Ко су „токсични родитељи" и како да живимо с њима

„Због родитеља сам постала депресивна - плакала сам скоро сваки дан. Зато сам одлучила да их игноришем."

Овакве речи је необично чути од ћерке, посебно недуго након што је и сама постала мајка.

После дугогодишњег „токсичног понашања" родитеља које је утицало на њено ментално здравље, Сарика каже да нема више живаца за њих.

„На мене је то јако утицало, посебно током трудноће.

„Верујем да ме чак и беба у стомаку чула како плачем", каже 30-годишњакиња из Малезије за ББЦ.

Сарика је ограничила везу са родитељима, али одлука да се удаљи од мајке и оца није била лака.

„Увек осећам кривицу", каже она.

Сарика није једина која има овакво искуство и осећања.

„Мог оца бих дефинитивно описала као нарцисоидног.

„Никад се ни због чега није појавио у школи.

„Није дошао ни на моју матуру. Увек је имао изговор", каже Ешли из Кеније.

Иако није био присутан у њеном животу, често се жалио на скоро све у вези са њом, каже 25-годишњакиња.

„Оно што ми је заиста помогло да се заштитим од његовог токсичног понашања била је мама. Урадила је најбоље што је могла за мене", Ешли каже за ББЦ.

„Њихов брак је одавно завршен, али мама се ипак није развела.

„Зато што се у већини афричких култура на разводе гледа сасвим другачије него у западним културама", објашњава она.

„Сада отац углавном позове да пита да ли радим, да види да ли могу нешто да му купим".

Ешли и Сарика живе хиљадама километара далеко, али имају много тога заједничког.

Обе кажу да њихови родитељи, који углавном нису били ту када су им били потребни, и даље покушавају да их контролишу, мешајући се у њихове одлуке о каријери, друштвеном животу, везама и браку.

Многи други су објавили видео снимке на ТикТок-у и другим друштвеним мрежама, у којима описују како су прекинули везу са родитељима.

Као разлог наводе оно што називају „токсичним понашањем" родитеља, због којег још од детињства стално осећају кривицу и страх.

„Број људи који траже стручну помоћ због штете коју су им нанели токсични родитељи стално расте", каже Ајо Адесоје, лиценцирана психотерапеуткиња из Британског удружења за саветовање и психотерапију.

Шта заправо значи израз „токсичан" који се данас толико често користи?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта је 'токсичан родитељ'

Према Дечјем фонду Уједињених нација, Уницефу, „позитивно родитељство није само метод, скуп правила или стил понашања; то је веровање, начин живљења.

„Однос према деци треба да је пун поштовања, без претњи насиљем и срамоћењем, и да је утемељен на охрабривању пуном љубави".

Иако не постоји званична дефиниција „токсичног родитеља", израз се широко користи као кровни термин за описивање скупа негативних одлика које су у супротности са „позитивним родитељством".

„Ми генерално нешто означавамо као токсично када је то образац понашања који се понавља, а не изолован догађај".

На пример, каже она, питати дете да ли има партнера није само по себи проблематично.

Међутим, ако је питање део обрасца контроле или злостављања, онда то питање за дете има већи значај.

„Понекад родитељи то раде несвесно, не знајући шта раде, због недостатка самосвести, знања и образовања", објашњава Адесоје, која је такође специјалисткиња за злостављање у породици.

Студија Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу из 2013. године показала је да они који имају високи ниво стреса у детињству имају веће шансе да развију одређене здравствене ризике у одраслом добу, као што су висок холестерол, висок крвни притисак и дијабетес.

Нарциосидност, опсесивна контрола и друге особине токсичног родитеља

Адесоје описује два типа токсичног родитељства које најчешће види у њеној ординацији за саветовање: прво, постоје родитељи који желе да држе све под контролом и мешају се у одабир занимања, пословни живот и избор партнера њиховог детета, при том постављајући нереална очекивања и стандарде.

Затим постоје нарцисоидни родитељи којима на првом месту нису деца, већ они сами.

Каже да се карактеристике ова два типа често преклапају.

Међутим, списак токсичних типова родитеља је дугачак, каже Алисон Корнер, клиничка психолошкиња која живи Уједињеном Краљевству.

Након што се повукла из британске Националне здравствене службе (НХС), покренула је веб страницу myhorridparent.com на којој пружа савете младим људима који имају токсичне родитеље како да се са тим проблемима изборе.

Она наводи још неке типове токсичних родитеља:

Алисон Корнер каже да, док слуша „срцепарајуће и трагичне приче" из целог света, понекад, када је потребно, жртве упућује да се обрате међународним линијама за помоћ онима који помишљају на самоубиство.

„Ситуација може да буде толико лоша", каже она за ББЦ.

Културни табу

Сарика је покушала да разговара са особом блиском њеној породици - „неким ко не осуђује", али су на крају сви кривили њу, каже она.

„Дакле, наша култура нас је навела да мислимо да деца нису у праву, а да су родитељи увек у праву.

„Људи обично кажу да нема дима без ватре", додаје она.

Према речима професорке Черис Шун-чинг Чан, социолошкиње на Универзитету у Хонгконгу, овом феномену могу допринети и различити друштвено-економски чиниоци.

На пример, политика једног детета у Кини, која је ограничила већину породица да имају само једно дете, може да буде оптерећујућа за децу, јер њихови родитељи немају никог другог на кога могу да се ослоне.

„Таква деца су заправо под још већим притиском да испуне очекивања родитеља, јер су њихови родитељи заиста много жртвовали или учинили све за њих", каже она за ББЦ.

Многи родитељи траже емоционалну зависност од деце, која су све време забринута за њих, посебно ако су родитељи разведени или ако отац има ванбрачну везу, објашњава професорка Чан.

„Мислим да је то такође врста токсичног родитељства, а деци је још теже да о томе отворено разговарају", додаје она.

„У таквим околностима, нека деца постају саветници њиховим мајкама".

Ајо Адесоје каже да су неке од дуготрајних последица које види код њених одраслих пацијената због токсичног родитељства проблеми са самопоштовањем, хронични стид, оштра самокритика, потреба да се стално угађа другима, невољност да се потражи помоћ и немогућност осећаја сигурности у партнерском односу.

Како се изборити са токсичним родитељима

Сарика каже да је веза са њеним родитељима постала изузетно токсична након што се удала, јер њени родитељи нису одобравали тај брак.

„Очигледно су моји родитељи учинили све за мене.

„Нисам ништа урадила за њих. 'Ти си срамота за моју породицу'", то је мој отац често говорио.

„У неком тренутку сам помислила да сам вероватно ја крива", додаје она.

Аша Пател, клиничка психолошкиња и оснивачица социјалног предузећа које пружа психолошку подршку деци и младима у УК-у, Innovating Minds, каже да је нормално да се осећате кривим што признајете да имате токсичне родитеље, али да је пресудно да се предност да сопственом благостању.

„Нико други не брине о вашем менталном здрављу", додаје она.

„Дакле, једина особа која то може да уради си ти".

Ајо Адесоје каже да одрасла деца, без упуштања у непотребне расправе са родитељима, треба да поставе чврсте границе и признају себи да више нису деца.

„Мислим да је то оно што се не чини и то често видим у мојој пракси.

„Вратите се у детињство и заборавите да сте одрасли".

Ешли је следила овај савет и одлучила да успостави јасне границе са оцем, дајући предност њеном менталном благостању, док је Сарика сада одлучна да буде добар родитељ новорођеној ћерки.

„Не желим да будем као моји родитељи.

„Желим да јој пружим много подршке, да јој дам најбоље што могу и да јој допустим да сама доноси одлуке о њеном животу", каже она.

Погледајте видео о саветима за правилан развој деце у прве три године

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]