Ко је Далај Лама и како функционише реинкарнација у тибетанском будизму

Тибетански духовни вођа Далај Лама, који у недељу пуни 90. година, потврдио је да ће имати наследника после смрти.

Он је додао да само труст Гаден Фодранг – који је он основао – има овлашћење да призна његову будућу реинкарнацију.

Четрнаести Далаи Лама је имао дуго очекивану објаву Дарамшали у северној Индији, где живи у изгнанству од кинеске владавине.

Саопштење је уследило због забринутости да би Кина могла да покуша да наметне властитог кандидата.

У одговор на то, Пекинг је рекао да реинкарнација Далај Ламе мора бити пронађена унутар Кине уз одобрење централне власти.

Комунистичка Кина је анектирала Тибет 1951. године и сматра Далај Ламу сепаратистом.

Ко је Далај Лама?

Верује се да је Далај Лама отелотворење свеца заштитника Тибета, познатог као Авалокитешвара или Ченрезиг.

Као хиндуси и џаинисти, будисти веруј да ће свако бити поново рођен после смрти.

У тибетанској традицији људи са вишим духовним постигнућем моћи ће да одлуче када и где ће се поново родити.

Актуелни Далај Лама је рођен 6. јула 1935. године у сиромашној породици земљорадника на североистоку Тибета.

У другој години био је препознат као реинкарнација 13. Далај Ламе.

„Тибетанци верују да се иста душа Далај Ламе рађа изнова и изнова", каже доктор Туптен Џинпа.

Доктор Џинпа је бивши монах који је достигао највише теолошке квалификације у тибетанском будизму.

Он је званични преводилац за Далај Ламу од 1985. године.

Он каже да су све Далај Ламе наставак једне те исте особе према традиционалним веровањима, али се чини да актуелни духовни поглавар не схвата то буквално.

„Чуо сам његову светост како говори у неколико прилика да он не верује нужно да су свих 14 Далај Лама иста особа", рекао је доктор Џинпа за ББЦ.

„Али сви у оквиру те лозе имаће специјалну везу са лозом Далај Лама."

Будизам је стар више од 2.500 година, али институција Далај Ламе је скоријег порекла.

„Иако је први Далај Лама ретроспективно препознат у особи по имену Гедун Друп, рођеној 1391. године, идеја о реинкарнацији будистичког учитеља који је наследио имовину и ученике претходника је старија од тога", рекао је професор Мартин А. Милс, директор Шкотског центра за хималајска истраживања на Универзитету у Абердину.

„Она иде уназад најмање 300 година пре тога", додао је он.

Како се бира Далај Лама?

„Процес селекције Далај Ламе је веома ригорозан, компликован и детаљан", објаснио је доктор Џинпа.

Понекад су потребне године да би се препознао појединац – четири у случају 14. реинкарнације.

Монаси високог ранга почели су да траже дечака који је рођен отприлике у време смрти претходног Далај Ламе, руковођени у потрази великим бројем потенцијалних трагова.

Једном од монаха би сугестије о идентитету дечака могле да се јаве у сну.

Правац дима из погребне ломаче претходног Далај Ламе такође се сматра показатељем места на ком би реинкарнација могла да се деси.

Једном кад је утврђена локација дечака, детету се прикаже много предмета.

Ако дечак успешно препозна оне који су припадали претходном Далај Лами, монаси то доживљавају као добар показатељ реинкарнације.

Једном кад су главни монаси задовољни, дечак ће бити одабран и изложен годинама верске обуке и теолошких студија.

Само су двојица Далај Лама икада рођени изван Тибета: један у Монголији, а други у североисточној Индији.

Кинеска контрола

Кина је 1950. године послала хиљаде припадника својих трупа да оствари полагање властитог права на Тибет.

После неуспелог анти-кинеског устанка 1959. године, Далај Лама је побегао и основао владу у изгнанству у Индији.

Иако се повукао са места шефа владе у егзилу његове земље, он се још увек доживљава као кључна личност отпора властима из Пекинга.

Далај Лама је претходно рекао да ће се реинкарнирати изван Тибета – што се доживљава као практично решење за ситуацију у оквиру територије под кинеском контролом.

Кина одбацује Далај Ламу као политичког изгнаника који учествује у „анти-кинеским сепаратистичким активностима под окриљем религије".

Пекинг је 2007. године издао наредбу звану „Мере за управљање реинкарнацијом живих Буда у тибетанском будизму", чији је циљ наизглед да контролише избор наредног Далај Ламе.

Амнести интернешенел је изразио забринутост поводом наводног кинеског уплитања у послове Тибета.

„Кинеске власти морају одмах да прекину са свим политичким уплитањима у тибетанске верске праксе и прекину да користе верско наслеђивање као алатку за контролу и изнуду", рекла је у саопштењу директорка ове организације за Кину Сара Брукс.

Притисак на Тибет

Обични Тибетанци могу бити затворени само ако разговарају са страним новинарима или чак покажу слике Далај Ламе.

Преко индијске групе активиста за Тибет, ББЦ је успео да разговара са двојицом монаха који живе на Тибету и једним следбеником будизма.

Они кажу да званичници предузимају све мере за спречавање било какве прославе рођендана Далај Ламе.

„Моје село је одржало два састанка на коме су вређали Далај Ламу и изрекли оштро упозорење свакоме од присутних претећи им озбиљним последицама", рекао је средовечни човек из региона Амдо са Тибета, који је тражио да остане анониман.

Он такође верује да је дошло до пораста броја кинеских полицајаца и војног особља пред прославу.

„Осећамо да има више војника у манастиру и око њега", рекао је он.

Он верује да је резултат кинеске цензуре да неки људи – нарочито млађи – више не осећају блискост са Далај Ламом.

„Многи млади људи га никад нису срели. Да иронија буде већа, они чују његово име само у пропагандним документима кинеске владе."

Многи манастири су под сталним кинеским надзором, али неки од монаха и даље бирају да носе изузетно упадљиву одежду и да се посвете верском животу."

'Мање нових монаха'

„Постао сам монах врло рано, према жељи мојих родитеља", каже Церинг, чије смо име изменили.

Овај 46-годишњак је из Ченгдуа у кинеској покрајини Сечуан и постао је монах са само седам година.

Нова ограничења која је увела Кина значе да људи морају да чекају до 18. године да би постали монаси.

Као последица тога, број монаха у манастирима је опао.

„Све је мање и мање нових људи у манастирима", рекао је он.

„Ове године су се само тројица нових монаха појавили у мом манастиру и, као и пре, све је мање и мање деце из других села и градова која долазе у манастир да уче и моле се."

Церинг је рекао да су економске предности кинеске владавине дошле по цену уништавања културе.

„Кад сам ја био дете, било ми је тешко да се прехраним. Било је периода кад сте морали да једете лошу храну у манастиру", рекао је он.

„Касније је живот постао лакши, саобраћајна мрежа се драматично променила, образовање се уопштено гледало поправило."

Али он додаје: „Често изгледа као да је ситуација све гора по тибетански језик."

Још један монах из дистрикта Амдо Нгаба је рекао: „Виђам велике промене, али је то тешко назвати развојем."

„Према мом схватању, тибетански језик и писмо су се очували само због будистичке праксе."

Наредни Далај Лама

Четрнаести Далај Лама тврди да 600 година стара институција његовог положаја мора бити очувана.

Да би спречио кинеско уплитање у избор његових наследника он је већ рекао својим следбеницима да у будућности одбију кинеског аппоинтее.

„Људи ће бити љубазни јер не желе да изгубе живота, али они неће признати Далај Ламу ког буде поставила кинеска влада", каже доктор Џинпа.

„Кина може физички да контролише људе, али не може да придобије срца и умове Тибетанаца", додаје он.

Пекинг наставља да покушава да промовише идеју да је ослободио „кметове и робове" и да је усмерио Тибет на пут ка модернизацији из назадне теократије.

Али следбеници Далај Ламе ће наставити да раде на осигуравању да вођство тибетанског будизма остане независно од кинеске контроле.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]