Привреда и рат у Украјини: Да ли ће изазвати нову светску кризу

Стручњаци и даље верују да ће ове године доћи до раста глобалне економије, упркос рату између Русије и Украјине - али његове последице ће се осетити широм света.

Колико те последице бити тешке, зависиће од тога колико рат буде трајао.

То ће одредити да ли ће скорашња превирања на тржиштима бити само привремени шок или нешто трајније.

Због тога истражујемо како ће рат утицати на глобалу привреду - и да ли може да доведе до рецесије.

Различите последице у зависности где живите

Привредне последице рата биће „драматичне" за Русију и Украјину, али у сваком другом светском региону ће варирати, наводе из Оксфорд економикса, британске консултантске фирме.

Пољска и Турска, на пример, имају важне трговинске везе са Русијом и много су рањивије на последице рата од привреда других земаља.

Пољска увози више од половине целокупног горива из Русије, док Турска увози више од трећине.

Међутим, америчка трговина са Русијом свега је 0,5 одсто њеног Бруто домаћег производа (БДП), а за Кину је та цифра 2,5 одсто - тако да ће последице по те две земље бити сведеније.

Бен Меј, директор Глобалног макро истраживања при Оксфорд економиксу, предвиђа да ће рат смањити глобални раст за око 0,2 процената ове године - са четири на 3,8 одсто.

„Али то само у случају да сукоб не буде дуг и развучен", наводи Меј.

„Наравно, ако будемо имали много дужи сукоб, онда би последице могле да буду много горе", додаје.

„Стагфлација" и цена нафте

Још један изузетно важан фактор који мора да се узме у обзир је утицај на цену нафте - то је већ почело да изазива превирања на тржиштима.

Русија је трећи највећи произвођач нафте на свету, после САД и Саудијске Арабије, подаци су америчке Управе за енергетске информације.

Извукла је 10,5 милиона барела нафте дневно 2020. године, а извезла између пет и шест милиона - око половине тог извоза ишло је у Европу.

Међутим, цена нафте брент, типа сирове нафте из Северног мора, винула се 7. марта у небеса малтене до највишег рекорда свих времена.

То се догодило после најава из САД и Европе да би могле да забране увоз руске нафте.

После скока од 21 одсто претходне недеље, скочила је додатних 18 одсто, на скоро 140 долара по барелу, пре него што се мало спустила назад.

„Овај поремећај могао би да подигне цену нафте на изнад 200 долара по барелу", изјавио је за Фајненшел тајмс Роб Вест, шеф истраживачке фирме Тандер сед енерџи (Thunder Said Energy).

Руски потпредседник владе Алаксандар Новак 8. марта отишао је још даље и рекао да ће „скок цена бити непредвидив", као и да ће бити „300 долара по барелу, ако не и више."

„Апсолутно је очигледно да ће одбијање руске нафте довести до катастрофалних последица по глобално тржиште", рекао је Новак у саопштењу на државној телевизији.

Скок цене нафте утиче не само на цену горива, већ и на све остало.

Инфлација скаче зато што су гориво и енергија основни трошкови који морају да се покрију у производњи и транспорту робе.

Ова комбинација могла би да доведе до „стагфлационог" шока, према економистима из Барклија, који су већ смањили предвиђање глобалног раста ове године за читав један проценат.

„Стаглфација" се дешава кад се привреда земље истовремено суочи са растом цена и економском стагнацијом.

Раст цена хране

Рат би могао да доведе и до повећање цене хране, јер су и Русија и Украјина велики произвођачи хране.

Русија и Украјина производе 14 одсто пшенице у свету и на њих одлази 29 одсто глобалног извоза, наводи Вандилеу Силобоу, виши истраживач пољопривредне економије на Универзитету Стеланбош и у Џ. П. Моргану.

Уз све то, обе земље су исто тако велики произвођачи кукуруза и сунцокретовог уља.

Прекиди у снабдевању житарицама утицаће на купце на Блиском истоку, у Африци и Турској.

Либан купује највећи део пшенице или од Русије или од Украјине, баш као и Египат и Турска.

Судан, Нигерија, Танзанија, Алжир, Кенија и Јужна Африка такође зависе од руских и украјинских житарица.

„За мене питање није да ли улазимо у глобалну кризу хране - већ колико ће та криза бити велика", каже Свеин Торе Холсетер, шеф Јаре, једне од највећих светских компанија за производњу ђубрива.

Цена ђубрива је већ висока због раста цене гаса.

Русија је водећи извозник ђубрива, која се користе у пољопривреди за заштиту усева.

„Већ смо били у тешкој ситуацији и пре рата", каже Холсетер за ББЦ.

„Пола светског становништва добија храну као директну последицу ђубрива и ако оно буде нестало са њива за неке усеве, приноси ће опасти за 50 одсто", каже он.

Раст каматних стопа

Такође, очекује се да високе цене енергената и хране повећају инфлацију у земљама у развоју за један проценат, каже Џенифер Мекјуен, шефица Глобалних економских услуга при Капитал економиксу.

У неким земљама које већ имају проблема са инфлацијом, посебно у Централној Европи и Латинској Америци, централне банке доћи ће у искушење да се против инфлације боре повећањем каматних стопа.

„Биће то додатни баласт за привреде тих земаља", каже Мекјуен за ББЦ.

У међувремену, делови Источне Европе, Немачке, Италије и Турске - које умногоме зависе од руског гаса - такође ће доживети пораст трошкова живота.

Потрошачка потражња

Заједнички притисак на потрошачку моћ глобалних потрошача могао би да погоди и привреду азијских земаља, каже Мекјуен.

„Мислим да ће се главни утицај на Азију одразити преко било какве последице по потрошачку потражњу и потражњу за њиховим извозом", каже она.

„Ако због рата будемо доживели прилично велики пад потражње из Еврозоне, на пример, са потрошачком моћи оштећеном растом цене нафте, то ће имати значајан утицај на азијски извоз."

Буран опоравак

Аналитичари и даље предвиђају снажан раст ове године, делом због повратка привреде земаља на нивое од пре пандемије ковида-19.

Меј каже да повратак у нормалност ствара „неочекиване приходе" у погледу привредног раста.

Рат тренутно угрожава део тог раста, али његов утицај ће умногоме зависити од тога колико дуго ће трајати и колико ће се ствари погоршати.

„Ово није нешто што гура глобалну економију у рецесију нити било шта слично", каже Меј.

Међутим, он признаје да ситуација „ствара неизвесност у генералном смислу" и прихвата да су „размере до којих све ово може да ескалира велика непознаница".

Погледајте видео: Историјат неслагања Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]