Србија, порески рајеви и офшор компаније: Шта су и како функционишу

Бахами, Кајманска острва и Британска Девичанска острва - за једне туристички, а за друге најпознатији порески рајеви.

Осим уживања на мору, плажама и лежаљкама, ова места нуде и ниске пореске каматне стопе и загарантовану тајност личних и пословних података.

Фирме основане на таквим локацијама називају се офшор компаније, а иако се често користе у сврху избегавања пореза у матичној земљи, њихово пословање није незаконито.

Међутим, Србија је, попут великог броја земаља, увела високу пореску стопу за правна лица која послују са компанијама чије седиште је у офшор зонама.

„Висока пореска стопа има за циљ да обесхрабри сарадњу српских правних лица са компанијама из пореских рајева", каже стручњак за пореско право Миња Ђокић за ББЦ на српском.

Почетком октобра дошло је до једног од највећих „цурења" финансијских докумената - досијеа ошфор компанија, названих Пандора папири.

У њима су разоткривени тајни поседи и послови светских лидера, политичара и милијардера, а спомиње се око 35 актуелних и бивших светских лидера и више од 300 јавних званичника.

Истраживачки новинари широм света објавили су приче о близу 80 милиона долара вредном тајном богатству у некретнинама јорданског краља у Великој Британији и Америци, тајној имовини руског председника Владимира Путина избегавању плаћања пореза бившег британског премијера Тонија Блера.

У Пандориним папирима нашли су се и званичници са Балкана - међу њима су српски министар финансија Синиша Мали, министар без портфеља Новица Тончев, бивши директор Електромреже Србија Никола Петровић.

Такође, наводи се да су председник Црне Горе Мило Ђукановић и његов син 2012. склопили тајне уговоре о управљању њиховом имовином скривајући се иза сложене мреже повезаних компанија из Велике Британије, Девичанских острва, Панаме и Гибралтара,

Шта су порески рајеви?

Порески рајеви су административне области - државе, покрајине, дистрикти - у којима се примењује порески систем са веома ниским или нултим пореским стопама.

Ђокић наводи да су пореске стопе у тим земљама по правилу ниже од оних које примењују државе резидентства, односно матичне државе пореског обвезника.

Резидентство подразумева земљу у којој порески обвезник има пребивалиште, центар пословних и животних активности, борави одређени временски период, чији је држављанин или у којој је седиште компаније, односно место стварне управе и контроле компаније.

Међутим, Ђокић истиче да главна одлика пореског раја није у ниским пореским стопама.

„Главна одлика је у томе да прописи те земље њеним резидентима пружају сигурност у виду тајности њихових личних и пословних података.

„Примера ради, тешко је замислити државу окарактерисану као порески рај, а има строго законодавство везано за спречавање прања новца", наводи.

Додаје да то исто важи и за прописе локалних регулатора.

„Тешко је замислити да, на пример, централна банка намеће обавезу банци на њеној територији да редовно подноси извештаје о токовима готовине на рачуну клијената или да уводи правне и административне препреке за готовинско или безготовинско располагање новцем на рачуну", наводи Ђокић.

Порески стручњак Иван Раонић објашњава да се то ради у сврху привлачења страног капитала, од чега те области извлаче одређене предности.

„Најчешће су то врло мале државе по питању величине економије, површине или становништва.

„Оне на основу величине привученог капитала и убирањем пореза од истог по ниским стопама, остварују високе приходе по глави становника", каже он за ББЦ на српском.

Које државе су порески рајеви?

Мрежа за праведно опорезивање (Tax Justice Network) објавила је Индекс корпоративних пореских рајева за 2021.

Њим се рангирају јурисдикције које су „највише помажу међународним компанијама да умање износ који морају да плате као порез на добит".

На врху листе су Британска Девичанска острва, Кајманска острва, Бермуди, Холандија, Швајцарска, Луксембург, Хонгконг, Џерзи, Сингапур, Уједињени Арапски Емирати, Ирска, Бахами, Велика Британија и Кипар.

Овакве државе и територије, називају се офшор зоне.

Из Адвокатске канцеларије Славица Јањић објашњавају да су у тим зонама законски утврђени ниски порези или опорезивање уопште не постоји за одређена предузећа.

„При томе, поједностављен је режим регистрације правних лица.

„У офшор зонама се плаћа паушална годишња накнада, као једина накнада за бенефитно пословање", наводе.

Додају да су офшор зоне најчешће подељене у три групе:

Шта су офшор компаније?

То су фирме основане на оваквим територијама, чиме власник, између осталог, избегава опорезивање у матичној држави.

Порески стручњак Иван Раонић каже да с обзиром на то да се наведене компаније оснивају у државама са ниским пореским стопама, врло су атрактивне за вођење бизниса и чување зараде власника компаније.

„Значајно је истаћи да није свака офшор компанија основана за илегалне послове, већ за сасвим легалну привредну активност.

„Међутим, свака је основана да би се платио мањи порез, односно да би се избегло плаћање пореза у матичној држави", наводи.

На пример, објашњава Раонић, трговина робом одвија се тако што се офшор компанија јавља као посредник између добављача и фирме у матичној држави.

Како то функционише у пракси?

„Добављач продаје робу у вредности од 100 евра.

„Уместо да је ваша фирма у матичној држави купи по тој цени и прода за 110-120 евра, купује је ваша офшор компанија", наводи Раонић.

Следећи корак, каже, јесте да офшор компанија вашој фирми у матичној држави, ту исту робу фактурише на 150 евра.

„Ви ту робу потом продате за 160 евра и делује као да имате маржу (профит) од 10 евра, док је маржа од 50 евра остала на рачуну офшор компаније", објашњава.

Фирма у матичној земљи у том случају плаћа порез на 10 евра зараде.

„Када не би пословала преко пореског раја, домаћа фирма би остварила профит од 60 евра на који би била дужна да плати порез на добит од 15 одсто", наводи.

Додаје да роба суштински неће проћи кроз државу која је окарактерисана као порески рај, нити посредничку фирму.

„Само ће фактура иностраног добављача гласити на посредничку фирму", наводи.

Из Адвокатске канцеларије Славица Јањић наводе да су у пракси најчешће власници офшор компанија и фирми са којима послују у матичним земљама иста лица, или она уско повезана са власницима.

„Офшор начин пословања се може користити за избегавање пореза на додатну вредност, пореза на доходак грађана, дивиденди, социјалних плаћања, плаћања разних акција и других државних намета", објашњавају.

Додају да банкарски офшор рачун омогућава издавање пословних и банкарских картица корпоративним клијентима, односно стварним власницима предузећа и члановима њихових породица.

„На тај начин је омогућено најлакше подизање новца у иностранству, као и улагање на међународном нивоу уз тајност преноса новца", наводе.

Шта значи „скривено власништво над фирмом"?

Често се уз синтагму „ошфор компанија" чује да је „скривено власништво над фирмом".

То је управо једна од највећих погодности офшор зона - оне нису дужне да објављују ко је власник компаније регистроване на њиховој територији.

Раонић објашњава да се фирме обично региструју на физичко лице са тих дестинација, ком се даје специјално пуномоћје за вођење компаније.

„На први поглед власник је потпуно непознат, али кад се крене у даље истраживање види се да том фирмом управља лице које је хтело да остане анонимно", наводи он.

Један од начина борбе против оваквог начина пословања у Србији јесте увођење Централне евиденције стварних власника.

Успостављена је 31. децембра 2018. при Агенцији за привредне регистре.

На сајту Агенције се наводи да је то је јавна, централна и електронска база података о физичким лицима који су „стварни власници правних лица и других субјеката регистрованих у Србији".

Ђокић објашњава да је уз помоћ ње могуће утврдити које физичко лице је крајњи власник привредног друштва без обзира на „корпоративни вео".

„Та евиденција је уведена пре свега да би се олакшала борба против прања новца, које често прати нелегитимно (неретко и незаконито) избегавање плаћања пореза", каже.

Раонић, такође, додаје да имовина склоњена из матичне земље у порески рај неће моћи да буде заплењена у евентуалном судском спору.

Власник фудбалског клуба Челси преко офшор компанија финансирао јеврејске досељенике:

Како је пословање са офшор компанијама регулисано у Србији?

Ђокић каже да пореско законодавство Србије пореске рајеве препознаје као „јурисдикције са преференцијалним пореским системом" и да има „листу" држава које се на тај начин третирају.

На њој се тренутно налази 51 територија, односно држава.

Ђокић додаје да тако висока пореска стопа (од 25 одсто) има за циљ да обесхрабри сарадњу српских правних лица са компанијама из пореских рајева.

Већина држава увела посебна правила опорезивања према офшор одредиштима како би се избориле против избегавања плаћања пореза, истиче Раонић, посебно када су у питању примљене фактуре за услуге, исплаћене дивиденде, камате и ауторске хонораре.

„Ипак, 'промет робе' преко офшор фирми и даље остаје као механизам помоћу којег се профит премешта ради плаћања мањих дажбина.

„Последично, након што је фирма избегла да плати порез на добит, долази и до избегавања плаћања пореза на доходак грађана, јер ће власници фирме ту добит подићи без да плате било какве дажбине матичној земљи", наводи.

Поред свега, Ђокић истиче да је важно разумети да пословање у тим земљама није забрањено.

„Бити порески резидент Кнежевине Монако или имати кућу и бизнис на Бахамима није противправно.

„Тако нешто само по себи не би могло бити незаконито јер би ограничило слободан проток људи, роба и капитала", наводи.

Како је ББЦ раније писао, рупе у законима омогућавају легално избегавање плаћања одређених пореза, али се овакво пословање гледао као на неетичко.

Британска влада, на пример, сматра да је избегавање пореза „унутар слова закона, али не и у духу закона".

Више од десет британских прекоморских територија и држава Комонвелта представљају територије окарактерисане као порески рајеви.

Такође, постоје одређени легитимни разлози због којих би неко пожелео да чува новац и поседује имовину у различитим земљама - као што су заштита од криминалних напада или нестабилне политичке власти.

Какав је утицај оваквог пословања на економију матичне државе и пореског раја?

Државе које су порески рајеви карактеришу се као увознице капитала.

Ђокић наводи да оне њиховим законским оквирима постављају услове да компаније и физичка лица држава које су извознице капитала морају да улажу.

„Свако улагање подразумева ангажовање макар минимума радне снаге и то је начелна размена.

„Инвестиције и ангажман радне снаге које подстичу привредни развој пореског раја плаћају се репутацијом државе са погодним пореским системом", објашњава.

Раонић додаје да се већи део буџета Србије, а и земаља Европске уније пуни порезом на потрошњу (ПДВ-ом), док порез на добит корпорација не представља преовладавајући порески приход буџета.

„Ипак, борба против избегавања плаћања пореза преко офшор дестинација свакако утиче на праведност у опорезивању и подизање пореске културе једне земље.

„Никоме није пријатно да гледа како неко избегава порез, а он властите дажбине редовно плаћа", наводи.

Каже да то потенцијално доводи до урушавања пореског система, а у крајњој линији комплетног финансијског система.

Ђокић наводи да због тога државе чланице Организације за економску сарадњу и развој, али и оне које то нису, стално унапређују механизме за борбу против нелегитимног избегавања плаћања пореза.

„Последњи у низу је амбициозни пројекат смањења пореске основице и трансфер добити - акциони план који су подржали лидери Г20", наводи он.

Г20 самит окупља лидере 19 најмоћнијих земаља света, уз Европску унију

„Реч је о мултилатералном инструменту који функционише паралелно са постојећим уговорима о избегавању двоструког опорезивања.

„Србија је са још 67 држава 7. јуна 2017. била иницијални потписник мултилатералног инструмента, што може бити показатељ озбиљности проблема законитог, али нелегитимног избегавања плаћања пореза у Србији", објашњава.

Порески рај или лука?

Постоји неспоразум око концепта „порески рај", каже Ђокић.

Он почиње погрешним преводом једне енглеске речи у синтагми tax haven, која не значи „рај", већ „лука", објашњава.

До тога је дошло због сличности у изговору ове две речи.

„Превод би требало да гласи 'пореска лука' у контексту сигурне луке или места за приходе и имовину пореских обвезника.

„Претпостављамо да је термин 'рај' инспирисан чињеницом да су неке земље попут Кајманских острва или Бахама, које се сматрају пореским рајем, егзотичне и вероватно подстичу машту о томе како би рај могао да изгледа", закључује Ђокић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]