'Нисмо ми криви за хантавирус': Мештани аргентинског туристичког града

Као најјужнији град у Аргентини, Ушуаја је дуго уживао репутацију „краја света“ и капије за путовања на Антарктик и омогућавао туристима да истражују драматичну, природну лепоту Патагоније.

Али последњих дана он се хвата у коштац са другачијом врстом популарности, која је утерала страх у кости локалних бизнисмена и званичника: сугестијом да би могао да буде „нулта тачка“ за епидемију хантавируса повезану са МВ Хондијусом, на ком је потврђено пет случајева, међу којима и три смрти.

Овај крузер, који је сада стигао на коначно одредиште на Тенерифе на шпанским Канарским Острвима, започео је путовање 1. априла из Ушуаје, у покрајини Огњена земља.

На броду је било 114 путника и 61 члан посаде из више од 20 земаља.

И док се верује да се и вирус тамо 'укрцао' на брод, нејасно је његово прецизно порекло и идентитет оних који су га носили.

Та неизвесност покренула је жестоке спекулације у неким медијима.

Према једној теорији, путник је можда био заражен на депонији на ободу Ушуаје, где туристи одлазе да посматрају птице и где отпад привлачи пацове и мишеве.

То је тврдња која није била добро прихваћена у месту.

„У историји Огњене земље немамо забележене случајеве хантавируса“, каже Хуан Факундо Петрина, генерални директор епидемиологије и здравља животне средине у покрајини.

„И, конкретно, од 1996. године, када га је Национални систем за надзор уврстио у болести које се морају пријавити, нисмо имали ниједан случај на Огњеној земљи."

Петрина, који је преузео дужност 2021. године током пандемије ковида-19, поновио је овај аргумент на свакој конференцији за штампу и у сваком интервјуу који је дао.

Истиче да његова покрајина није вероватан извор инфекције и да је ендемска зона хантавируса више од 1.500 километара на север.

„За почетак, ми немамо подврсту дугорепог миша који преноси ову болест, нити делимо исте климатске услове као северна Патагонија - ни по влажности, ни по температури - за његов развој“, каже он.

„И ако глодари почну да се селе, пошто не поштују географске границе, важно је запамтити да смо ми острво.

„Морали би да пређу Магеланов мореуз да би заразили локалне врсте, тако да је то додатна потешкоћа, поред климатске.“

Иако су многи стручњаци сагласни са Петрином да је мало вероватно да је до заражавања дошло на Огњеној земљи, аргентинска национална влада саопштила је да ће послати тим стручњака у покрајину да утврде да ли има трагова хантавируса или да ли је дугорепи миш стигао до региона.

Тим ће сарађивати са локалним биолозима на идентификацији најбољих места за његово хватање.

Епидемиолог Едуардо Лопез, шеф Одељена за медицину и заразне болести при дечјој болници Рикардо Гутијерез у Буенос Ајресу, сагласан је да је неопходна додатна истрага.

„Случај захтева више проучавања зато што се екосистеми мењају.

„На пример, дугорепи пигмејски пиринчани пацов, чије су оригинално станиште били Патагонијски Анди и северозападна Аргентина, сада могу да се нађу у покрајини Буенос Ајрес заједно са другим глодарима који преносе ову болест.“

Узбуна није само научне, већ и економске природе.

Огњена земља је најмлађа и најређе насељена аргентинска покрајина, са индустријама као што су извлачење угљоводоника и рибарење, а непосредно их следи туризам као локални извор прихода.

Хуан Мануел Павлов, са Института за туризам Огњене земље каже да из ове луке испловљава више од 95 одсто бродова за Антарктик.

„Са више од 500 улазака у луку годишње, крузерска индустрија је кључна за привреду покрајине.“

До сада, упркос налету интересовања међународних оператера, није било званичних отказивања.

Али будући да је сезона крузера окончана средином априла, да би биле примећене било какве дугорочније последице можда ће бити потребни месеци.

„Пред нама је зимска сезона за коју очекујемо да буде веома успешна“, каже Павлов.

„Радили смо вредно на нашим главним тржиштима и не желимо да нешто попут овога засени све што је урађено да би се на прво место ставило здравље људи.“

У луци Ушуаје, живот као да тече по старом.

Туристи се шеткају дуж риве и окупљају се за краће екскурзије - до Естадоса, дома славног светионика „на крају света“ или дуж канала Бигл.

„Одсуство случајева овде је веома умирујуће“, каже Адонис Карвахал, који ради за туристичку агенцију.

„Људи питају да ли има инфекција у покрајини, а чињеница да нема пријављених болесних људи овде уноси мир.

„Сој би могао да буде са југа, то се не пориче, али није потекао одавде.“

Међу посетиоцима је и Давид Бомпарп, Венецуелац који живи у Медељину, а који је стигао са партнерком Данијелом Сандовал пре само неколико дана.

„Планирали смо ово путовање још у октобру и тек смо дан пре него што смо се укрцали у авион сазнали шта се десило“, каже он.

„Колико смо схватили, овде ништа није потврђено, тако да смо стигли без брига, следећи безбедносне мере.“

Данијела каже да је њена мајка била мање опуштена.

„Слала ми је читаве ноћи Instagram рилове зато што је била забринута.

„Рекла сам јој да не брине зато што овде није било потврђених случајева“, каже она.

У близини, костарикански туриста Џордан Бермудез сличног је става.

„Стигли смо, видели да је град прилично миран, обавили туре које смо планирали и верујемо да је све нормално“, каже он.

Он и његова група су проучили вирус пре него што су стигли из Пунте Аренас у Чилеу 5. маја, али их то није одвратило.

Погледајте видео: Шта је хантавирус

Сучељене хипотезе

Здравствене власти и даље покушавају да одреде одакле је зараза потекла, са једним из холандског пара који је умро - он на броду, а она у болницу у Јоханесбургу - као вероватним зачетником заразе или „нултим пацијентом“.

Званичници су покушали да реконструишу њихово путовање кроз Аргентину, Чиле и Уругвај пре него што су се укрцали на брод у Ушуаји, углавном користећи граничне записе о уласку и изласку.

Чилеанска и уругвајске власти кажу да пар није покупио вирус у тим земљама, на основу процењеног периода инкубације СЗО-а од између једне и осам недеља.

Петрина је сагласан да су се највероватније заразили у Аргентини, али каже да верује да је то вероватно било две до четири недеље пре крстарења, можда у планинској области у Патагонији, где живе глодари који служе као носиоци.

У њих могу да спадају патагонијске покрајине Чубут, Неуqуен и Рио Негро.

Национално Министарство здравља радије не би да улази у расправу.

„Не можемо да искључимо, у начелу, да је до заразе дошло на Огњеној земљи, али постоји важна чињеница за разматрање: откако је хантавирус постао приметна болест, ниједан случај никад није забележен у овој покрајини.“

Постоји нада да ће евакуација путника и посаде са МВ Хондијуса на Тенерифима донети неке корисне трагове, али, за сада, без холандског пара који би попунио рупе и у немогућности званичника да потпуно реконструишу њихова путовања, многа питања и даље су без одговора.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk