Инфлација и Србија: Колико је све заиста поскупело у односу на прошлу годину

Чек од 5.000 динара пунио је колица у продавници прошлог лета шесточланој породици Иване Васић из Ниша.

Ивана је учитељица у неколико сеоских школа у околини овог града на југу Србије, а супруг јој ради у приватном сектору.

Имају четворо деце, од којих је троје средњошколаца, па је „крпљење кућног буџета од првог до првог озбиљна математика", објашњава Ивана.

„За пуна колица овог лета требају ми два чека од по 5.000 динара и то ако пратим сва жива снижења и промоције", каже она за ББЦ.

„Утисак ми је као да је буквално све дупло поскупело."

Цене у Србији званично су повећане 13,2 одсто за годину дана, колико износи инфлација у августу 2022. у односу на исти период 2021. године, подаци су Републичког завода за статистику.

„То конкретно значи да смо 13,2 одсто сиромашнији, јер инфлација попут ватре гута наш новчаник", објашњава економиста Саша Ђоговић за ББЦ.

„Највише су поскупели егзистенцијални производи, јаја, млеко, уље, месо, које купујемо и трошимо сваки дан, а њихова цена била би још већа да их држава није ограничила."

Тако је прошлог лета за једну просечну плату могло да се купи 430 литара јестивог уља, а у истом месецу овог лета - 371 литар, подаци су Министарства трговине.

Лане се за једну плату куповало 150 килограма свињског меса са костима, а сада може да се добије 120 килограма, што је поскупљење од 20 одсто.

Можемо да купимо и 521 јаје мање, а кромпир је поскупео чак 47 одсто.

Цене у продавницама показују још веће разлике, па дезодоранс који је прошлог лета коштао најмање 231,99 динара, овог лета може да се пазари за минимално 399,99 динара.

Инфлација ће у последња четири месеца 2022, наводи се у августовском извештају НБС, додатно расти и достићи врхунац, да би након тога цене почеле да падају.

„Прогнозе НБС само значе да ће цене до краја године још додатно расти", каже Ђоговић.

Шта ти остане, када купиш основно

Нова школска година донела је Ивани и дневни трошак од минимално 1.000 динара.

„Деци смо давали прошле школске године по 250 динара за ужину", каже она.

„Сад сам разговарала са супругом да оставимо исти износ, па ћемо да видимо."

Са децом су се, додаје, ипак договорили да им јаве ако не могу за тај новац да купе сендвич и јогурт, што најчешће пазаре за ужину.

„Нисам оптимистична када видим да нама за један оброк оде цео јогурт, а он сада кошта и до 200 динара."

Поред стамбеног кредита, породица Васић узела је и мањи потрошачки. На тај зајам, каже Ивана, одлучили су се да би „успели да саставе крај са крајем".

„Месечни издаци су нам велики јер су и деца порасла и треба им обезбедити много тога", додаје.

„Ипак, када ставим на папир пре недељне куповине, шта нам све треба из продавнице - никада немамо довољно новца за све."

Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.

ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?

Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

Ивани се чини да, када купи основно - млеко, јаја, уље, шећер, брашно, нешто меса, средства за хигијену и чишћење - за додатне намирнице не остане средстава.

„Месецима имам осећај да купујем само преко потребно", говори она.

Дезодоранс, купка, сапун, али и хемикалије за чишћење куће, а поготово купатила, убедљиво су, додаје Ивана, највише поскупели.

„Те цене су отишле у небеса, толико да смо били приморани да се вратимо неким јефтинијим маркама, иако знам да су доста лошије" каже она.

На другом крају Србије, Јелени Лукић из Панчева живот се од прошлог лета умногоме променио.

Она и супруг добили су дете, а променили су и ауто.

Поред великих трошкова око детета, Јелена каже да је, после неколико месеци тек увидела да за продавницу мора да издвоји више новца него раније.

„Како смо били у хаосу око детета, нисам много обраћала пажњу на цене", објашњава она.

„Али онда сам почела поново да кувам после паузе и схватила да ми треба много више новца."

Тако би, додаје она, када би отишла да купи намирнице за ручак, купила храну за око 2.000 динара прошле године.

„Сада, без 3.000 динара не могу да изађем из радње", каже Јелена.

„А да притом ништа специјално нисам купила."

Поскупљење, додаје, највише примети на цени горива.

„Пун резервоар нас је раније коштао 8.500 динара, сада је то 10.000", објашњава она.

Дарио Радовановић живи сам у Новом Саду, али каже да „има осећај да троши" за сопствене потребе колико је раније заједнички трошио са још два цимера, док су живели скупа.

„Одем сад у пекару, треба ми барем 250 динара да бих се најео за доручак", каже он.

„Раније сам могао за дупло мање пара да купим нешто слано, нешто слатко и јогурт."

Посебно тешко му пада да плаћа средства за хигијену.

„Купујем често купке и шампоне који су на акцији и на којима пише да се део добија бесплатно, али ни то много не олакшава", каже он.

„Да купим још и дезодоранс, и већ 2.000 динара платим само за ове три ствари."

Од плате која је 70.000 динара, каже да стан плаћа 28.000 динара, након што му је станарина повећана.

„Газда ми је повећао кирију 50 евра, јер је рекао да ни сам не може сопствене трошкове да плаћа", прича Дарио.

„Било ме је срамота, али сам се ценкао са њим, па сам успео да спустим на 35 евра."

Рачуне плаћа око 15.000 динара месечно, а на храну и одржавање стана и хигијене каже да му „оде све што остане".

„Свео сам изласке на најмању могућу меру", додаје.

„Чак и ако одем негде са друштвом, попијем пиће-два и то је то."

Од јаја до чоколаде: Шта је највише, а шта најмање поскупело

Ивана и Јелена су сагласне - највише се поскупеле намирнице које се свакодневно купују.

Управо ове цене Влада Србије ограничава већ неколико месеци, последња измена Уредбе о ограничењу висине цена важи до 30. септембра, а њоме је одређена и нова максимална цена за гориво.

Производи чије су цене ограничене у Србији

Тако се за једну просечну плату у Србији прошле године могло да се купи 915 килограма шећера, а годину дана касније - 80 килограма мање, показује извештај Министарства трговине о куповној моћи људи у земљи.

За исти новац овог лета могло је да се купи и 27 литара јогурта мање, 14 литара млека и пет килограма пржене кафе.

Потрошачи у Србији остали су и без 16 килограма лимуна, 425 килограма кромпира и 84 килограма брашна.

Највећа разлика између лета прошле и ове године јесте у ценама јаја.

Тако, у јуну 2021. године људи у земљи су могли да купе за једну плату 4.570 јаја, а годину дана касније - 521 комад мање.

„Како смо велика породица, нама десет јаја траје један доручак", каже Ивана.

„Гледам да пазарим јаја на више, јер су повољнија, а неће се укварити, јер их свакако брзо поједемо."

Дарио са већим паковањима има проблем.

„Производи за хигијену неће пропасти, али храна хоће, ако је не поједем на време", каже он.

„Кад и хоћу да уштедим и купим рецимо цело пиле преко друга са села, морам да се довијам и замрзавам делове", додаје.

Производи који су појефтинили су млечна чоколада, сладак купус и минерална вода, подаци су ресорног министарства.

По овој рачуници, људи за просечну плату могу да купе 198 килограма слатког купуса више, као и додатних пет килограма млечне чоколаде и 49 литара минералне воде.

Када се упореде цене у супермаркетима намирница чије вредности држава није ограничила, разлике су још веће.

Тако је бели кромпир прошле године у јулу коштао 49,99 динара по килограму, а годину дана касније се продаје од 64,99 до 89,99 за килограм, подаци су сајта Ценотека.

Цене могу да варирају, а за поједине артикле ББЦ новинари извукли су цене специфичних робних марки како би се тачније упоредиле.

Литар јогурта одређеног произвођача коштао је лане најмање 74,99 динара, да би годину дана касније исти производ могао да се купи за најмање 124,99 динара.

Најјефтинији кекс марке плазма коштао је прошле године 93,99 динара за паковање од 150 грама, а најнижа цена истог кекса након 12 месеци је 114,99 динара.

Све веће цене овик производа су проблем за Ивану, јер деца воле да једу слаткише.

„Опет ту гледам да купујем на количину, а не оне мале чоколадице", додаје она.

Детерџент за судове марке фери од 650 милилитара коштао је најмање 169 динара прошле године, а годину дана касније скупљи је 30 динара.

Зашто је дошло до поскупљења?

На повећање цена у Србији 70 одсто је утицао раст цена хране и енергената, додају у Народној банци Србије.

До поскупљења је дошло због „високих трошковних притисака претежно из међународног окружења", кажу из НБС.

Ту се мисли на последице рата у Украјини, односно енергетску кризу која је погодила Европу после увођења санкција Русији на нафту и гас.

Други разлог за поскупљење, објаснила је Јоргованка Табаковић, гувернерка НБС, је пољопривредна сезона у Србији, али и региону.

„Уместо просечне пољопривредне сезоне, коју смо претпостављали у мају, највероватније ћемо се, другу годину заредом, суочити са сушом", рекла је Табаковић током Извештаја о инфлацији.

„Суша ће негативно утицати пре свега на род кукуруза, соје, сунцокрета и поврћа."

Ипак, није крај поскупљењима, објашњава економиста Саша Ђоговић.

„Након поскупљења природног гаса у августу и струје у септембру, потрошачи ће осетити додатни удар на кућни буџет", каже он.

„Цене гаса и електричне енергије су два главна вируса који ће у наредним месецима хранити ту социјалну аждају сиромаштва."

Инфлација, додаје Ђоговић, настаје и психолошки.

„Ако ми као продавци видимо да све около поскупљује или чујемо да се цене мењају у иностранству и да ће бити мање пара, и ми ћемо повећати цену властите услуге", каже економиста.

„Инфлација тако гута наш новац."

Погледајте видео: Шта је инфлација и зашто цене расту:

Шта даље?

Инфлација ће постепено опадати у 2023. години, прогнозе су Народне банке Србије.

„Очекујемо да ће на постепено опадање инфлације после врхунца утицати заоштравање монетарних услова, слабљење глобалних фактора који утичу на цене хране и енергената, али и мере Владе Србије о ограничењу неких цена", рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Очекује се и да ће, услед суше, цене воћа и поврћа на нивоу тромесечја благо порасти.

„Ипак, до тада, очекујем да ће међугодишња инфлација, односно разлика у ценама на годишњем нивоу, достићи 15 одсто", каже Ђоговић.

„Затим се очекује стабилизација, да би инфлација 2024. године могла да буде око пет одсто, барем према подацима које су доставили из НБС."

Дарио је имао договор са газдом стана - ако буде морао да му повећа кирију поново, иселиће се сигурно.

„Ја сам се финансијски развукао највише што сам могао", каже он.

Породица Васић из Ниша не може да узме још један кредит.

„Размишљали смо супруг и ја шта бисмо још додатно могли да радимо", каже Ивана Васић.

„Али велики је проблем наћи и време, јер поред четворо деце, радим у сеоским школама око Ниша и пре и после подне и морам да путујем."

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]