Србија, Русија и санкције: Може ли се без руског гаса, каква је судбина НИС-а и шта чека пољопривреднике

Стисак руке председника Србије и Русије Александра Вучића и Владимира Путина у Сочију крајем новембра 2021. године донео је, према речима Београда, добру вест за Србију - наставак плаћања гаса по једној од најповољнијих цена у Европи.

Десетогодишњи уговор Србије и Русије о испоруци природног гаса по цени од 270 долара за 1.000 кубних метара истекао је последњим даном прошле године, али је продужен за још шест месеци - од децембра 2021. до маја 2022, како је саопштио Вучић после састанка.

Неколико месеци касније, руска инвазија у Украјини је у току, а Србија је под притиском Запада да се придружи санкцијама Москви.

„Комплетан енергетски сектор Србије је фактички под контролом Русије, а алтернативе руском гасу нема.

„Увођење санкција Русији сигурно би проузроковало раст цене гаса, што би последично изазвало и скок других цена", каже Елена Јовичић, економисткиња са Института економских наука, за ББЦ на српском.

Србија је у Уједињеним нацијама гласала за резолуције којима се осуђује руска агресија на Украјину и позива се на прекид рата.

Али Вучић је поручио да није у интересу Србије да уводи санкције Москви, као и да неће национализовати имовину руских компанија попут Гаспромњефта, већинског власника Нафтне индустрије Србије (НИС).

Русија је поздравила одлуку Београда да се не придружи западним санкцијама Москви, рекао је потом Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије, и додао да „верује да ће Србија наставити да доноси паметне одлуке".

Србија је прошле године из Русије увезла робу вредну 1,8 милијарди долара (5,4 одсто укупног увоза), док је од извоза у ту земљу зарадила 996,2 милиона долара (3,8 одсто укупног извоза), подаци су Привредне коморе Србије (ПКС).

„Осим енергетског сектора, на удару би били и пољопривредници и фирме које извозе у Русију - није лако пронаћи алтернативу руском тржишту на које су се српски производи пласирали без царинских оптерећења", каже Јовичић.

Ефекат могућих санкција на руску привреду вероватно „не би био тако велики", али би многи у Русији изгубили драгоцену везу са Европом и светом ако би се нарушили односи две земље, напомиње Софија Доњец, руска економисткиња из компаније Ренесанс кепитал у Москви, за ББЦ на српском.

„Београд је један од ретких градова са директном авионском линијом до Москве, то је јако важно у овом тренутку", каже она.

Руски гас без алтернативе, санкције дижу цену

Србија је током 2021. увезла нешто мање од 2,2 милијарде кубних метара гаса, а највећи део из Русије, показује Енергетски биланс Републике Србије.

Десетогодишњи уговор о испоруци гаса истекао је прошле године, али је привремено продужен у новембру на период од шест месеци - истиче у мају 2022.

У време склапања договора, тржишне цене гаса биле су више од 1.000 долара за 1.000 кубних метара.

Међутим, цена за Србију остала је непромењена и нижа (270 долара) у поређењу са већином европских земаља, али већа од оних које плаћају Белорусија (128,5 долара), Турска (210 долара) и Немачка (230 долара).

Цена гаса нагло је порасла од почетка сукоба у Украјини, а 7. марта достигла је историјски рекорд премашивши 3.600 долара, а 14. априла била је нешто виша од 2.000 долара.

Због тога је веома битно у ком тренутку и на који период се потписује нови договор о испоруци гаса, али и какву спољнополитичку позицију заузима влада према Русији, сматра Елена Јовичић.

Уколико званични Београд одлучи да се придружи санкцијама европских земаља, гас би могао да плаћа и по тржишној цени, која је вишеструко већа од оне на коју Србија сада може да рачуна, додаје.

Србија је прошле године обезбедила тек 15 одсто потрошње гаса из сопствених извора, док преосталих 85 одсто увози, претежно из Русије, показују подаци из Енергетског биланса.

Значајна промена услова набавке гаса била би велико оптерећење за буџет, каже Елена Јовичић.

„То би било око три милијарде долара годишње, што чини скоро четвртину укупног буџета Србије, а треба имати у виду да у случају турбуленција на тржишту цене могу нагло да порасту", напомиње она.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, рекла је 18. априла за ТВ Прва да је „немогуће" да цена гаса за Србију остане 270 долара.

„Али очекујем да ће нова цена бити повољнија од оног што су друге земље добиле", рекла је она.

Софија Доњец очекује „веома тешке преговоре" око нове цене гаса за Србију уколико дође до увођења санкција Москви.

Тешко је замислити потпуну обуставу испоруке гаса, али би резултат преговора могле да буду „доста више" цене од досадашњих.

„Цене би могле да буду и пет пута веће, а у најгорем сценарију би већину гаса из Русије могло да стиже у Србију по спот ценама, које су биле изразито високе и пре конфликта у Украјини", каже она.

Спот цене су тренутне и уговарају се за моменталну испоруку, док се при склапању уговора на дужи рок договарају цене које се не мењају у зависности од актуелне цене на тржишту, наводи се на сајту Инвестопедија, специјализованом за финансије.

„Ако се у трговини буду претежно користиле те цене, оне ће временом још порасти", наводи Доњец.

Ситуација повољнија са нафтом

Док је алтернативе за руски гас изузетно тешко пронаћи, увоз нафтних деривата могао би да представља мању главобољу за Београд ако се односи са Москвом промене, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије за ББЦ на српском.

„Нафта је мањи проблем што се тиче транспорта, а и нисмо толико зависни од Русије пошто од њих увозимо негде око 20 одсто.

„Систем снабдевања нафтом је разрађен, а постоје и алтернативни извори", каже он.

Русија је на трећем месту у свету по производњи нафте, иза Сједињених Америчких Држава, највећег произвођача, и Саудијске Арабије, и дневно извезе око пет милиона барела (795 милиона литара).

Више од половине руске нафте допрема се у Европу.

Велика Британија би могла да се окрене нафти из Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, других земаља Блиског истока или Венецуеле, наводи се у извештају британског парламента.

Друге европске државе, попут Немачке, решење такође покушавају да нађу на Блиском истоку, док би Бугарска у наредном периоду више енергената могла да набавља из Азербејџана, наводи се у тексту белгијског портала Еурактив.

Каква судбина чека НИС у случају санкција?

Док се говори о могућности да се Србија придружи западним санкцијама Русији, отворено је и питање судбине Нафтне индустрије Србије.

Ова компанија је од фебруара 2009. у већинском власништву руског енергетског гиганта Гаспромњефта, чији је власнички удео данас 56,1 одсто, док Републици Србији припада 29,9 одсто, наводи се на сајту фирме.

НИС би могао да буде „један од главних камена спотицања" приликом могућег увођења санкција Русији, сматра Елена Јовичић.

Једна од опција коју су стручњаци помињали била је национализација НИС-а, односно принудно превођење имовине фирме у власништво државе.

Председник Србије Вучић је почетком марта одбацио такву могућност.

„Не желимо да отимамо оно што припада Руској Федерацији", поручио је тада.

Додао је да ће у случају преузимања власништва у руским компанијама држава понудити добру цену.

Месец дана касније, почетком априла, Вучић је за РТС рекао да је Србија била уцењена - или ће гласати за суспензију Русије из Савета за људска права УН или ће бити прекинуто снабдевање НИС-а.

„Одлука ЕУ сада је да до 15. маја можемо да увозимо нафту било одакле, а после не можемо, јер је Гаспром већински власник НИС-а.

„Ми можемо да увеземо, али троструко скупље", навео је.

„Србији прети 'нуклеарни удар', метафорично речено, а то су санкције против наше земље", рекао је Вучић за РТС.

Национализација НИС-а би била „веома погрешан корак", сматра Елена Јовичић.

„Не само да би дошло до повреде интереса руских партнера и нарушавања дипломатских односа, већ би изазвала и оштру реакцију Москве, која би могла да резултира чак и прекидом испоруке гаса", каже економисткиња.

Стручњаци помињу и мање драстичне мере - једна од њих је да држава Србија преузме већински пакет акција.

„Постоје начини да НИС настави да функционише несметано и да се власништво реструктуира у договору са Гаспромом, а да се касније, у случају да се ситуација смири, поново преговара о партнерству", објашњава Бојан Станић.

У том случају би Гаспром по „фер цени" пристао да прода свој део власништва - у једном сценарију, Републици Србији, а у другом, новом страном стратешком партнеру, додаје он.

Азербејџанска државна нафтна компанија (СОКАР) заинтересована за преузимање већинског пакета акција НИС-а, према сазнањима Истраживачко-издавачког центра Демостат.

Представници ове фирме наводно су успоставили контакте са српским званичницима и Гаспромом.

Ова информација није званично потврђена ни са једне стране.

НИС би могао да се нађе „у великом проблему" уколико Србија уведе санкције Русији, сматра Софија Доњец.

Јавио би се ризик од великог губитка прихода, што би могло да доведе до тешке финансијске ситуације, додаје.

Међутим, постоји могућност и да Гаспром, односно Нафтна индустрија Србије, буду изузети из потенцијалног пакета мера против Русије, истиче Доњец.

„Сматрам да нема потребе уводити директно санкције компанијама и ентитетима, јер морате да тргујете са њима, поготово у овом тренутку ако говоримо о гасу и нафти", појашњава економисткиња.

Извоз воћа и увоз ђубрива - главобоља за пољопривреднике

Последице санкција могли би да осете и српски пољопривредници - њихови производи, пре свега воће, имају значајан удео у укупном извозу у Русију.

Од 996,2 милиона долара, колико је износила укупна вредност извезене робе из Србије у ту земљу, више од 94 милиона долара одлази на јабуке - најпродаванији српски производ у Русији, према подацима ПКС.

Бојан Станић из ове организације истиче да је руско тржиште „веома значајно" за српске произвођаче.

Санкције би, сматра, могле да имају велики утицај, посебно на оне који тргују искључиво са Русијом.

У Москви су се после санкција западних земаља због анектирања полуострва Крим 2014. у великој мери окренули домаћој производњи хране, како би се држава мање ослањала на увоз из иностранства.

То је, каже Станић, био сигнал многим српским пољопривредницима да почну да траже друга тржишта за пласирање робе.

„Нисмо велико тржиште и не можемо надоместити извоз у Русију домаћом продајом, па су наши извозници схватили да то не може бити примарна оријентација на дужи рок.

„Међутим, преоријентација не може да буде спроведена у кратком року", објашњава Станић.

Потребно је, како каже, пронаћи друга многољудна тржишта, пре свега на Блиском истоку и у Северној Африци.

„Али, тешко је потпуно преусмерити извоз из Русије чак и за три или четири године - због тога је она и даље важно тржиште и надамо се да ће тако остати", објашњава.

У октобру 2019, Србија је потписала Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), којим је извозницима из те земље омогућено да 99,5 одсто производа пласирају у Русију без трошкова царине, као и у друге чланице ове уније попут Белорусије, Казахстана, Јерменије и Киргистана.

Док ослушкују сигнале о даљим дипломатским корацима државног врха, део пољопривредника је већ у тешком положају због отежаног транспорта намирница у Русију.

Ситуације је постала компликованија и због санкција западних земаља руским банкама, па чак и када успеју да допреме робу, произвођачи наилазе на нове препреке.

„Платни промет је додатни проблем после искључивања руских банака из система Swift", напомиње Елена Јовичић из Института економских наука.

Swift, Удружење за међународне међубанкарске финансијске телекомуникације (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication), повезује 11.000 банака и институција у више од 200 земаља широм света и омогућава брз трансфер новца у иностранство.

Западне земље искључиле су у фебруару руске банаке из овог система после почетка инвазије на Украјину.

И отежан или обустављен увоз енергената и ђубрива из Русије донео би проблеме за српске произвођаче.

Цене ђубрива су скочиле од почетка сукоба у Украјини, пошто су та земља и Русија међу највећим извозницима овог производа у Европи, што доводи до поскупљења поврћа и воћа у Србији, о чему је извештавао и ББЦ.

Ситуација са ђубривом би могла бити „нешто мање ризична по Србију од ситуације са природним гасом", сматра Бојан Станић.

„Постоје алтернативна тржишта попут Кине, Израела и земаља Блиског истока", каже он.

Панчевачка ХИП „Азотара", компанија у власништву новосадске фирме Промист, би до краја године требало да покрене и домаћу производњу вештачких ђубрива, рекли су из Промиста, пренео је РТС.

Производња у овој фабрици не би могла да подмири потребе свих произвођача у земљи, али би се умањио увоз овог производа, напомиње Станић.

„Ипак, још један је проблем што се за производњу користи природни гас, па би цене могле бити високе због поскупљења тог енергента", каже он.

Због тога би могла да се појави потреба да се ђубриво препозна као стратешки производ, пошто пољопривредни произвођачи неће бити у стању да га купују без субвенција, додаје.

Погледајте како рат утиче на цене хране:

Утицај на микро привреду

Током 2021, привредници из Србије извезли су пнеуматске гуме у вредности од готово 60 милиона долара, а 44,5 милиона долара слило се из Русије у Србију на основу продаје хула-хоп чарапа, показују подаци ПКС.

Фирме које извозе гуме или хула-хоп чарапе претежно су у власништву страних компанија - француски Мишлен је власник Тигра из Пирота, а производњом чарапа углавном управљају италијанске компаније, напомиње Бојан Станић.

„Те компаније су условљене одлукама њихових централа у земљама Европске уније, а оне прате политичке одлуке које се доносе у тим земљама", каже Станић.

Због тога, додаје, санкције апсолутно погађају ове фирме - смањиле су пласман робе на руско тржиште, а неке су и обуставиле.

„Међутим, нема информација од тих компанија да одустају од руског тржишта, већ чекају да прође ово невреме како би могле да се врате тамо", каже помоћник директора за аналитику у ПКС за ББЦ на српском.

Мишлен је стоодстотни власник Тигар тајерса од децембра 2009. године.

Француска фирма је у првој половини марта увела периодичне обуставе рад у пиротској фабрици због „великих изазова на плану логистике и транспорта" услед рата у Украјини, рекли су из компаније за ББЦ на српском.

Ова компанија је четврти највећи извозник из Србије за 2021, који годишње произведе око 12 милиона пнеуматских гума.

Економисткиња Јовичић истиче да би Тигар тајерс имао „добре шансе" да се избори са кризом у случају санкција и могао би да пронађе алтернативна тржишта.

За фабрике које производе чарапе ситуација је „критична и без увођења санкција" - онемогућен је транспорт преко Украјине на руско тржиште, па су неке од њих већ престале да добијају поруџбине из Русије, објашњава Јовичић.

„То су углавном мање компаније, којима неће бити лако да пронађу алтернативно тржиште и постоји вероватноћа да ће се неке угасити, уколико изостане подршка државе", додаје економисткиња.

„У мањим и мање развијеним местима у Србији, где ионако постоји проблем са запосленошћу, затварање компанија би имало врло штетне последице како по становнике, тако и по привредни развој самих места", закључује Елена Јовичић.

Може ли бити последица по Русију?

Ако их и буде, оне ће бити врло мале, каже Софија Доњец.

Русија је у 2021. извезла робу широм света у вредности већој од 493 милијарде долара, а нафта и гас чине готово половину укупног извоза - 240 милијарди долара, показују подаци Централне банке Русије.

„Практично је немогуће блокирати половину извоза из Русије на глобалном нивоу, а чак и да се смањи, могуће га је компензовати, пошто се узвратним санкцијама смањује увоз", објашњава Доњец.

Тешко је очекивати да ће Србија обуставити увоз енергената из Русије и у случају санкција, али то свакако не би имало велики утицај на руску економију, додаје она.

Русија не би много трпела ни у случају да се обустави увоз робе из Србије, пре свега, воћа и поврћа, сматра Доњец.

За политику руске владе у домену пољопривреде, која је почела да се спроводи 2014. године, каже да је „једина успешна економска прича у Русији" последњих година.

„Ако погледате количине робе коју Русија увози од тада, приметићете да су оне на стабилном нивоу, али удео хране у укупним бројкама се смањио за скоро 20 одсто.

„То је плод узвратних санкција Русије другим земљама, али и мера владе којима је произвођачима пружена подршка", објашњава она.

Како руски потрошачи не купују много воћа, смањење или обустава увоза из Србије не би се значајно осетило, каже Доњец.

„У Русији се највише купују месо, млеко и пиће, док је удео воћа у потрошачкој корпи мањи од два одсто - ако узмемо у обзир да из Србије стиже само неколико врста воћа, јасно вам је колико су те бројке мале у широј слици", додаје она.

Русија би ипак имала шта да изгуби у случају да Београд уведе санкције Москви - Србија је за многе Русе од почетка рата у Украјини веза са светом.

Убрзо после почетка инвазије, већина компанија обуставила је директне летове за Русију, док је Ер Србија почетком марта одлучила да их удвостручи.

Међутим, после критика из ЕУ и Украјине и оцена да „Србија зарађује на украјинској крви", како је навела Емина Џепар, заменица министра иностраних послова Украјине, Вучић је рекао да ће број летова бити смањен.

Од 21. марта за Москву поново лети један авион Ер Србија дневно из Београда, осим петком када су организована два лета, као и пре рата у Украјини.

„Русији је тренутно важно што авио-саобраћај између две земље и даље функционише и то би могао да буде велики губитак за Москву и Русе који желе или морају да путују на Запад", каже Доњец.

Погледајте причу о историји односа Србије и Украјине:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]