Русија и Украјина: Зашто је Русија напала Украјину, шта Путин хоће и да ли ће окончати рат

Кад је Владимир Путин срушио мир у Европи заративши са демократском земљом од 44 милиона становника, његово оправдање било је да модерна прозападњачки оријентисана Украјина представља сталну претњу и да Русија не може да се „осећа безбедно, да се развија и да постоји".

Из ваздуха, са копна и мора, Русија води разорни напад на Украјину, њене снаге бомбардују градске центре и приближавају се главном граду Кијеву, изазивајући масовни егзодус избеглица.

Месецима је руски председник Владимир Путин порицао намере да ће његова земља напасти суседну државу, али је онда прекршио мировни договор и покренуо оно што Немачка назива „Путинов рат", пославши војне снаге на север, исток и југ Украјине.

Како расте број жртава, Путина оптужују за кршење мира у Европи, а све што ће уследити могло би да угрози читаву безбедносну структуру Европе.

Али после више недеља бомбардовања, хиљаде смрти и егзодуса милиона избеглица, остаје питање: шта је циљ његовог рата и има ли излаза из њега?

Шта хоће Путин?

Рано ујутру 24. фебруара, Путин је у телевизијском обраћању нацији саопштио да Русија не може да се „осећа безбедно, развија и постоји" због, како тврди, сталне претње која стиже из данашње Украјине.

Прво су гађани аеродроми и војна постројења, а затим су тенкови и пешадија ушли у Украјину из Русије, са Крима - који је ова земља анектирала и из савезничке Белорусије.

Сада ратни авиони бомбардују велике градове, а руске снаге су до сада преузеле контролу над кључним јужним лучким градом Херсоном.

Русија одбија да користи термине рат или инвазија.

Многи аргументи којима се Путин послужио нису били тачни, или су ирационални.

Он је тврдио да му је циљ да заштити људе изложене малтретирању и геноциду и да тежи „демилитаризацији и денацификацији" Украјине.

У Украјини није почињен геноцид, а демократску државу предводи председник који је Јеврејин.

„Како ја могу да будем нациста?", запитао је председник Владимир Зеленски, који је упоредио руски напад са нацистичком инвазијом у Другом светском рату.

Главни украјински рабин и представници Меморијала у Аушвицу такође су одбацили ову Путинову клевету.

Циљеви које је Путин зацртао на почеку руске инвазије чини се да су ублажени током трајања рата за ког је претпоставио да ће бити брзо добијен.

Он чак није смео да призна ни да је то инвазија или рат, определивши се уместо тога за фикцију о „специјалној војној операцији".

Али јасно је да он ово види као преломни тренутак у руској историји.

„Угрожени су будућност Русије и њено будуће место у свету", изјавио је шеф руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин.

Првобитни циљ руског лидера био је да заузме Украјину и смени њену власт, окончавши једном за свагда њену жељу да се придружи НАТО-у.

Руском народу је поручио да је његов циљ да „демилитаризује и денацификује Украјину", да заштити народ који је, како каже, осам година био изложен злостављању и геноциду украјинске власти.

„Наш план није да окупирамо украјинску територију. Никоме ништа не намеравамо да наметнемо силом", инсистирао је он.

Али није било нациста и није било геноцида, а Русија је применила бруталну силу на десетине градова и ујединила Украјинце у отпору његовој окупацији.

Бомбардовање се наставља - али најновији извештаји са мировних преговора указују на то да Русија више не захтева смену власти и уместо тога тражи неутралну Украјину.

Зашто Путин жели неутралну Украјину

Откако је Украјина стекла независност 1991. године, после распада Совјетског Савеза, постепено је све више нагињала ка Западу - и Европској унији, и НАТО-у.

Руски лидер жели то да промени, доживевши пад Совјетског Савеза као „распад историјске Русије".

Он тврди да су Руси и Украјинци један народ.

„Украјина никад није имала традицију истинске државности", изјавио је, негирајући Украјини њену историју.

Он је 2013. године извршио притисак на Јануковича да не потпише споразум са Европском унијом, изазвавши тако протесте који су се завршили свргавањем председника с власти у фебруару 2014. године.

Русија је одговорила одмаздом 2014. године, кад је заузела Крим на југу Украјине и покренула побуну на истоку, подржавши борбу сепаратиста против украјинских снага у осмогодишњем рату који је однео 14.000 живота.

Дошло је до примирја и мировног споразума у Минску из 2015. године који никад није поштован.

Непосредно пред инвазију, Путин је поцепао тај мировни споразум и признао две про-руске регије као независне од Украјине.

Док је слао трупе у земљу, оптужио је НАТО за угрожавање „наше историјске будућности као нације", тврдећи без основа да НАТО земље желе рат на Криму.

Тражимо одговоре на ваша питања: Шта желите да знате о утицају сукоба у Украјини на Балкан?

Пошаљите нам ваша питања кликом на ОВАЈ ЛИНК.

Погледајте видео: Историјат неслагања Русије и Украјине

Има ли излаза из рата?

Саветник украјинског председника Михаило Подољак сматра да би до примирја могло доћи у наредним данима зато што су руске снаге остале заглављене на тренутним положајима.

Обе стране говориле су позитивно о напретку у преговорима, а Подољак каже да је руски председник ублажио захтеве.

На почетку рата, руски лидер је желео да Украјина призна Крим као део Русије и да призна независност источних регија под вођством сепаратиста.

Украјина би морала да промени устав како би гарантовала да се неће придружити НАТО-у и Европској унији.

Будући статус Крима и про-руских региона Луганск и Доњецк и даље није ни близу разрешења, али он можда није кључан за постизање споразума ако се две стране сложе да ће се овим питањем бавити касније.

Изгледа да Русија јесте прихватила да не може да смени украјинско вођство и замени га марионетским режимом, као у Белорусији.

Председник Украјине Владимир Зеленски изјавио је на почетку рата да је добио упозорење да га је „непријатељ прогласио метом број један; а моју породицу метом број два".

„Изгледа да ће Путин морати да се помири са много краћим списком", каже Татјана Становаја, из аналитичарске фирме РПолитик и Карнегијевог центра у Москви.

То је зато што Русија разматра „неутралну, демилитаризовану" Украјину са властитом војском и морнарицом, слично Аустрији и Шведској, које су обе чланице ЕУ.

Аустрија је неутрална, али Шведска није.

Она је заправо несврстана, али учествује у НАТО вежбама.

Није свако уверен да Русија учествује у преговорима у доброј намери.

Фрацуски министар спољних послова каже да Москва прво треба да прогласи потпуну обуставу ватре, зато што се не преговара „са пиштољем упереним у главу".

Који су захтеви Украјине?

Украјински захтеви су јасни, каже саветник председника: обустава ватре и повлачење руских трупа, али и правно обавезујуће гаранције које ће Украјини пружити заштиту групе савезничких земаља које ће активно спречавати нападе и „преузимати активну улогу на страни Украјине у сукобу".

Обезбеђивање војног повлачења Русије на предратне положаје неће бити захтев само Украјине, већ и апсолутни минимум за Запад, који одбија да прихвати још један руски „замрзнути сукоб", каже Марк Велер, професор међународног права и бивши стручњак УН-а за посредовање.

Украјина је такође попустила у ставовима од почетка руске инвазије.

Зеленски каже да сада разуме да их НАТО неће прихватити као чланицу: „То је истина и то мора да се прихвати."

„Радимо на документима о којима ће председници моћи даље да расправљају и да их потпишу. То ће се очигледно десити ускоро, зато што је то једини начин да се оконча овај рат", изјавио је Подољак за америчку мрежу ПБС.

Хоће ли Путин постићи споразум са НАТО?

Ако ништа друго, руски председник је појачао мржњу према Западу и његовом тридесеточланом одбрамбеном војном савезу.

Он можда разматра компромис са Украјином, али за њега Запад има само један циљ - да подели руско друштво и на крају га уништи.

Пред рат он је захтевао да НАТО врати сат уназад на 1997. годину и заустави експанзију на исток, повукавши снаге и војну инфраструктуру из земаља чланица које

су се придружиле савезу после 1997. године и да не распоређује „нападачко оружје близу руских граница".

То значи у Централној Европи, Источној Европи и на Балтику.

У очима Путина, Запад је још 1990. године обећао да се НАТО неће ширити „ни центиметар на исток", али је то ипак учинио.

Међутим, то је било пре распада Совјетског Савеза, тако да се обећање тадашњем совјетском председнику Михаилу Горбачову односило само на Источну Немачку у контексту уједињења Немачке.

Горбачов је касније рекао да се у то време „никада није разговарало на тему проширења НАТО-а".

Видевши Путинову спремност да разруши европске градове како би постигао циљеве, западни лидери више немају никаквих илузија.

Немачки канцелар Олаф Шолц верује да руски председник „жели да заузме Европу према властитом виђењу света", а амерички председник Џозеф Бајден га је назвао ратним злочинцем.

И Шолц и француски председник Емануел Макрон помињали су да се континент налази на прекретници у својој историји.

Пре рата, Русија је захтевала да сво америчко нуклеарно наоружање буде забрањено изван њених националних територија.

САД су понудиле започињање преговора о ограничавању пројектила кратког и средњег домета, као и о новом споразуму о међуконтиненталним ракетама, али мале су шансе да ће се то десити сада.

Татјана Становаја се плаши погоршања хладноратовског сукоба: „Имам веома снажан осећај да треба да се припремимо за нови ултиматум Западу који ће бити милитаризованији и агресивнији него што смо могли да замислимо."

Желимо да испричамо вашу причу: Да ли сте ви или ваши ближњи тренутно у Украјини?

Тражимо приче људи са Балкана који су тренутно у Украјини. Каква је ситуација у месту у коме се налазите и како утиче на вас?

Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите ваша искуства са нашим новинарима.

Шта ће се даље дешавати са Русијом?

Председник Путин је био запањен размерама реакције Запада на инвазију.

Он је знао да чланице НАТО никад неће ногом крочити на украјинску територију, али није могао ни да претпостави обим санкција које већ доводе до драстичних последица по руску привреду - и ван себе је од беса због тога.

ЕУ, САД, Велика Британија и Канада узеле су на мету руску привреду на различите начине:

Никакав мировни споразум са Украјином неће укинути ове санкције и Владимир Путин то добро зна.

Уместо тога, он се окренуо против Руса који се противе рату.

Затворено је скоро 15.000 антиратних демонстраната, а ућуткани су буквално сви независни медији.

Није преостала никаква значајна политичка опозиција, будући да су опозиционари или побегли из земље, или су, као у случају опозиционог лидера Алексеја Наваљног, затворени.

„Руски народ ће увек знати да разликује праве патриоте од шљама и издајника", изјавио је руски председник.

Шта кажу Нато званичници?

Нато је одбрамбени савез са отвореном политиком за пријем нових чланова и свих 30 држава чланица одлучно је да промене те политике неће бити.

Председник Украјине позвао је на успостављање „јасног и изводљивог временског оквира" за чланство његове земље, али нема назнака да ће до тога доћи још дуго, како је појаснио немачки канцелар.

И британски премијер Борис Џонсон јасно је рекао да нема шансе да Украјина сада уђе у НАТО.

Идеја да ће било која земља одустати од садашњег чланства у алијанси није реална.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]