Шта за децу значи затварање београдског Свратишта викендом

Неколико једноставних чињеница: сваком детету је потребно да има редовне оброке и одговарајућу одећу, да се купа и пере зубе, да се игра и учи, да га неко чује.

Многа деца то немају.

Посебно она која живе и раде на улици.

Колико их се налази у такозваној уличној ситуацији у Србији не зна се, јер нису препозната у систему, упозоравају годинама организације које се баве њиховом заштитом попут невладине организације Центар за интеграцију младих (ЦИМ).

ЦИМ већ 19 година води Свратиште у Београду, које ће због недостатка новца по први пут ове године бити затворено викендом.

То значи да ће деца суботом и недељом остати без свега онога што им је потребно, а што су проналазили у свратишту које у Београду постоји на две локације, каже Мина Медић, из Свратишта за децу.

Одлука није лако донета, али дошли смо до краја када не можемо другачије, додаје.

Од када је ЦИМ објавио да се Свратиште затвара викендом скупили су више од пола милиона динара за два дана, углавном захваљујући прилозима појединаца.

„Прикупљена средства тренутно доприносе одржању услуге током радних дана", објашњава Медић.

„Одрживо функционисање Свратишта и викендом могуће је једино кроз системска решења и подршку надлежних институција у оквиру закона.

„Тако деца имају континуитет боравка, а не повремено, ад хоц отварање и затварање услуге", додаје.

Свратиште које води ЦИМ постоји на Новом Београду и Звездари, и месечно кроз њега прође више од 300 девојчица и дечака узраста од пет до 15 година.

ЦИМ финансира рад свратишта захваљујући средствима фондација, пре свега међународних, које подржавају њихове пројекте, и донацијама компанија и појединаца.

Град Београд и Министарство за социјална питања нису одговорили на питања ББЦ на српском до објављивања овог текста о томе на који начин град и држава помажу деци која живе и раде на улици.

У Београду постоји Прихватилиште за децу, у надлежности града, које нуди и „услугу свратиште деци и младима који су у уличној ситуацији", са капацитетом од 30 места.

Услуге прихватилишта и свратишта се разликују - док прихватилиште подразумева смештај деце коју су због угрожености упутиле институције, свратиште деца сама користе током дана да добију основне ствари.

Поред Београда, свратиште за децу постоји још само у Новом Саду.

Ко су деца која долазе у Свратиште?

Поред задовољавања основних потреба, деца у свратишту раде и домаће задатке и друже се.

Стручњаци за њих организују радионице, групне и индивидуалне разговоре.

„Свратиште је и сигуран простор, где деца могу да се опусте, одморе, гледају цртаће и викенди јесу резервисани за то. Сада ће то да изостане", каже Медић.

Деца која долазе у свратиште углавном живе у неформалним насељима у екстремном сиромаштву.

„Социјално су искључени до крајњих граница", говори Медић.

Већина домаћинстава у неформалним насељима живи са мање од 24.000 динара месечно, подаци су истраживања ЦИМ-а из 2022. године.

Одрасли најчешће зарађују радом на улици - скупљањем секундарних сировина, продајом робе, просјачењем.

У сваком трећем домаћинству са децом, деца су укључена у неки облик рада на улици.

У седам одсто оваквих случајева, деца просе, наводи се у истраживању.

Запослени у Свратишту за децу у Београду раније су објаснили да „највећи број деце раде на улици да помогну родитељима", јер живе у екстремном сиромаштву.

„То најчешће није искоришћавање деце да би неко зарадио, већ се своди на помоћ породици да преживи и не сматра се злоупотребом дечијег рада.

„Веома често добијамо одговор центара за социјални рад да то није случај за њих, управо зато што злоупотребе нема", рекла је 2022. Јелена Митић Пантић, специјална педагошкиња.

Погледајте видео о Свратишту за децу

Како Свратиште може опстати?

Као социјална услуга, свратиште је препознато у социјалној заштити и налази се у закону још од 2011. године, каже Мина Медић.

То значи да установа, као и стручњаци у њој, морају да испуне одређене стандарде да би добили лиценцу за рад.

„Никад се на институционалном нивоу није расписао конкурс за пружање услуге деци у уличној ситуацији.

„Никада нисмо позвани на ове конкурсе, нити смо могли да се пријавимо", каже Медић.

Донације појединаца могу бити или једнократне или месечне пријављивањем у круг давалаца.

Износ од 1200 динара (10 евра) је потребан да једно дете проведе један дан у Свратишту, по њиховим проценама.

„Глобално видимо да има све мање новца за овакве услуге.

„Ми нећемо одустати од борбе за наше викенде и да наша деца добију озбиљно место у нашем друштву", закључује Медић.

Погледајте видео: Невидљиви за државу - ко су људи који „не постоје"

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk