Србија, Русија и политика: Да ли је Путин променио став о Косову или га користи као „чип за трговину“ са Западом

Русија не признаје независност Косова, али би могла да је - искористи.

Председник Русије Владимир Путин упоредио је независност Косова са правом на самоопредељење Луганске и Доњецке Народне Републике, сепаратистичких региона на истоку Украјине, што је у Србији упалило „црвени аларм".

Провладини таблоиди у Србији прочитали су руски заокрет у спољној политици и описали га речима да је „Путин забио нож у леђа Србији", док Бошко Јакшић, спољнополитички коментатор Политике, у томе види континуитет Путиновог ослањања на Косово - „кад му за нешто зафали".

„Нисмо чули, фактички, ништа ново. Само је нов контекст, разговор са генералним секретаром Уједињених нација.

„Путин је досад много пута употребљавао и злоупотребљавао Косово, као што све време игра на сецесионизам у Републици Српској који треба да буде пандан томе", каже Јакшић за ББЦ.

Русија, као стална чланица Савета безбедности, 23 године се залаже за поштовање Резолуције 1244.

Резолуција је потврдила „приврженост свих држава чланица (Уједињених нација) суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије", државе која више не постоји, али је наложила повлачење војске и полиције са Косова и Метохије, стављајући ову територију под међународну управу.

Резолуција је донета после НАТО бомбардовања Југославије 1999. године.

Путиново обраћање у разговору са Антониом Гутерешом, генералним секретаром УН, у јеку руске агресије у Украјини неки су разумели као најаву признавања Косова, али тако не мисли Димитар Бечев, предавач Универзитета Оксфорд.

„Медведев је навео косовски преседан када је у августу 2008. признао Јужну Осетију и Абхазију.

„Русија је флексибилна, користи преседан како јој одговара и не осећа потребу да буде доследна", подсећа Бечев у писаној изјави за ББЦ на српском.

Јужна Осетија и Абхазија су два сепаратистичка региона Грузије, чију самопроглашену независност признаје само пет од 193 чланице УН.

Шта је рекао Путин

Председник Русије Владимир Путин рекао је 26. априла, да су Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република постале независне на основу преседана Међународног суда правде приликом одлучивања о независности Kосова.

Путин је нагласио да је прочитао сва документа Међународног суда правде у вези са Kосовом и да се добро сећа одлуке у којој се наводи да у остваривању права на самоопредељење одређена територија било које државе није у обавези да од централних власти тражи дозволу да прогласи суверенитет.

„То је речено за Kосово и то је била одлука Међународног суда правде, коју су сви подржали", рекао је Путин.

Додао је да Доњецк и Луганск имају исто право као Kосово да се изјасне о сопственом суверенитету без дозволе централне власти, „јер је преседан направљен".

'Ковертиран потез'

Јасно је да Путин посредно даје легитимитет Косову, тражећи легитимитет за Донбас, каже Бошко Јакшић, али сумња да је Русија спремна да брзо призна независност Косова.

„Опција признања се не искључује, али мислим да Путин њу чува за нека каснија времена, када се овако или онако заврши рат у Украјини.

„Кад започну преговори о новим безбедносним структурама и архитектурама Европе, Косово би могло да буде убачено у игру као чип за трговину", каже Јакшић.

Из угла великих сила, то би могло да буде део погодбе.

„Дигните руке од Крима и од највећег дела Донбаса, а ја ћу вама да испоручим независно Косово и нећу правити проблеме у Савету безбедности да Косово уђе у УН и друге међународне организације", могла би бити Путинова порука, сматра Јакшић, којом би били намирени и Американци и Руси.

Шта каже Русија

Александар Боцан-Харченко, амбасадор Русије у Београду, изјавио је у четвртак да Москва неће признати Kосово и да остаје доследна у политици.

„Тражимо спровођење Резолуције 1244 Савета безбедности УН која треба да се примењује и према нашем мишљењу и према међународном праву", рекао је Харченко.

Kосово је суштинско питање наше пријатељске и братске сарадње и нема никаквих сигнала да Русија може да промени однос према том питању, рекао је он, уз оцену да Kосово остаје преседан у међународном праву.

Једнострано и нелегитимно проглашење независности Kосова не треба доводити у везу са оцепљењем Донбаса, јер су се грађани Доњецке и Луганске републике на референдуму изјаснили за отцепљење од Украјине, што са Kосовом није случај, рекао је Харченко на ТВ Инсајдер.

Косовски Албанци су 1991. одржали референдум на коме се 99,98 одсто гласача изјаснило за независност Косова, али на изјашњавању нису учествовали косовски Срби, док резултат референдума признаје само Албанија.

Боцан-Харченко је оценио као позитивно одбијање Србије да уведе санкције Русији.

Србија од почетка руске „специјалне војне операције" има доследан став и званична Москва то уме да цени, поручио је Харченко, мада је портпаролка министарства спољних послова Марија Захарова имала и критичке оцене „пријатеља у Србији".

Шта каже Србија

Засад ништа.

Иако је првобитно најављено да ће се у петак, 29. априла председник Србије Александар Вучић обратити јавности поводом политичке ситуације и притисака да се уведу санкције Русији уочи одласка у Немачку, тај план је промењен.

Из Председништва је саопштено да се обраћање одлаже за седам дана, за петак, 6. мај 2022. године, у 18 сати.

Историјске паралеле

Историја је дуго саставни део Путиновог „ратног језика", док кроз аналогије оправдава савремену руску агресију старом славом и понижењима, истиче Џејд Мекглин, британска истраживачица са Универзитетског колеџа у Лондону.

Она у тексту „Зашто Путин стално прича о Косову" за часопис Форин полиси подсећа на бројне изјаве руских званичника о НАТО бомбардовању 1999. Савезне Републике Југославије, као кулминацији сукоба југословенских снага безбедности и косовских Албанаца.

„Заштита локалног становништва од геноцида, заустављање неконтролисане националистичке владе, важност људских права, спречавање злочина налик нацистичким суштинске су поруке Путиновог обраћања када је објавио рат (Украјини), када је свесно као у огледалу искористио оправдања која је НАТО дао за бомбардовање Југославије пре више од две деценије", наводи Мекглин у тексту.

То није случајност, напомиње.

Косово је искоришћено и као оправдање када је Путин признаo независност Луганске и Доњецке Народне Републике.

„По његовом мишљењу, чини се да је НАТО измислио лажни геноцид на Косову да би легитимисао сопствену интервенцију; сада је он само урадио исто.

„Овде се није радило само о обезбеђивању преседана већ и о слању поруке: ако Запад може да прекроји границе за Косово, онда можемо да прекројимо границе за Доњецк и Луганску Народну Републику у источној Украјини", пише истраживачица Института за руско сећање и медије.

Шта даље

Делује да је лопта на терену Београда.

О бројним притисцима да уведе санкције Русији, Вучић је говорио много пута, али је увек наводио да то не чини јер штити интересе Србије.

Последња Путинова изјава могла би да буде добар шлагворт за окретање леђа Москви, сматрају аналитичари.

„Ова изјава је више него добродошла Вучићу, он је под великим притиском Запада, али и изнутра, од деснице, око санкција Русији.

„Разни русофили се питају 'зар мајчица Русија овако продаје српску браћу', а Вучићу је то одличан тренутак да каже да је реална политика то што Русија гледа своје интересе, па хоће да призна и Косово - а онда ћемо и ми да гледамо своје интересе", оцењује Бошко Јакшић.

Званични Београд је досад подржао неколико резолуција УН који се противе руској инвазији, али је у Београду одржано и неколико протеста подршке Русији.

„Ако Вучић овај тренутак није у стању да препозна и искористи да направи одлучујући корак ка Западу, онда је слеп код очију", каже он.

Јакшић ипак очекује неки пакет санкција који ће бити довољно мали „да се Руси не изнервирају", а да их Запад схвати као гест добре воље.

„Српске санкције Русији су више симболика него нека озбиљна казнена мера.

„Да ли ће ту цену платити српске јабуке које се неће извозити не знам, али сам сигуран да неће имати имати озбиљније последице, у смислу много веће цене гаса, на пример", напомиње Јакшић.

Да ће Вучић Путинову изјаву искористити као изговор да се додатно дистанцира од Москве, сматра и предавач са Универзитета Оксфорд.

Први корак Србије ка придруживању рестриктивним мерама Европске уније према Русији била је одлука да се продуже санкције породици Јанукович.

Београд се усагласио са Одлуком Савета Европске уније којом се продужава важење рестриктивних мера бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу, за кога се верује да је руски држављанин, и водећим члановима украјинског руководства из периода 2010-2014.

„Сад би могле бити донете још неке козметичке мере које неће много наштетити Русији, али ће сигнализирати Западу да Вучић није дужан Путину.

„Ипак, Србија неће спалити све мостове ка Русији - пре ће то личити на клатно које се љуља напред-назад у зависности од околности", закључује Бечев.

Неки од важних тренутака у модерним односима Русије и Србије

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]