Украјина и Русија: Шта је зона забране летења и какав је став Запада

„Украјински народ очајнички тражи да Запад заштити наше небо. Тражимо зону забране летења."

На конференцији за новинаре прошлог уторка, украјинска активисткиња Дарија Калењук овим речима се обратила се британском премијеру - Борису Џонсону, захтевајући успостављање ове забране.

Затварање неба над Украјином, дан раније од Запада затражио је и председник те земље Владимир Зеленски, као одговор на учестала гранатирања руских снага.

Али упркос руским ударима који погађају стамбена насеља Украјине и растућем броју страдалих цивила, мало је назнака да ће Запад увести зону забране летења.

Такође, руски председник Владимир Путин, упозорио је и да ће увођење било какве зоне забране летова доживети као „чин сличан објави рата".

Шта је зона забране летења?

Зона забране летења односи се на било који регион ваздушног простора где одређеним авионима није дозвољено да лете.

Може се користити за заштиту осетљивих подручја - на пример краљевске резиденције, или се привремено успоставља због појединих спортских догађаја и великих окупљања.

У војном контексту, зона забране летења спречава улазак авиона у забрањени ваздушни простор, обично да би се зауставили напади или извиђања.

Спроводи се војним средствима - извиђањима, превентивним ударима на одбрамбене системе или обарањем авиона који улазе у забрањену зону.

Зона забране летова изнад Украјине значила би директан контакт војних снага - посебно НАТО алијансе, са било којим руским авионом уоченим на том делу ваздушног простора, што подразумева и нападе на њих ако је потребно.

Зашто Запад не реагује?

Ангажовање НАТО снага по овом питању, довело би до ризика од брзе ескалације сукоба.

„Не можете само да кажете - ово је зона забрањеног лета, морате то и да спроведете", рекао је бивши генерал америчких ваздухопловних снага Филип Бридлав за магазин Foreign Policy.

Генерал, који је служио као врховни савезнички командант НАТО-а од 2013. до 2016, изјавио је да, иако подржава позиве на зону забране летова у Украјини, то је веома озбиљна одлука коју треба донети.

„То је равно рату. Ако ћемо да прогласимо зону забрањеног лета, морамо умањити способност непријатеља да на њу пуца и угрози је."

Британски посланик Тобајас Елвуд, који председава Комитетом за одбрану, подржао је идеју о делимичној или потпуној зони забрањених летова, позивајући НАТО да интервенише због смрти цивила и наводних ратних злочина.

Међутим, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одбацио је ову могућност, рекавши прошле недеље да је увођење зоне забране летења изнад Украјине „није опција" за ову алијансу.

„Сложили смо се да не треба да имамо никакве планове као организација у вези са украјинским ваздушним простором или НАТО трупама на украјинској територији", казао је Столтенберг на конференцији за новинаре у Бриселу.

Британски министар одбране Бен Волас јасно је ставио до знања да Британија неће помоћи да се успостави зона забрањених летова изнад Украјине јер би борбе против руских авиона изазвале „рат широм Европе".

„Нећу да покренем европски рат, али ћу помоћи Украјини у борби, у свакој улици са сваким комадом опреме до које можемо доћи и подржаћемо их", рекао је у емисији Today на ББЦ радију 4.

И САД су такође одбациле ову могућност из сличних разлога, а додатни ризик представља и помињање нуклеарног оружја.

Тај страх је постао реалан након објаве руског председника Владимира Путина да је ставио руске нуклеарне снаге у стање „специјалне" приправности.

Многи су такав потез протумачили првенствено као упозорење, а не као стварну намеру за његовом употребом.

Али чак и најмањи наговештај светског рата који би могао да прерасте у нуклеарни значи да је, упркос страшним сценама напада на цивиле, вероватноћа успостављања зоне забрањеног лета у Украјини мала.

Када је све небо било затворено?

После првог Заливског рата 1991, коме је претходила ирачка инвазија на Кувајт - САД и коалициони партнери успоставили су две зоне забране летења у Ираку како би спречили нападе на поједине етничке и верске групе.

Ово је урађено без подршке Уједињених нација (УН).

Током сукоба на Балкану наредне године, УН су донеле резолуцију којом су забрањени неовлашћени војни летови у ваздушном простору Босне и Херцеговине (БиХ).

Ову одлуку су спроводиле снаге НАТО алијансе, која је априла 1993. започела операцију „Спречити лет".

Касније је мисија проширена на пружање непосредне ваздушне подршке снагама УН и спровођење ваздушних напада на мете у БиХ.

Приликом једног кршења зоне забране лета - 28. фебруара 1994. када је шест јастребова (војних авиона) Ратног ваздухопловства Војске Републике Српске бомбардовало фабрику оружја у Новом Травнику, дејствовали су амерички ловци F16.

У такoзваном Бањалучком инциденту страдала су тројица српских пилота и четири авиона.

Тако је НАТО први пут од оснивања 1949. године употребио оружје у оквиру једне званичне мисије.

Савет безбедности УН такође је, за сада последњи пут, одобрио зону забране летења у оквиру војне интервенције у Либији 2011. године, коју су такође спроводиле снаге НАТО-а.

Погледајте видео о позадини сукоба Русије и Украјине

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]