Старатељство у Србији: Када родитељи зарате дете испашта

У судским ходницима зидова од цигле земљаних боја осветљеним јарким белим светлом туга се скоро физички осећа.

Родитељи, дојучерашњи партнери и савезници, сада се мрко гледају.

У току је породични рат, а једини „плен" је дете, добијено из љубави, а сада растрзано између мржње.

Ово је тужна слика већине случајева борбе за старатељство над дететом.

Ко ће победити, отац или мајка?

„Деца су нам служила за поткусуривање.

„Тада није билo никог да нас подучи и запрети да не користимо сина и ћерку за међусобно обрачунавање, да каже да деца памте све ружне речи, и моје и његове", смиреним гласом прича четрдесетдеветогодишња Марија М., која је 2012. остала без старатељства над децом.

Током развода, родитељи често увуку дете у сукоб, мислећи да раде добро за дете, иако је све заправо потпуно супротно, каже Невена Чаловски Херцог, психијатарка и психотерапеуткиња, за ББЦ на српском.

„Родитељи у том конфликту угрожавају оно што је детету најбитније, а то је сигурност у одрастању", објашњава она.

Старатељство над дететом се често поверава мајци, али постоје изузеци.

„Ако је дете млађег узраста онда предност има мајка, осим ако понашањем угрожава безбедност детета или има неку психичку болест.

„На ту одлуку не утиче ако је мајка незапослена или нема решено стамбено питање", објашњава Марија Сара Јовановић, адвокаткиња за породично право, за ББЦ.

Време излечило острашћеност

Марија је из породичног дома отишла је због насиља у породици.

Самохрана мајка је водила „бори за бољим послом, неплаћањем алиментације, месечним трошковима за кирију, храну, дечије и моје потребе."

„Живот ми је постао неподношљив. Покушала сам да се убијем када је ћерка имала две, а син 10 година", прича Марија М за ББЦ на српском.

Био је то окидач да јој суд одузме старатељство над децом и додели га бившем супругу.

„Систем није окренут деци, да се она боље збрину и да се помогне родитељима.

„Децу су ми одузели, из болнице сам изашла са дијагнозом тешке депресије и на судским рочиштима нисам могла да се изборим за старатељство", говори она.

Оптужује бившег супруга да је злоупотребљавао њену дијагнозу, а подршку није добијала ни од кога, сем од мајке.

„Некада се дешавало да ми не да да видим децу, све док се он не одљути или ме је уцењивао како би решио имовинска питања", каже Марија.

После неколико година бивши супруг је у затвору и Марија брине о деци иако им званично није старатељка.

„Он ће бити на одслужењу казне бар још годину дана, деца су сада велика и не желе да оду из очеве породичне куће, где живе са баком", прича.

Старатељство у Србији

Званична статистика у Србији показује да је мајка углавном старатељка детету.

Од 5.200 парова са децом који су се развели у Србији 2022. године, заједничко старатељство је добило више од 1.000 бивших партнера.

Мајке су одређене као старатељке у 3.500 случајева, а очеви у мање од 600 поступака.

Породични закон у Србији омогућава детету са 10 година да искаже мишљење пред Центром за социјални рад, али тек „са 15 може да се изјасни с ким жели да живи и да то има правну тежину", каже адвокаткиња Јовановић.

„Свака одлука мора добро да се образложи, а до сада нисам имала случај да мајка не добије старатељство над дететом а да није неки озбиљан разлог у питању", каже Јовановић.

Увек се гледа интерес детета, додаје.

„Да би старатељство било заједничко, мора да постоји добра комуникација између родитеља како би се договарали око свега.

„Када је поверено оцу или мајци, онда се уређује модел виђања, на који начин ће дете да одржава контакт са оним родитељом са којим не живи, као и новчани износ издржавања", објашњава Јовановић.

Оба родитеља морају да дају сагласност када су у питању већи медицински захвати, образовање, промена пребивалишта и имовина детета.

„Закон не говори мајка и отац, већ родитељ", каже Јелена Арсић, професорка породичног права на Правном факултету у Београду, за ББЦ.

Одлука суда се заснива на законским нормама и стручном мишљењу Центра за социјални рад шта је у најбољем интересу детета.

„То значи да одлучују који родитељ ће бринути о детету, а ко ће имати право на виђање, издржавање и доношење битних одлука за дете", прича Арсић.

Одлука о старатељству не значи и губитак родитељског права, које се одузима код тешких облика насиља над дететом

Кад љубав нестане дете испашта

Док тихим гласом говори да је развод био тежак и мучан, Тијана П. из Панчева каже да свађе око детета није било.

„Развели смо се после 15 година брака, пале су тешке речи, али љубав је једноставно нестала и то је било једино решење.

„Испливало је све што није ваљало, љубав која је некад била толико јака, претворила се у исто такву мржњу", прича за ББЦ.

Тијанина ћерка је већ кренула у школу у време развода.

„Какве год да су варнице летеле међу нама, најлакше смо се договорили око детета.

„Она је остала да живи са мном, а бивши супруг је могао да је види и буде с њом кад год жели.

„Можда мени више није био добар партнер, али је њој увек био диван отац", додаје Тијана П.

Седмогодишња девојчица је и те како осетила да између маме и тате нема више љубави.

„Добила је тикове, трептала је убрзано и гризла доњу усну док је не раскрвари.

„Био је то знак да одемо код породичног терапеута, који нам је много помогао око разговора са њом и понашања", каже Тијана.

Старатељство који је узбуркало регион

Како у Србији, тако су и у Хрватској мање шансе да дете припадне оцу.

Међутим, одлука Врховног суда Хрватске да син популарне хрватске певачице Северине Вучковић и српског бизнисмена Милана Поповића убудуће живи са оцем, изазвала је много буре.

Одлука је убрзо поново преиначена, па оба родитеља опет деле старатељство.

Тиме је само настављена дугогодишња сага бивших партнера око старатељства над дететом.

„Хрватско законодавство не разликује изразе отац и мајка, већ искључиво користи реч родитељ.

„Родитељи који имају заједничко старатељство у обавези су да направе план у којем сами одлучују с ким ће дете становати и када и како ће виђати родитеља са којим не живи", кажу из Завода за социјални рад Хрватске за ББЦ на српском.

Ако се родитељи не договоре, одлуку доноси суд.

„Самостално обављање старатељства додељује се у случајевима нарушеног родитељског односа, непостојања комуникације, партнерског или насиља над дететом.

„Надлежни се увек воде најбољим интересом за дете, а не жељама родитеља", кажу у Заводу за социјални рад Хрватске.

Равноправно родитељство

„Дете има право на оба родитеља.

„Устаљена је пракса да дете углавном припадне мајци", каже Дејан Павловић из невладине организације Центра за равноправно родитељство за ББЦ на српском.

Увек треба водити рачуна о потребама детета, каже, али упозорава да се жеља родитеља најмање уважава.

„Заједничко обављање родитељског права може само ако су сагласни и отац и мајка.

„То је веома тешко, али је тада битно радити на породичној терапији", говори Павловић.

Јаз и сукоб се смањују када су родитељи приморани да сарађују јер постоји опасност од злоупотребе родитеља коме је старатељство поверено, упозорава он.

„Заједничко старатељство није штетно за дете и њему не смета то што ће неко време да буде са мајком, а онда са оцем.

„Дете може да има две куће, јер је детету нормално да буде и са мамом и са татом", каже Павловић.

Деца траже сигурност и предвидљивост

Деца имају „потребу за сигурношћу, предвидљивошћу, да су родитељи доступни и препознају њихове потребе", објашњава Чаловски Херцог.

„Родитељски конфликт може да изазове велику кризу код малолетне деце, а често се то прелива и на њима блиским особама" попут бака и дека, додаје.

Деца су често збуњена и не могу да схвате шта се дешава и то може довести до „анксиозности, а потом може да се манифестује читавом плејадом различитих поремећаја".

„Конфликт код родитеља деци ремети самопоуздање, веру у људе и утиче им на развој социјалне вештине", каже.

Модел заједничког старатељства, „када дете проводи пола живота са једним, а пола са другим родитељем, мења школу, место боравка и навике" не препоручује.

Деца тада често знају да тестирају границе и правила и „склона су да бирају тамо где је мањи притисак, лакше обавезе, почињу да манипулишу".

„Такав однос може бити само ако родитељи имају сличан систем вредности и исте васпитне мере, али да је тако они не би ни долазили у сукоб."

Идеалан модел не постоји, каже.

„Увек треба гледати где ће детету бити боље и стабилније, али некада треба узети у обзир пол и узраст детета", наглашава Чаловски Херцог.

Марија је схватила да је деци боље поред баке.

„Деца не могу да се врате код мене, живе са баком коју не би никада напустили јер их је она и подигла.

„За коју годину ће и ћерка постати пунолетна и сада нема сврхе да покрећем питање старатељства, јер је често виђам", уз уздах говори Марија.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]