Србија, развод и алиментација: Самохрани родитељи и живот без ослонца

Када се развела, Драгана је била у седмом месецу трудноће, а пола године касније шестогодишњег сина и новорођену бебу издржавала је сама.

На рочишту, шест месеци после развода, суд је оцу њихово двоје деце наредио да плаћа укупно 16.000 динара месечно за алиментацију.

Тада је пред судом изјавио да је спреман да даје и више од тога и пристао је на већи износ, тврди Драгана.

„Али платио је само прву", каже она.

Драганин бивши муж није изузетак - две трећине очева после развода не плаћа редовно алиментацију, подаци су Удружења самохраних родитеља Србије.

Исте трошкове не плаћа ни једна четвртина мајки чија деца живе са очевима, објашњава Вера Тотић, председница Удружења.

Поједини дужници, додаје, дугују и до милион динара за алиментацију, а многи пристају да плате тек када им прети - затвор.

Тако 123 људи у Србији служи затворску казну јер нису платили алиментацију, подаци су Републичког завода за статистику.

После развода, многе родитеље који су преузели бригу о детету зато чекају и дуготрајни и скупи процеси принудне наплате алиментације.

У међувремену, морају да раде и по неколико послова како би издржавали породицу.

Многи од њих, паралелно воде и борбу да деци испуне све емотивне потребе, јер се родитељ који не плаћа алиментацију често потпуно искључи из живота деце.

Шта после развода?

Црни нокти, запуштена коса, као и чињеница да је Даркова* бивша супруга седам дана оставила дете на чување код другога - за њега су били аларм.

„Када смо се раздвојили, бившој жени је припало старатељство, као што то обично бива у Србији", каже.

После развода се у 69 одсто случајева у Србији дете додељује мајци, подаци су Републичког завода за статистику за 2021. годину.

Ипак, Дарко каже да је приметио да му је син занемарен.

„Плаћао сам алиментацију, али сам помислио да је син запуштен јер немају довољно новца", каже он.

Онда је схватио да је „посреди други проблем, са неким пороцима", како каже, и „односом бивше супруге према одгајању детета".

Тада је кренула његова борба за старатељство, која је трајала годину дана и на крају је мајци одузето родитељско право.

„Бивша жена не плаћа алиментацију, односно плати само када је тужилац позове на разговор и добије опомену, па онда опет престане да плаћа", каже Дарко за ББЦ.

Дарков син не виђа мајку последњих пет година, јер јој је ово право законом одузето, а она га, каже, „није ни чула ни тражила".

„Сами смо, потпуно", додаје он.

Године тужби

Бројни су били разлози које је наредних година Драганин бивши супруг давао - како би оправдао зашто не плаћа алиментацију.

Како је приватник, стално је, каже Драгана, говорио да није наплатио посао или да је морао да исплати неки намет.

„Ја сам тај тип који не воли стресне ситуације, па сам се склањала", каже Драгана.

Ипак, после осам година неплаћања, одлучила је да га тужи.

„Старији син ми је једног дана само рекао: 'Мајка, тужи га'. Ја сам тада пресекла", каже она.

Према законима у Србији, могла је да га тужи само за новац који јој је дуговао у последње три године.

Одлуком суда, њен бивши муж требало је наредне три године да јој исплаћује по две алиментације месечно, како би исплатио дуг.

„То је био дуг од 720.000 динара", каже Драгана.

На суду је понудила да сам одреди темпо исплаћивања дуга.

„Мени је најбитније да имам неки сигуран новац сваког месеца", објашњава она.

После суђења, бивши супруг јој је уплатио три алиментације, што је укупно 60.000 динара.

То је било пре пет година.

„Обећавао је да ће платити сваки пут када бих позвала, али тај новац само никада није легао на рачун", каже Драгана.

Као и пре, наставила је да се сналази и није га више тужила.

Разговарала је са адвокатима, који су јој, како каже, предлагали бројне могућности како би могла да наплати овај новац.

Драгана каже да „није одустала, али није ништа ни урадила по том питању".

Дарко не зна више ни колико је кривичних пријава поднео против бивше партнерке.

„Тај први износ алиментације коју је требало да плати бивша жена је био 1.000 динара месечно, замислите", прича Дарко, док се по мало иронично смеје.

„Она је ипак није редовно плаћала", додаје.

Онда је почела, објашњава док му се у гласу осећа нервоза, „агонија, вуцарање по судовима и стрес".

Суд је, каже, у неколико наврата одбио његову кривичну пријаву јер је она на крају поступка пристала да уплати колико дугује.

„Образложење је било да она није ни знала да треба да плаћа или да се искрено кајала што не плаћа", додаје.

После последњег рочишта и неколико година, током којих је Дарко сам издржавао сина, утврђен је нови износ алиментације - 16.000 динара за месец дана.

„Нисам добио ништа од тога. Тренутно ми дугује више од 250.000 динара", каже он помирљиво.

Како се одређује висина алиментације?

Висина алиментације не би требало да буде нижа од износа који се даје хранитељским породицама месечно, а то је око 15.000 динара, према Породичном закону.

„Тако је просечни износ алиментације у Србији од 15.000 до 25.000 динара", каже Тотић.

Алиментације, објашњава Петар Килибарда, адвокат у канцеларији Стојковић адвокати, утврђује се у судском поступку, када родитељи не могу да се споразумеју око висине издржавања.

„Основни критеријум јесте да висина издржавања треба да омогући детету ниво животног стандарда који има родитељ дужник", каже Килибарда за ББЦ.

Даљи критеријуми, додаје, зависе од година детета, школовања, потреба, постојеће имовине.

„Суд мора да води рачуна и о могућностима дужника", каже Килибарда.

„Оне зависе од његових месечних примања или могућности за њихово стицање, имовине, потреба, као и евентуалних обавеза да издржава друге", додаје.

У највећем броју случајева, месечни издаци за алиментацију су 15 до 50 одсто од примања другог родитеља, додаје.

„Морају да је плаћају и незапослени, јер то што немају посао не значи да нису више родитељи са обавезом", каже Тотић.

Алиментација за незапослене се рачуна тако што се претпоставља да они зарађују минималац, што је око 35.000 динара у Србији.

Који год износ да се утврди, ако се он не уплаћује редовно или уопште, оштећени родитељи, попут Дарка и Драгане, једино могу поново да се обрате суду.

Судски процес

Случајеви Дарка и Драгане нису неуобичајени, каже Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

Многи родитељи троше и до 100.000 динара на кривичне пријаве и трошкове парнице каже она, објашњава Тотић.

„Јер, по закону, ако неко не плаћа алиментацију, не тужи га држава већ оштећени мора да га пријави", каже она.

Многи родитељи, додаје, на суду покушавају да докажу да су алиментацију директно плаћали тако што су новац давали преко деце или бившем партнеру када се виде.

„То све може да се тумачи као емотивно давање за дете, а не као месечна дужност", каже Тотић.

Члановима Удружења самохраних родитеља она саветује да траже да им бивши супружници алиментацију не плаћају на руке.

„Најбоље је да се добија преко административне забране, што значи да се директно одбија од плате оном ко треба да је плаћа", каже она.

„Друга опција је поштанска уплатница, за незапослене или оне који немају уговор. Јер је битно да постоји доказ", додаје.

Судски поступци о алиментацији се „по правилу хитно спроводе", каже адвокат Килибарда, али „судови се у пракси мање или више и придржавају" начела хитности.

Када се и утврди да родитељ не плаћа алиментацију, Килибарда каже да је прва и основна опција - принудна наплата преко извршитеља.

Ипак, и ту има проблема.

„Проблем оваквог приступа неретко представља непостојање средстава или имовине који могу бити заплењени", каже адвокат.

Поред тога, недавање издржавања прописано је и као кривично дело, па Вера Тотић каже да многи пристану да плате алиментацију тек када им се запрети затвором.

Казна је до три године иза решетака, објашњава адвокат Петар Килибарда.

'Финансије су увек ставка'

Драгана са синовима живи у мањем месту у Србији, а најстарији је у октобру кренуо на факултет.

„То је све ове године било једно крпљење", описује сопствену финансијску ситуацију.

После 12 година живота у изнајмљеном стану, лане је тек успела да купи стан на кредит.

Каже да је родитељи и даље помажу, иако њена плата дипломираног економисте није мала.

„Али са том платом ја морам све да платим - и кредит, комуналије, све за децу", каже Драгана.

Свих ових година била је приморана да ради додатне послове.

Продавала је козметику, сребро, половну и нову гардеробу.

„Сналазила сам се на све могуће начине", каже она.

Тренутно викендима ради на свадбама и слављима и продаје фотографије које се израде.

„Покушавам на сваки начин да дођем до неког динара, да би деца имала више", додаје.

Родитељи који не примају алиментацију, приморани су да раде често и по два посла, каже Тотић.

„Најгоре је што они то раде зарад детета, а дете у том случају опет страда јер немају времена да му се апсолутно посвете", додаје.

Како може да рачуна само на сопствену плату, и Дарко мора да се довија.

„Финансије су увек ставка", објашњава он.

„Али се трудим да се не жалим и обезбедим сину што више могу, попут одласка на море", додаје.

Посебно га, каже, погађа што као самохрани родитељ нема право на бесплатни вртић, књиге за школу или ужину.

„За све то бих морао да будем социјални случај, што ја стварно нисам", каже.

Ипак, због одгајања детета, Дарко је, каже, био принуђен да промени посао, пре свега јер је као комерцијалиста стално путовао.

„Онда сам се преко везе запослио у државној фирми, да бих имао фиксно радно време и да могу да идем на боловање," каже Дарко.

Због тога, објашњава, има многе проблеме.

„По колективном уговору фирме, као самохрани родитељ не морам да радим прековремено, али на мене врше притисак да радим", каже он.

„Чак су ми претили и отказом и пребацивали ме на лошија радна места, али ја не попуштам."

Брани се тако што „тражи на интернету сопствена права и шаље дописе по фирми".

„Дајем им до знања да не могу да утичу на моју одлуку, да ми је син најбитнији", каже Дарко.

Однос са децом

Драгана је децу сама одгојила.

Наставила је да се дружи са људима који имају децу, како би свуда могла да их води.

„Мајка је била велика подршка и увек би улетела да их чува", каже она.

„Али, разумете да млађи син, на пример, за све ове године, а сада има скоро 13, никада код оца није преноћио."

Бивши супруг делимично одржава контакт за децом, тврди Драгана.

„Деца иду за славу, Божић и Ускрс код њега на ручак. Али то уопште није онако како смо се договорили на суду", каже она.

Каже и да је схватила да га деца неће уопште ни виђати, ако она не буде флексибилна.

Зато је дозвољавала да га виде кад год њему одговара.

„Али то се увек сводило на сат времена виђања."

Поред финансијског занемаривања, на децу посебно утиче када родитељи престају да их виђају после разлаза.

„Стално нам се дешава да нам људи који дођу кажу: 'Развео се од мене, то је океј, али зашто и од сопственог детета'", каже Тотић за ББЦ.

Бол који осећају, пошто их родитељ напусти, објашњава психијатрица Невена Чаловска Херцог, веома утиче на развој деце.

„Дете има утисак да није довољно вредно, па родитељ зато не жели више да га види", каже она за ББЦ.

Истраживања су показала, додаје она, да „мање пате деца која нису имала родитеља од почетка живота или којима је он преминуо док су били мали, него она која су напуштена".

Првог тренутка када је Дарко постао самохрани родитељ, обратио се психологу за помоћ.

„Нисам ја најпаметнији и знао сам да нам треба подршка", каже он.

Од тада већ пет година одлази по савет и разговор са сином или без њега, на свака три месеца.

Иако развод није ненормална ситуација, објашњава Чаловска Херцог, битно је да родитељи потраже помоћ када постану свесни да не могу да се изборе сами.

После развода, велики страх деце је, додаје, да ће родитељ напустити и њих.

„Када се то и догоди, деца често почињу да се понашају као да су доста млађа и тако вапе за помоћи и пажњом", каже она.

Зато, када дође до развода, она саветује да родитељи треба да одрже савез, иако нестаје партнерски однос.

„Они се разилазе као партнери, али не треба да се разиђу као родитељи", додаје.

„Јер, сваки сукоб се прелива на децу."

Веома је битно, каже, да се деца осећају сигурно и да се њима не манипулише.

„Деца нису поштари да се преко њих даје алиментација или преносе информације", објашњава психијатрица.

Последице и могуће решење

Велики проблем, додаје Дејан Павловић из Центра за равноправно родитељство, имају они родитељи који желе да конкуришу за социјалну помоћ.

„Дешава се да је родитељ којем је дете поверено незапослен, али начелно добија, на пример, 18.000 алиментације", каже Павловић.

„Чак и да му бивши партнер никада није уплатио алиментацију, он не може да се пријави за социјалну помоћ или дечији додатак, ако не тужи неплатишу и не докаже да се та алиментација не плаћа."

Проблем наплате може да се реши преко алиментационог фонда, који би основала држава, а за који се залаже Удружење правника Србије.

„Фонд би имао улогу гаранта", каже Миодраг Орлић, председник Удружења правника Србије за ББЦ.

„Тако би родитељи могли да се исплате, а држава би после тужила неплатише."

Фонду би, додаје он, могли да се обрате родитељи који нису примили алиментацију три месеца заредом или шест месеци са прекидима.

Ипак, каже Орлић, идеја постоји од 2006. године, али до сада није реализована.

У региону алиментациони фонд постоји у Хрватској и Црној Гори.

Шта би било - кад би било

Драгана каже да је често бесна када треба да тражи новац бившем мужу.

„Он зна да се ја увек снађем и да деца имају све", објашњава.

„Зовем га само када немам друге."

Последњи пут га је позвала да плати део за књиге, а он је рекао „да наравно жели да плати, али да нема".

„Не знам тај осећај ни да објасним", каже она.

„То је такав безобразлук, јер он зна да ћу ја да се снађем."

Дарко, међутим, не одустаје од намере да се избори за редовну алиментацију.

„Не знам колико би тај алиментациони фонд помогао", каже он.

„Али би пристао на све што би значило да сваког месеца добијамо део који нам следује."

После пет година самохраног родитељства, додаје да не размишља о томе шта би било да има поред себе и родитеља који је функционалан и може да помогне.

„Не мислим на то, можда зато што немам времена за размишљање", признаје.

*Имена су измењена због заштите идентитета саговорника

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]