Курс евра, Русија и Украјина: Шта утиче на вредност и количину новца у мењачницама у Србији

После појачане потражње за брашном и горивом, људи у Србији протеклих дана кренули су и у потрагу за еврима у мењачницама.

„Имали смо много више посла прошле недеље јер су људи долазили да купују осетно веће количине евра", каже Борислав Брујић из Удружења мењача за ББЦ.

„Већ ове недеље, мање људи долази да своју штедњу из динара пребаци у страну валуту."

Из Народне банке Србије су саопштили да су имали сазнања да су поједине мењачнице искористиле интересовање за евро и незаконито подигле свој проценат.

„Започели смо контролу мењачница у Србији на основу сопствених сазнања и притужби грађана да курс у мењачницама није у складу с распоном предвиђеним одлукама НБС", наводи се у саопштењу Народне банке Србије.

До веће потражње за девизама дошло је услед рата у Украјини и стрепње због вредности домаће валуте, каже економиста Саша Ђоговић за ББЦ.

Према одлуци НБС, продајни курс за евро не може одступати за више од 1,25 одсто у односу на званични средњи курс, који саопштава управо Народна банка Србије.

Зашто су људи кренули по евре

Тамара Обрадовић је прошле недеље променила 80.000 динара, које је имала у кући, за евре у неколико мењачница у Београду.

„Нису имали на једном месту довољно да разменим сав новац, па сам успела да купим евре на три места", каже Тамара за ББЦ.

Иако иначе штеди у динарима, објашњава да је од пријатеља чула да ће „домаћој валути пасти вредност и ће моћи много мање ствари у продавници да купи за исти новац".

Тамарине зебње су неосноване, тврди економиста Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања.

„Уопште нема потребе за било каквом паником", каже Ђоговић.

„Народна банка Србије има довољно девизних резерви, да реагује у случају да вредност динара падне, а банке у земљи су довољно капитализоване", каже Ђоговић.

И из НБС су рекли да „још једном истичу да нема разлога за панику".

„Ако је ишта у Србији стабилно - онда су то динар и девизни курс", рекла је Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС.

„Народна банка Србије зна шта ради. Желимо да вас информишемо о правом стању, јер је у претходних десетак дана подстакнуто панично понашање. Нема разлога ни за страх, ни за стајање у редовима јер домаћи финансијски систем има довољно средстава - и динарских и девизних."

„Банке од НБС добијају ефективу у току дана на захтев од тог јутра, чак и оне које на то немају право док не исцрпе сопствене резерве", додала је она.

Додала је и да је динар стабилан.

Из ове институције су претходно рекли да „Народна банка Србије већ делује континуирано, како би стабилност била очувана".

„Ову кризу дочекали смо с рекордно високим нивоом девизних резерви, вишим од 16 милијарди евра, и имамо сасвим довољно средстава и умећа да очувамо стабилност, која нема алтернативу", додаје се.

О девизним резервама државе говорио је и председник Србије Александар Вучић.

Он је рекао да је „свака нова порука коју добија од чланова његовог тима задужених за праћење светских берзи и цена сировина, гора од претходне".

Вучић је додао и да су „девизне и резерве злата на историјском максимуму, али да и поред тога брине".

Економиста Саша Ђоговић оцењује да је до појачане потражње дошло „пошто су надлежни послали становништву поруке како Србија ради на томе да попуни залихе свега, попут грашка, прашка и шећера".

„Додатна невербална комуникација која показује горчину и ужас и наводне тешкоће које су се надвиле над земљом, људима уносе неповерење у домаћу валуту", мисли он.

Када су људи, додаје економиста, након неколико дана поново чули од надлежних из врха државе да нема потребе за паником, „тај стампедо на продавнице и мењачнице се смирио".

Борислав Брујић из Удружења мењача каже да су људи, после 2-3 дана, заиста престали појачано да купују девизе.

„И даље људи нешто више купују него што продају евре, али је постигнута равнотежа и очекујем да ће се ситуација нормализовати", каже Брујић.

Мењачнице функционишу тако што све динаре које откупе, додаје Брујић, одмах продају.

„То је најбољи систем и тако увек има довољно новца у оптицају", каже он.

Како се формира курс евра у Србији

Народна банка Србије је овлашћена да спроводи режим руковођено пливајућег девизног курса, наводи се на сајту НБС.

„Пливајући курс значи да се девизни курс формира слободно, на основу понуде и тражње девиза", каже Ђоговић.

„Народна банка Србије може да интервенише на девизном тржишту како би избегла веће осцилације, продајом евра за динаре."

НБС ово ради, додаје се на званичном сајту и „ради очувања стабилности цена и финансијског система и одржавања адекватног нивоа девизних резерви".

Тако је протеклих неколико месеци, НБС саопштила да је на раст инфлације последњих месеци реаговала повлачењем вишка новца са тржишта, уместо повећањем референтне каматне стопе.

Зашто ваш џеп не осећа привредни успон Србије:

Шта је средњи курс, а шта курс у мењачници

Средњи курс је управо курс који, на основу односа понуде и тражње, формира Народна банка Србије.

Курс по којем мењачнице купују евре назива се куповни, а под којем продају - продајни.

По закону, одступања не смеју да буду већа или мања од 1,25 одсто у односу на средњи курс.

НБС је контролисала мењачнице које су, како се наводи, незаконито подигле овај проценат у своју корист.

„Према Закону о девизном пословању, за мењачнице које не поступају у складу с прописима НБС прописана је прекршајна одговорност", наводи се у НБС.

„За правно лице предвиђена је новчана казна од 100.000 до 2.000.000 динара, а за предузетника новчана казна од 10.000 до 500.000 динара."

Већи курс него иначе мењачи, каже Брујић, нуде људима „уколико су принуђени да купују девизе од пословних банака".

„Треба знати да и у том случају мењачнице не смеју да одступе од закона и да продају евре за више од 1,25 одсто у односу на средњи курс", каже мењач.

„Зато би грађани требало да пријаве ако примете неко слично одступање."

Истовремено, додаје Брујић, НБС контролише и износе по којима мењачницама девизе продају пословне банке.

Од чега зависи количина евра у мењачницама

Тамара прошле недеље није могла да купи довољно евра у једној мењачници јер су јој „одговорили да немају девиза".

Ипак, Брујић објашњава да одлуку о томе колико ће девиза имати на стању нека мењачница, „зависи од њеног индивидуалног пословања и процене колико јој је потребно".

„По правилу, што више имате пара за трговање, то боље", каже мењач.

„Процену доносимо у односу на потражњу, али и договоре са пословним банкама од којих некада купујемо евре."

Гувернерка НБС апеловала је да уколико постоје ограничења у количини новца који може да се подигне у банци или мењачници, грађани „пошаљу мејлове са доказима у која банка или мењачница је у питању и која трансакција је у питању".

Колико вреди квадрат у Србији:

Како НБС слаби или јача динар

Када НБС купује девизе, на тај начин слаби динар, као и обрнуто - продаја евра значи јачање домаће валуте.

Тако је 2020. годину обележила повећана тражња за девизама, услед почетка пандемије корона вируса, а из НБС кажу да је ово била кризна година у којој су морали да интервенишу, продају девизе и ојачају динар.

За разлику од 2020, осталих четири од последњих пет година биле су године када је Централна банка куповала девизе и тако слабила динар.

„У последњих пет година нето је купљено 4,45 милијарди евра и то рачунајући 2020. годину, када смо продали 1,45 милијарди евра како би задржали стабилност", рекао је Никола Драгашевић, директор сектора за монетарне и девизне операције за Данас у лето 2021.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]