Srbija i apatridija: Nevidljivi za državu - ko su ljudi koji „ne postoje”
Od deset članova porodice Demiri, samo troje zvanično postoji - najstariji Asman i njegovo dvoje unučadi.
Ostali nemaju lična dokumenata i bez njih su lišeni prava poput školovanja, zdravstvenog osiguranja, ugovora o radu i socijalne pomoći, koja se za većinu građana Srbije podrazumevaju.
Oni su u riziku da postanu apatridi - lica bez državljanstva.
Dokumenta nemaju zato što nisu upisani u matičnu knjigu rođenih.
U ovom položaju se u Srbiji nalazi nešto više od 2.000 ljudi, pokazuje istraživanje Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) iz 2020. godine.
„Gotovo isključivo se radi i Romima, a u najvećoj meri su interno raseljena lica i Romi sa Kosova", kaže Milan Radojev, pravnik nevladine organizacije Praksis, koja pruža besplatnu pravnu pomoć ranjivim grupama.
Preostali članovi porodice Demiri nadaju se da će uz pomoć Praksisa dobiti dokumenta posle 20 godina života u neformalnom naselju u Čukaričkoj šumi.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Zaštitnik građana i UNHCR zajedničkim snagama žele da iskorene apatridiju u Srbiji do 2024. godine.
„Apatridija se prenosi sa generacije na generaciju - roditelji apatridi dobijaju decu apatride, i zbog toga je važno da bude iskorenjena", kaže Jelena Milonjić, pravnica iz Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a.
Pripremile: Sandra Maksimović i Jovana Georgievski
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
