Русија, Србија и лажне вести: Претње протеривањем због критике Москве - лажна вест узнемирила Русе у Србији

Поједине руске држављане који бораве и живе у Србији узнемирила је нетачна информација дељена на друштвеним мрежама да „могу бити депортовани или изручени Русији за блаћење своје земље".

Посебно су били забринути чланови неформалне групе „Руси, Украјинци, Белоруси и Срби заједно против рата", који су се окупљали на скуповима подршке Украјини одржаних од почетка руске инвазије.

„Људи који долазе из Русије и Белорусије су навикли да живе у диктатури, посебно у последњих неколико година, где им полиција може урадити било шта и зато су веома осетљиви на овакве информације", каже Пјотр Никитин, један од чланова, за ББЦ на српском.

Због тога су упутили отворено писмо Министарству унутрашњих послова и затражили јавну потврду да неће бити „депортација и екстрадиција" људи који изражавају протест против режима и рата у Украјини.

„У складу са Уставом Републике Србије слобода мишљења и изражавања загарантована, те стога овакви наводи немају никаквог основа", одговорили су из МУП-а у саопштењу.

Министарство је позвало медије да „не шире лажне информације и непроверене вести које се појављују на друштвеним мрежама и тиме узнемиравају јавност''.

Међутим, Никола Ковачевић, правник који се бави питањима људских права, упозорава да су се претходних година овакви случајеви догађали.

„Био бих опрезан када бих слушао изјаве Министарства унутрашњих послова да Србија не изручује људе за слободно изнето мишљење, јер је то већ учинила у прошлости", каже Ковачевић, који је недавно добио престижну Нансенову награду за људска права.

Комитет Уједињених нација против тортуре осудио је Србију јер је 2017. године Турској изручила Џевдета Ајаза, курдског политичара оптуженог за тероризам и подривање уставног поретка у тој земљи.

У јануару 2022, Србија је изручила једног политичког активисту Бахреину, земљи у којој се још увек извршава смртна казна, упркос привременој мери одлагања депортације коју је изрекао Европски суд за људска права.

Како је лажна вест узнемирила Русе у Србији

Процењује се да је око 20.000 људи напустило Русију од почетка рата у Украјини 24. фебруара, па до средине марта.

По увођењу санкција Русији, авио-саобраћај из ове земље ка Европи је обустављен, али је Београд један од ретких европских градова у које се још може стићи авионом из Москве.

Србија је подржала резолуцију Уједињених нација којом се осуђује руска агресија на Украјину, али је једина земља у Европи и кандидат за чланство у ЕУ која се није придружила санкцијама против Москве.

Тачан број руских држављана који су од почетка рата стигли у Србију није познат, као ни број оних који су се пре инвазије настанили у Србији.

За 12 година живота у Србији, тридесеттрогодишња Рускиња Саша Серегина стекла је утисак да „званична Србија и већина грађана подржавају руског председника Владимира Путина".

Серегина сматра да се глас њених истомишљеника „чује слабије него глас проруске стране".

„Ипак, нисмо имали проблема да организујемо антиратне протесте, имали смо врло коректну заштиту полиције", додаје.

На Фејсбуку је 2. априла у групи Руси у Србији, која има нешто више од 13.000 чланова, објављена тврдња да руским држављанима у Србији прети „депортација по хитном поступку" уколико се успротиве званичној политици Москве.

У објави се цитира наводни интервју министра унутрашњих послова Александра Вулина неименованом медију.

„У Србију... пристижу људи који почињу да блате сопствену државу, шире очигледне лажи и распирују међунационалну мржњу, а пошто су таква дела већ обухваћена Кривичним закоником Руске Федерације [...], такви грађани ће бити одмах протерани из земље уз доживотну забрану повратка у Србију", наводи се.

Ова објава је у међувремену избрисана.

Од почетка рата у Украјини, Русија је спровела неколико измена Кривичног закона, ограничивши слободу говора у тој земљи.

Председник Русије Владимир Путин је 4. марта потписао закон којим се уводе казне - максимално до 15 година затвора, за „ширење лажних информација о дејствима оружаних снага Русије", као и за „позивање на увођење санкција Русији".

Затим је 25. марта Путин потписао још један закон којим се криминализује „ширење лажних информација и јавна дискредитација државних органа Русије који раде у иностранству".

И за ово дело је предвиђена максимална казна на 15 година затвора.

Москва инвазију на Украјину не назива ратом, већ „специјалном војном операцијом са циљем демилитаризације и денацификације Украјине".

Шта су депортација и екстрадиција?

Термин депортација „не постоји" у српском законодавству, каже Никола Ковачевић.

„Колоквијалан је и користи се да опише враћање људи из једне земље у другу противно њиховој вољи", додаје.

Насупрот томе, екстрадиција постоји у домаћем законодавству, а колоквијално се назива изручење.

Ковачевић каже да се под тим подразумева „међународно-правна сарадња две државе, које на основу споразума заједно раде на откривању и кажњавању починилаца кривичних дела".

Тиме се омогућава да неко буде ухапшен у једној држави, а затим изручен другој ради суђења или одслужења казне.

Када екстрадиција не може да се спроведе

Изручење може да се спроведе, између осталог, само ако постоји одлука суда.

„Екстрадиција се не може спровести вансудски", истиче Ковачевић.

Такође, екстрадиција се не може разматрати за кривична дела која не постоје у српском законодавству.

„Ако је Русија увела кривично дело за критиковање режима и агресије која се тренутно дешавају у Украјини, то у Србији не може да буде основ за екстрадицију", каже правник.

Међутим, додаје да „репресивни режими проналазе начин да превазиђу ову правну препреку".

„Политичким неистомишљеницима лепе етикету терориста или подривача уставног поретка, а таква кривична дела постоје и у Србији", каже.

Ковачевић подсећа да ће чланство Русије у Савету Европе формално престати у септембру 2022. године.

А то значи да „грађани Русије више неће моћи да се обрате никоме, осим руским органима, уколико им буду прекршена људска права".

Тиме се Русија „удаљава од европског система људских права и приближава земљама као што су Кина и друге азијске и афричке земље", оцењује он.

Како се екстрадиција спроводи

Основа сарадње две земље су билатерални и мултилатерални споразуми о сарадњи у овој области, каже Ковачевић.

Могу се изручити „осумњичени који беже од органа истраге, као и они против којих је донета осуђујућа пресуда" објашњава.

Када се бегунац нађе ван граница земље која га гони, расписује се међународна потерница Интерпола, међународне организације за полицијску сарадњу.

„Када полиција ухапси лице са потернице, предаје га у надлежност вишег јавног суда или тужилаштва", додаје Ковачевић.

Држава у којој је потерница расписана добија обавештење да је бегунац ухапшен и тада може да затражи изручење.

Да би се извршило, држава која тражи бегунца мора да „докаже да постоји основана сумња или осуђујућа пресуда".

Затим виши суд на територији где је бегунац ухапшен одлучује о екстрадицији.

Како би донео одлуку, мора се испитати „да ли би ухапшени био мучен, убијен, осуђен на смртну казну или слично" уколико би се екстрадиција спровела, каже Ковачевић.

Држава која тражи изручење цмора да упути дипломатске гаранције да ће обезбедити поштовање људских права" које „не смеју бити шаблонске, већ индивидуалне", каже.

Власти те државе „морају да процене да ли је у реду да се изручење спроведе".

„Интерес да човек остане жив је изнад интереса да му се суди", додаје Ковачевић.

Ако виши суд донесе одлуку о изручењу, они којима прети екстрадиција имају право жалбе пред апелационим судом.

На крају, одлуку о изручењу потписује министар правде.

'Изванредна сарадња' српске и руске полиције

Поред антиратних протеста, београдска полиција обезбеђивала је и велике скупове подршке Русији и председнику Владимиру Путину када су се улицама вијориле заставе са словом Z, руским ратним симболом у Украјини.

Александар Вулин, министар унутрашњих послова тренутно у техничком мандату, рекао је крајем марта да „Србија никада неће бити део антируске хистерије у којој се отима имовина држављанима Русије и Руске Федерације, баш као ни што неће забрањивати руске медије".

Полиције две земље имају „изузетну сарадњу", рекао је тада Вулин током састанка са руским амбасадором Александром Боцаном-Харшченком.

Министарство сарађује „са свим другим безбедносним структурама на заједничком задатку борбе против транснационалног организованог криминала", додао је он.

Током једне од честих Вулинових посета Москви, крајем прошле године појавили су се наводи о формирању заједничке „радне групе за борбу против обојених револуција".

Ову информацију је као нетачну одбацио председник Србије Александар Вучић, рекавши да „не постоји никаква радна група".

Међутим, у званичном саопштењу МУП-а са састанка Вулина и секретара Савета безбедности Руске Федерације Николаја Патрушева наводи се да се слободне земље морају одупрети „обојеним револуцијама", чији је циљ „нарушавање државности под изговором демократизације".

Руски опозициони активиста Владимир Кара-Мурза оптужио је Вулина да током једног од сусрета са Патрушевим предао снимке састанка руских опозиционара одржаног у Београду.

Због тога је, тврдио је Кара-Мурза, његов колега и критичар Кремља Андреј Пивоваров касније ухапшен у Санкт Петербургу.

Вулин је ове оптужбе одбацио као неистините, и најавио тужбу.

Из Европске уније све чешће стижу јасне поруке о очекивањима од земље кандидата за чланство да усклади спољну и безбедносну политику са Унијом.

Средином марта поједини либерални посланици у европском парламенту тражили да се са Београдом замрзну преговори и обустави финансијска помоћ док не усклади позицију према Русији са Бриселом.

Министар Вулин је тада одговорио:

„Пишите нам поново када у чланство будете примали слободне земље и народе."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]