центра мете или мете".

Неки космолози су анализирали и необична својстава у ЦМБ-у попут хладне тачке, која делује необично хладније од њеног окружења.

Неки тврде да ју је изазвао други универзум који вуче наш.

„Колико знам, сваки пут кад је неко изнео ту тврдњу, друге групе су урадиле статистичку анализу и рекле: 'Е па није, та тврдња не пије воду'", каже Халперн.

Погледајте видео о универзуму и зашто постоји на Јутјуб каналу ББЦ-ја на српском

'Само хрпа идеја'

Чак и кад бисмо нашли дефинитивне ожиљке у ЦМБ-у, да ли би било довољно да се поверује у друге универзуме ако их заправо никад не сретнемо?

„Постоје многи случајеви у науци где прихватамо индиректне доказе“, каже Халперн.

На пример, ми верујемо да је језгро Земље сачињено од гвожђа и никла упркос томе што никад нисмо били тамо доле.

Штавише, њему се прилично свиђа идеја о другим универзумима.

„Сматрам себе верником у вечито ширење за сада, уколико не нађемо неки бољи модел“, открива он.

И Луис је отворен за могућност постојања неког другог облика мултиверзума.

Али смо, каже, веома далеко од тога да га заправо дефинишемо, са толико много конкурентних идеја на столу.

У студији из 2025. године, написао је да су мултиверзуми тренутно „једва хипотеза, само хрпа идеја и много нагађања“.

„Ако желимо да се расправљамо у пабу о мултиверзуму, онда је први корак: хајде да дефинишемо шта је то о чему ми расправљамо", каже он за ББЦ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk