Русија, Украјина и Србија: Шта се деси када стигне дојава о бомби у авиону током лета

Док праве бомбе падају на Украјину, летове Ер Србије из Београда за Москву прекидају дојаве о лажним експлозивним направама.

Средином марта, за само пет дана, на адресу београдског аеродрома стигла су три имејла са упозорењима о наводним бомбама.

„То има врло озбиљне последице и прави општи хаос у свету авијације, тим не сме да се игра", каже Велибор Вукашиновић, бивши директор Сектора за сигурност и надзор ваздушног саобраћаја у Директорату цивилног ваздухопловства Србије, за ББЦ на српском.

Због инвазије на Украјину, Запад је увео санкције Русији и затворио небо за њене авионе, на шта је Москва узвратила слично мером.

Пошто се Србија није придружила санкцијама, Ер Србија је једна од ретких компанија чији авиони спајају Русију и Европу, што је наишло на критике Украјине.

Српска полиција, заједно са тужилаштвом, ради на откривању тога ко стоји иза лажних навода, тврди се у саопштењу Министарства унутрашњих послова (МУП).

На упит ББЦ-ја на српском о корацима који се предузимају приликом дојаве о бомби, из предузећа Aеродром „Никола Тесла" наводе да је то у надлежности МУП-а.

Одговор из ове институције, као и Ер Србије, није стигао до објављивања текста.

Од дојаве до евакуације

Пилоту Стевану Игњатовићу се за 40 година летења само три пута десило да добије дојаву о бомби.

„Први пут после смрти некадашњег југословенског председника Јосипа Броза Тита, други пут пред распад Југославије, а трећи за време сукоба на Косову крајем деведесетих година прошлог века", присећа се.

Када стигне дојава о бомби, први корак је враћање авиона или принудно слетање на најближи аеродром, објашњава Игњатовић.

Пилот капетан задужен је да ту информацију пренесе контроли летења и шефу кабинског особља у авиону.

Тада, каже Игњатовић, капетан обавештава путнике да ће авион да се врати или слети на најближи аеродром због техничке неисправности.

„Стјуардесе покушавају да неприметно утврде предмет или место у којем може бити бомба", објашњава.

После слетања на аеродром, додаје, авион се паркира на изоловано место предвиђено за такве ситуације.

„Капетан доноси одлуку о томе да ли ће путници мирно изаћи из авиона или бити евакуисани.

„По изласку путника, посада још једном проверава да ли је неко остао у авиону, а случај даље преузимају надлежне службе", наводи.

У прегледу авиона Ер Србије учествовали су припадници чета за противдиверзиону заштиту и водича службених паса, управа граничне и саобраћајне полиције, као и Полицијске станице Сурчин, наводи се у саопштењу МУП-а.

Уколико се ништа не деси, у авион улазе припадници полиције, техничког и кабинског особља.

„Они према различитим инструкцијама проверавају свако седиште, простор испод ногу, наслоне, фиоке.

„Кад се све то заврши, авион се одвлачи на другу позицију, а посада која је прошла кроз ту стресну ситуацију, по домаћем закону, не може да иде на нови лет", објашњава Игњатовић.

После претреса припадници државне безбедности би требало да преузму истрагу о томе са које адресе стижу дојаве.

Како је пилотима?

Игњатовићу се оваква ситуација први пут десила када је био почетник.

Имао је само две године искуства.

Тада је пратио капетана и његове реакције.

„Гледао сам у њега као у бога.

„Посматрао сам његову сигурност у контролисању ситуације - лакоћу, одлучност и прецизност којом је командовао свима, није било места паници", присећа се.

То га је умирило и тада је себи рекао да ако ће се понашати исто као он уколико једног дана буде капетан.

Десетак година касније, поново је доживео исто.

„Деведесет одсто сам веровао да је лаж, али ми је вероватноћа од десет одсто пролазила кроз главу.

„Онда сам се присетио кроз шта сам прошао као млад и да у мене сада гледају као у бога", каже.

Какве су последице?

Последица лажних дојава може да буде губитак поверења путника у авио-компанију, истиче Велибор Вукашиновић, некадашњи функционер Директората цивилног ваздухопловства Србије.

„Иако је у ваздушном саобраћају најмањи проценат страдања, путници губе поверење", тврди он.

Када је у питању авио-компанија, трошкови су велики.

„Иако је дојава виша сила и не може да иде на терет компаније, она може да обезбеди смештај транзитним путницима и повратак новца за карту пошто лет није извршен.

„У овом случају, Ер Србија такође има губитке у виду потрошеног горива, плаћене услуге управљања пртљагом, особља, контроле летења", наводи Вукашиновић.

Ко све лети ка Русији?

Како је ББЦ на српском раније писао, две европске компаније на чијим званичним сајтовима су у понуди летови до Москве и Санкт Петерсбурга су Ер Србија и турски превозник Туркиш Ерлајнс.

На сајту за праћење цивилних авиона Флајтрадар24, такође се могу видети летови белоруске националне компаније Белавиа ка Русији, али од 2021. године авиони из ове државе не лете ка Европи због санкција уведених 2021. године.

Од почетка марта, Ер Србија - национална компанија чији је већински власник Влада Србије, а мањински компанија Етихад из Уједињених Арапских Емирата - повећала је број летова за Москву, што се види из компанијског реда летења.

Од осам недељних летова, колико их је до сада било из Београда за Москву према увиду у ред летења Ер Србије, тренутно их има петнаест.

На удвостручен број летова реаговала је Емина Џепар, заменица министра спољних послова Украјине.

„Србија је једина земља у Европи са небом отвореним за Русију.

„Прављење новца на украјинској крви недостојно је земље кандидата за приступ ЕУ", навела је она на Твитеру.

Истог дана, Александар Вучић, председник Србије, најавио је да ће „послушати критике" и смањити број летова на старо - односно једном дневно.

Ипак, ово је назвао хајком против Србије.

Након подсећања ЕУ да би Србија, као земља кандидат, требало да се усагласи са спољнополитичким ставовима ове заједнице и усвоји пакет санкција против Русије, Ивица Дачић, председник Скупштине Србије, поновио је да неће бити увођења санкција.

Истакао је да се Србија залаже за поштовање међународног права и да ће увек бити посвећена миру, али да ће се руководити националним интересима, наводи се у саопштењу кабинета председника Скупштине Србије.

Претходно је већина европских земаља забранила летове руским авионима 28. фебруара 2022. године, а тим мерама су се придружиле Сједињене Америчке Државе и Канада.

„Затварамо ваздушни простор ЕУ за авионе у власништву Русије, регистроване у Русији или под руском контролом", навела је Урсула фон дер Лејен, председница Европске комисије.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Шта је зона забране летења:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]