Привреда и шећер: Шта значи то што је Србије замрзла цене пет основних намирница

Уколико сте претходних дана хтели да правите торту или пекмез, велике су шансе да један од главних састојака - шећер, нисте могли да набавите.

Рафови у продавницама где стоји паковање од килограм овог производа, чија је цена замрзнута од 15. новембра прошле године, углавном су опустели овог маја, док шећера у џаковима махом има, али је и његова цена знато виша.

Владе Србије је 26. маја изменила Уредбу о ограничењу цена, па ће максимална цена шећера по килограму, за сва паковања, износити 89,99 динара.

„Због велике разлике у цени повећана је тражња за паковањима од једног килограма и често га нема у малопродајним објектима", наводи се у саопштењу владе.

„Уредба се доноси у циљу заштите тржишта због наглог скока цена кристал шећера у већим паковањима, имајући у виду да је ограничена само цена паковања од једног килограма", додаје се у саопштењу.

Уредбом се прописује да трговци на велико кристал шећер морају дистрибуирати у трговину на мало у року од 15 дана.

Трка за литар више горива или килограм брашна, шећера и осталих намирница повела се у Србији почетком марта.

Ни уверавање највиших државних функционера тих дана да нема потребе за паником и да земља има „довољно свега што је потребно" деловало је да није помогло.

Куповина залиха широм земље уследила је као директна последица рата у Украјини и бојазни од несташице и поскупљења основних животних потрепштина.

Зашто нема шећера од једног килограма на рафовима?

Надлежни и стручњаци изнели су неколико теорија о томе зашто је дошло до несташице шећера од једног килограма у продавницама.

О шећеру је говорио и Александар Вучић, председник Србије, који тврди да нема разлога за забринутост.

„Немамо проблема са количинама шећера које имамо. Имали смо проблема са једном фирмом из колубарског округа и једним тајкуном, неким каматарима, који мисле да је време да зараде велики новац", рекао је Вучић приликом обиласка радова на деонице обилазнице око Београда.

Најавио је да ће се БИА и државни органи бавити овим случајем, а грађани ће имати шећера, соли, брашна, уља.

Рафови се празне јер је шећер потребан за прављење зимнице.

„Имате потражњу на тржишту која је сада већа, јер креће сезона прављења за кућне потребе, пре свега сокова, џемова и тако даље", рекао је Бојан Станић из Привредне коморе Србије за Н1.

Агроекономиста Милан Простран сматра да је потражња за шећером делом узроковала и паника код потрошача који „нису заборавили несташице из деведесетих",

„Неко је очигледно у јавности изазвао вештачки несташицу, што је за наш народ који је прошао кроз разне несташице и када су у питању прехрамбени производи, додатно узнемирио.

„Ми шећера имамо. Очигледно је било неком у интересу да пусти ту информацију да шећера или нема или су се испразниле продавнице", изјавио је Простран.

Да Србија поседује довољне количине шећера потврдио је и министар пољопривреде Бранислав Недимовић, додавши да је „у овом тренутку на простору Србије има 140.000 тона шећера".

Шта значи одлука о замрзавању цена?

„Врло једноставно - ограничавају се произвођачке цене, цене на велико и цене на мало за пет основних животних намирница у наредна два месеца", каже Кандић.

Дакле, када уђете у продавницу цена брашна за ваше палачинке неће смети да пређе ниво на којем била 15. новембра.

Притом, неће постојати јединствена максимална цена, већ ће се вредност производа, као и до сада, разликовати у зависности од продајног места.

То брашно би негде могло да буде скупље, негде јефтиније, али ће цена у свакој продавници бити иста као што је била 15. новембра.

Произвођачи ове производе притом не смеју испоручивати у мањим количинама од просечних у последњих 12 месеци, а одлука о замрзавању неће важити за снижења, распродаје или акцијске продаје.

За кршење мера о замрзавању цена предвиђене су и новчане казне у износу од 100.000 до 2.000.000 динара, као и забрана вршења делатности у трајању од шест месеци до једне године, наводи се у одлуци Владе Србије.

„Влада Србије ће у случају потребе продужити ову меру након истека 60 дана", изјавила је Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација.

Зашто је та мера донета донета?

„Идеја је била да се предупреде поскупљења која су најављена за тих пет основних животних намирница", истиче Кандић.

„Пре свега смо се руководили заштитом животног стандарда становништва, а највише оних људи који су нешто сиромашнији и живе скромније од осталих", додаје.

Из Министарства трговине су претходно саопштили да је циљ био отклонити штетне последице и спречити поремећаје на тржишту.

„Наравно да нико није срећан када доносимо овакву меру, јер смо свесни да свако администрирање и регулисање тржишта може имати и одређене последице.

„Међутим, нисмо желели да се поскупљење инпута и произвођачких цена преломи преко плећа грађана", каже Кандић.

Економиста Љубодраг Савић сматра да је држава „притиснута повећањем цена екстерног карактера, а која утиче и на домаће цене - и то у предизборној години".

„Тај раст цена је лоша порука за бираче, зато ова мера треба код људи да развеје сумњу да су препуштени на милост и немилост тржишту", сматра.

„А на тржишту свако гледа да заради што више може", додаје.

У том смислу, каже, већина људи ће је поздравити.

„Свињски бут, на пример, неће са 400 динара да поскупи на 500 пред празнике - а иде период слава, два Божића, Нова година… И у том смислу је добра мера."

Међутим, Савић упозорава да мера замрзавања цена резултате даје једнорочно, у кратком року, али да дугорочно „долива уље на ватру инфлације".

„Надам се да неће трајати дуго", каже кратко.

А какве би могле да буду последице ових мера?

Радмило Савић, новинар недељника Време, пише да би замрзавање цена могло да доведе управо до несташице тих производа.

„Ако морам да продајем робу по прописаној цени, а све остале цене неумољиво расту, онда ми се такав посао не исплати, јер ћу на њему да губим новац", наводи.

„То даље значи да ћу на сваки начин пробати да изврдам нови пропис, јер, ако не успем, на крају ћу бити оштећен."

Колико су цене порасле?

У Србији је у октобру ове године месечна инфлација износила 0,9 одсто, а међугодишња 6,6 одсто, објавио је недавно Републички завод за статистику.

Инфлација представља континуиран раст општег нивоа цена, а повезана је са падом куповне моћи новца.

Дакле, у случају инфлације, то брашно за палачинке купујете за далеко већу цену него иначе.

Током деведесетих година, због ратова, санкција и распада Југославије, инфлација је у Србији били толика да је један обичан ручак коштао - милионе.

„Замрзавање цена је метода која је и тада често коришћена", присећа се Савић.

У поређењу са децембром 2020. цене производа и услуга личне потрошње, којима се мери инфлација, повећане су у просеку 6,4 одсто.

У октобру су поскупели транспорт (1,8 одсто), одећа и обућа (1,6 одсто), храна и безалкохолна пића (1,3 одсто), становање, вода, електрична енергија, гас и друга горива (0,9 одсто), намештај, покућство и текуће одржавање стана (0,6 одсто).

Раст цена је забележен и у групама ресторани и хотели и образовање (за по 0,5 одсто), алкохолна пића и дуван (0,3 одсто), рекреација и култура (0,2 одсто) и комуникације и здравство (за по 0,1 одсто).

„Дизел је од Нове године поскупео за 20 одсто, соја је отишла за 100 одсто, кукуруз је десет динара поскупео од жетве до јучерашњег дана", каже Кандић.

„Све цене сировина су порасле и то су ствари које утичу на произвођачке цене, а онда у ланцу и на финалну цену", додаје.

У том смислу је замрзавање цена и антиинфлаторна мера.

„Тако је, али је пре свега усмерена на заштиту животног стандарда грађана", каже Кандић.

„Ако лаже коза - не лаже рог"

Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, суочила се недавно са поскупљењима.

Како каже, 11. октобра 200 грама омиљене кафе купила је за 239,99 динара.

„Ако коза лаже, рог не лаже - ту је рачун", рекла је Табаковић.

Три дана касније, њена пријатељица истих 200 грама кафе платила је 369 динара.

„Довела сам пријатељицу у непријатну ситуацију, па се вратила и сликала раф", наводи Табаковић.

На Гуглу је потом, истиче, проверила да се њена кафа продаје у распону од 234 до 374 динара.

Табаковић је изјавила да ће се великим трговинским ланцима „као бумеранг вратити то што пад промета покушавају да надоместе високим ценама".

„Времена јесу кризна када је инфлација у питању и јесте нека врста буре, али није ураган, преживели смо и теже", изјавила је Табаковић.

„Наш брод није шупаљ, а овај капетан са екипом је доказао да уме да води овај брод", додала је.

Зашто су цене порасле?

Из више разлога.

Из Народне банке Србије саопштили су, на пример, да је на раст инфлације у Србији највише утицао раст цена енергената и хране.

Како наводе, на 60 одсто инфлације државна монетарна политика не може да утиче.

Један од разлога пораста је и пораст цена широм света.

„Свуда је незамисливо висока инфлација, овај ценовни шок је у светској економији незапамћен", каже Мирослав Здравковић, економиста који се бави макроекономијом.

„Британија, високоразвијене земље Европске уније, земље у региону, попут Бугарске и Румуније - свуда је исто", додаје.

Он сматра да је тај раст цена сплет више фактора, међу којима је, наравно и корона вирус.

„Од ниске основице прошле године због карантина и мера закључавања, до огромне количине новца као финансијске помоћи привредама, а који се као вишак појавио на тржиштима привредних производа и изазвао експлозију цена", наводи.

Све то се, каже, прелива и на Србију.

„Немогуће је избећи их, део смо глобализованог света, нисмо више под санкцијама и нисмо Северна Кореја, па да будемо изоловани од робних токова", објашњава.

Економиста Љубодраг Савић каже да је и крајем 20. века долазило до ценовних поремећаја који су долазили из света, али постоји и удар са домаћег тржишта.

„Знатно је мањи пољопривредни принос него претходних година, што значи да цена пољопривредних производа мора да иде горе", наводи.

„Људи су имали трошкове какве су имали, они не могу да буду мањи, а када добијеш за трећину или половину мање кукуруза, онда његова цена порасте - не вреди, гледаш како да компензујеш трошкове", додаје.

Шта даље?

Шта ће се дешавати са ценама - то нико не зна.

Једино је познато да ће цене пет основних намирница у Србији бити исте у наредних 60 дана.

„Један део последица ће сносити произвођачи и трговци, али и држава", каже Кандић.

„Ипак, за поједине произвођаче ћемо имати одређене интервенције у наредном периоду из робних резерви, како бисмо им омогућили мањи удар на цену производње", додаје.

Како наводи, веома је незахвално причати о ценама за неки дужи период, јер Србија „није изоловано острво у Европи и свету".

„Неке анализе показују да би до евентуалног смиривања цена и враћања инфлације у очекиване токове могло да уследи до средине следеће године", каже.

Макроекономиста Здравковић каже да су у Кини цене кренуле да падају, тако да је питање да ли је ценовни балон почео да се издувава.

„Само је ствар предикције ког интензитета ће бити криза која ће наступити, јер цене после оволиког раста никада нису дуго остајале на овом нивоу", каже.

„Колико су брзо расле, иза тога се дешава ценовни слом", додаје.

Економски стручњаци као једну од метода за борбу против раста цена истичу стару паролу - купујмо домаће.

„Министарство трговине је неколико пута радило на тој акцији и резултати су увек били катастрофални", каже Љубодраг Савић.

„Лепо је волети своју земљу и бити патриота, али ако треба да бираш између српског свињског бута од 450 динара и увезеног за 300, већина ће купити јефтинији…

„Патриотизам је у економији, што би млади рекли, излизана фора - не ради".

Савић сматра да држава више треба да интервенише робним резервама уља, шећера и брашна, па нико од трговаца не би повећавао цене.

„У тржишној привреди неко ће рећи 'алави трговци' - да, јесу, али ту нема алавости.

„Сви гледају да зараде што је могуће више, а свако од произвођача да плати што је могуће мање и то је однос понуде и потражње."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]