'Тактика у Ирану личи на Косово 1999': Бивши саветник Доналда Рамсфелда за ББЦ

Џорџ Буш старији и Пустињска олуја у Ираку, Бил Клинтон и Савезничка сила у СР Југославији, Џорџ Буш млађи и Ирачка слобода - хоће ли Доналд Трамп остати уписан у историјске књиге кроз акцију Епски бес у Ирану?

Ваздушни напади америчке и израелске војске на Иран и убиство врховног вође ајоталаха Алија Хамнеија потпалили су ново буре барута на Блиском истоку.

Иранци су одговорили нападима на америчке базе широм региона, Израел, али и друге циљеве у земљама Блиског истока.

Амерички председник 3. марта је рекао да би акција могла да траје четири до пет недеља, али да САД имају залихе оружја да „заувек ратују".

Док ракете и дронови парају небо изнад Блиског истока, поред многих других, отвара се и питање у какву врсту војног сукоба би овај могао да се развије и како би могао да се заврши.

„Ово је превентивни рат чији је циљј да спречи развој оружја или других врста претњи које Иран може да представљати.

А у етици рата, превентивни рат се сматра забрањеним", каже за ББЦ на српском, Џон Аркила, војни аналитичар и бивши саветник генерала Нормана Шварцкофа током Пустињске олује и Доналда Рамсфелда, министра одбране САД.

Рамсфелд, такозвани архитекта рата у Ираку 2003, био је на функцији за време председника Џорџа Буша млађег и важио је за главног заговорника „рата против тероризма" после напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001.

Актуелна Трампова администрација оптужује Иран да покушава да развије опасан нуклеарни програм, док је власт у Ирану тврдила да то ради искључиво у научне сврхе.

Пошто је најновији сукоб почео, Трамп је позвао народ Ирана који се противио ајатолаху да преузме власт у земљи у којој су током антивладиних демонстрација у јануару убијене хиљаде људи.

У америчко-израелским нападима до сада је уништен одређен број база Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), војни аеродроми, противваздушна одбрана и лансери балистичких ракета.

Типично за овакве врсте ваздушних кампања је тактике „роја" - истовремених удара на много, много различитих локација, објашњава Аркила.

„У тактичком погледу САД ово се спроводи прилично ефикасно, а Иран има мало могуц́ности за противваздушну одбрану.

„Нанели су много удараца релативно беспомоц́ном противнику", каже Аркила, истичући да се ради о личној оцени.

У досадашњем току сукоба, убијено је шест америчких војника, а Трамп и Пит Хегсет, министар одбране, упозорили су да би могло да буде још жртава наредних дана.

Према подацима локалног Црвеног полумесеца, у Ирану је убијено близу 800 људи, али није познато колике су војне жртве.

Сличности и разлике са Косовом 1999.

За акцију против Ирана Трамп није тражио одобрење Конгреса, што је наишло на критике присталица опозиционе Демократске странке.

Истовремено, најновији сукоб довео је до повлачења паралела са сличним одлукама претходних америчких администрација.

„Што се тиче самих војних операција, највећа сличност је са Косовом, када је Србија бомбардована 78 дана, у нади да ц́е се српске снаге повући, а истовремено и поткопати режим Слободана Милошевића", оцењује Аркила.

Војна операција Северноатланског савеза почела је 24. марта 1999. године, а повод за интервенцију био је прогон Албанаца на Косову који су спроводиле безбедносне снаге Србије.

„Ефикасност ваздушне кампање тада је била далеко мања, знатно мања штета је нанета снагама СР Југославије, а Милошевиц́ је још годину дана опстао на власти", додаје амерички аналитичар који је тада радио у Министарству одбране САД.

Поред војног аспекта и питања поштовања међународног права, отвара се и дилема дугорочних ефеката овакве врсте акције САД и Израела против Ирана.

Настављајући поређење се НАТО акцијом на Косову 1999, Аркила види сличност у томе што у Ирану постоји, како каже, значајан број становника који су противници власти.

„Вец́ина људи на Косова је желела да српске снаге оду, а било је и много противника Милошевића у самој Србији".

Али питање је ли ц́е антирежимски елементи у Ирану моц́и да искористе ову прилику да сруше теократе.

„Власт у Ирану је много више од ајатолаха и неколико војних вођа - имају стотине хиљада тврдокорних присталица", сматра Аркила, данас ванредни професор на Поморској школи за постдипломске студије у Монтреју у Калифорнији.

Погледајте видео о НАТО бомбардовању Југославије: Шта се дешавало у пролеће 1999.

Сукоб на Блиском истоку, као и претходно рат Украјине и Русије, донео је нову врсту ратовања у којем се масовно користе дронови.

Током операције Пустињска олуја и Првог заливског рата 1991. у којој су се савезници предвођени САД, сукобили са ирачким диктатором Садамом Хусеином, 90 одсто бомби и пројектила нису били навођени.

„Сада то није случај, а поред развоја навођених пројектила и дронова, напредовале су и противваздушне одбране", казао је Аркила.

Израел има систем Гвоздену куполу која је оборила велики број противничких пројектила.

„Ако погледамо и рат у Украјини, видимо да Руси имају великих потешкоц́а у коришц́ењу ваздушне моц́и.

„Имају веома напредне системе противваздушне одбране који су ефикасни против ловачких авиона", објашњава амерички стручњак.

За разлику од прошлогодишњег 12-дневног рата у којем су Израел и САД гађали иранска нуклеарна постројења, власти у Техерану сада су одлучиле да гађају и објекте у суседним државама које сматрају савезницама Вашингтона.

Отуда није редак призор експлозија у градовима попут Дубаија и Абу Дабија у Уједињеним Арапским Емиратима, Ријада у Саудијској Арабији или Дохе у Катару.

Циљеви нису били само америчке базе, амбасади и конзулати, већ су дронови падали и гађали хотеле и аеродроме.

У нападу на школу на југу Ирана убијено је више десетина девојчица.

Оваква врста одмазде изазвала је осуде широм Блиског истока, али и из Европе и САД.

„Иран је направио стратешку грешку што је проширио ове нападе по целом Блиском истоку и само ће потврдити аргумент о претњи коју Иран представља", каже Аркила.

Истовремено, чињеница да су мете америчко-израелске коалиције биле не само војна постројења и лидери ИРГЦ, већ и политички функционери, изазвала је критике и појединих савезника САД попут Француске, Шпаније и Велике Британије.

„Кампања у којој је директно убијен страни лидер свакако ће додатно појачати негативна осећања и огорчење у Ирану", сматра.

У знак одмазде за убиство Хамнеија, у сукоб се укључио и исламистички покрет Хезболах из Либана који је гађао Израел.

Уследио је жесток одговор Израелских одбрамбених снага и најава да ће копнене трупе ући у јужни део Либана.

Погледајте видео: Радост и туга због смрти иранског ајатолаха

Хоће ли се укључити војска на терену?

Употреба америчких копнених трупа у акцији Епски бес један је од елемената који се чини као неизбежан када се говори о крају сукоба.

Колико је реалан - то је већ други аспект, јер последњи пут америчка војска масовно је ушла у страну земљу током инвазије на Ирак.

Око 4.500 америчких војника погинуло је током операције Ирачка слобода, према подацима Министарства одбране САД.

Али ако су у неком тренутку најтврдокорније Трампове присталице мислиле да ће операције Ирану бити попут својеврсног „блицкрига" из јануара када су амерички специјалци за један дан упали у Венецуелу и заробили председника Николаса Мадура, већ сада је јасно да, таква ефикасност и брзина нису могуће на Блиском истоку.

Израз блицкриг се најчешц́е повезује са нацистичком Немачком током Другог светског рата, али елементи ове тактике могу се наћи и вековима раније, а примењивали су се и у неким потоњим сукобима.

„Неизбежно је да Израел и САД у неком тренутку да прогласе победу.

„Идеја о слању америчких трупа била би велика стратешка грешка, изазвала би велики отпор у Ирану и дала им шансу да се, први пут, заиста бране", закључје Аркила.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk