Србија и права радника: Новчане вратоломије - како живети од минималца у време инфлације

- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 9 мин
Текст је последњи пут ажуриран 14. септембра 2023.
Педесетпетогодишња Љиљана из Ваљева ради пола живота, а уписаног стажа има тек око седам година.
Не иде у Пензиони фонд да провери податке да се не би, каже, разочарала „до бесвести".
Осим што је радила непријављена, без уговора о раду, углавном је радила за минималац.
„Одрекли смо се свега, да бисмо имали за основне потребе", каже Љиљана за ББЦ на српском.
Минимална зарада је ове године између 33.000 и 35.000 динара, а варира зависно од броја радних сати у месецу.
Људи који примају толико углавном немају ни за основне потребе, јер је минимална потрошачка корпа за април 2022. коштала бар 8.000 динара више - 43.198,71 динара, а цене расту.
Од 1. јануара 2024. године, одлуком Владе Србије, минимална цена рада по сату биће 271 динара, уместо досадашњих 230, односно 47.154 динара месечно (401 евро), што је повећање од 17,8 одсто.
Љиљана живи са сином у сутерену, у једнособном стану са старим намештајем.
И он ради за минималну зараду у локалној фабрици страних власника.
Заједно, њих двоје примају отприлике једну просечну месечну зараду у Србији која износи око 73.000 динара.
Они су међу 350.000 људи у Србији, који по званичној статистици, примају минималац.
Љиљана никад није била на летовању.
Није био на мору ни њен син од 33 године - некад због пара, некад и због недостатка времена, јер често ради два посла.
„Кад на једном послу има одмор, мора да ради на другом месту, а највише из финансијских разлога", каже Љиљана.
Разговарамо док кува ручак, а прича на стари телефон марке алфа „на дугмиће".
Оно што и син и она „желе више од свега јесте да имају сопствену кућу", јер су већ деценијама подстанари.


Ратови, здравствене и економске кризе утичу на ментално здравље људи. Дешавања у свету протеклих неколико година директно су утицала на наш свакодневни живот, најчешће кроз раст трошкова и поскупљења.
ББЦ жели да исприча вашу причу: Како поскупљења утичу на ваше ментално здравље? Колико људи зависи од ваших примања и како се осећате када погледате у новчаник на крају месеца? Осећате ли стрес због све виших цена и како се носите са тим притиском?
Опишите нам ваша искуства попуњавањем формулара на ОВОМ ЛИНКУ, а наши новинари ће вам се убрзо јавити.

Четврт века слабо плаћених послова
Током протеклих 25 година, Љиљана је радила у пекари, месари, ћевабџиници, фабрици воћних производа и сокова и на многим другим местима, где је некад примала и 15.000 динара.
Никад није била запослена за стално, чак ни у хладњачи у којој је провела 5,5 година.
„Радиш непријављен и малтретиран као животиња.
„Радиш некад осам, некад дванаест сати, субота, недеља, све је било исто плаћено као понедељак", каже она описујући погон у околини Ваљева у власништву домаћих предузетника.
Шефови су јој, прича, неретко били нешколовани, а непријатни.
„Они се иживљавају на теби да би се доказали газди да су у праву и да могу све да постигну, али преко туђих леђа", каже Љиљана.
Да би јој започео радни дан, облачила је футровано - дебело одело, двоје или троје чарапе обувала у радне ципеле, које, прича, ко има среће добије, ко нема - купује сам.
Сами су куповали и рукавице и капе и сваки дан их носили.
„Иако је напољу 40 степени, тако се обучеш да уђеш у хладњачу да радиш.
„После извесног времена те изведу напоље на терасу на препакивање и у том оделу радиш, ретко када ти дозволе да скинеш јакну, али опет остајеш у дуксерици", описује она како се и смрзавала и знојила свакодневно.
„Будеш мокра скроз, да ти капље с тебе вода, мокра мајица, мокро све.
„Кад се заврши препакивање, а може да траје и по три, четири сата, јер су тоне воћа у питању, кад се враћаш унутра само обучеш јакну и онако мокар улазиш и стајеш за траку да пребираш воће."
Тоалет је био ван хале - удаљен 50 до 70 метара, ка шуми.
Готово све колеге су се од таквих радних услова поразбољевале, додаје, али су били принуђени да раде.
Током лета, кад је сезона воћа нису имали ниједан слободан дан од почетка јуна до 13. септембра.
И тада је радила за минималну цену рада, иако по тонама воћа које су обрађивали сматра да је та фирма пословала добро.

Шта је минимална цена рада?
Право на минималну зараду прописује се Законом о раду.
Уколико запослени ради пуно радно време и остварује стандардни радни учинак, послодавац је дужан да му исплати најмање минималну зараду.
Минимална цена рада за наредну годину се објављује најкасније до 15. септембра текуће године.
По Закону о раду, минимална зарада може да се исплаћује само шест месеци, после чега је послодавац дужан да обавести репрезентативни синдикат о разлозима за наставак исплате „минималца".
Ипак, за најједноставније послове који не захтевају квалификације, попут спремачица у школама, домовима здравља и болницама, често се добија минимална зарада.
„Минимална зарaда је по Закону о раду изузетак и не може да буде исплаћивана уколико не постоји одлука послодавца да постоје потешкоће у пословању.
„Ниједна јавна служба нема потешкоће у пословању, а исплаћује те људе у нивоу минималне зараде, заједно са регресом и топлим оброком", изјавила је раније Сарита Брадаш за ББЦ.
Општим актом, односно уговором о раду утврђују се разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде, наводи се у Закону о раду.
Ко може да ради за минималац?
Према писању сајта Radnik.rs, минимална цена рада примењује се само на радно ангажовање по основу уговора о раду.
Уколико запослени ради по уговору о делу или уговору о привременим и повременим пословима, минимална плата за њега „не важи".
Републички завод за статистику утврђује број запослених у Србији, узимају се у обзир и запослени који раде по уговору о делу или уговору о привременим и повременим пословима.


Тражење посла у педесетим
Љиљана је посао у хладњачи напустила јер није могла више да издржи, ни психички, ни физички.
Онда је годину дана покушавала да нађе нови посао.
„Идеш на биро, стално као лудак.
„Где год одеш они те питају 'колико имате година? Морате видети нешто друго, знате ми примамо млађег'", описује Ваљевка.
Пошто је она дала отказ, није имала право ни на накнаду од Националне службе за запошљавање, ни на здравствено осигурање и „књижицу".
„Срећом, не идем по лекарима", каже она.
Завршила је само основну школу, јер родитељи нису били у могућности да је школују.
Ипак, за себе у шали каже да има „животни економски факултет", пошто деценијама уназад успева да састави крај с крајем.
Срећна је што је у страној фирми пре осам месеци коначно успела да нађе посао.
И данас јој је плата приближно 35.000 динара, али јој је сад, каже, најбољи део каријере, јер има уговор о раду на одређено време и пристојне услове за рад.
„Ово је први пут у животу да се осећам да се према мени опходе као према човеку. На пример, кад ти дође директор да каже 'добар дан', док те у другим предузећима гледају с висине.
„Радим од понедељка до петка, сваки викенд слободан, а кад радимо суботом, то се посебно плаћа", описује Љиљана сопствени доживљај пријатног радног искуства.
Да ће животни стандард људи у таквој ситуацији да се поправи, представници власти често најављују.
После најновијих преговора са послодавцима и синдикатима о повећању минималне цене рада, министар Синиша Мали рекао је да је повећање од 14,3 одсто највеће процентутално повећање досад.
Минимална цена рада одређује се за један радни сат и за 2022. годину износи нето 201,22 динара.
Повећање од 14,3 одсто значиће да се цена радног сата повећа за 28,7 динара.
„Данас је минималац 300 евра, а циљ нам је да не буде испод 340 евра наредне године.
„С обзиром да је минимална зарада 2012. износила око 15.000 динара, а да следеће године неће бити испод 340 евра, то је огроман корак напред који показује да је у фокусу политике радник, коме треба што више унапредити животни стандард", рекао је Мали у јуну 2022. године.
У овом чланку се појављује садржај Instagram. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Instagram политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of Instagram post
Идеја минималне цене рада је да се обезбеди макар минимална потрошачка корпа, што већ годинама није случај, каже економиста Саша Ђоговић.
„Нажалост, то код нас није случај и како инфлација расте посебно у ценама хране, енергената, видимо да су ту високи трошкови.
„Нема ниједног сегмента живота где постоји стагнација или смањење цена", каже Ђоговић.
Пошто су представници синдиката то тражили у више наврата, преговорима са Владом и послодавцима нису задовољни.
Председник Савез самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић оценио је да су повећања минималца сваке године све већа, али све је већа и разлика између минималца и вредности минималне потрошачке корпе.
Рекао је да је вредност корпе сада 50.000 динара, што је за 15.000 динара више од минималца који је тренутно 35.000 динара.
Како каже, и састав такве потрошачке корпе је понижавајући.

Погледајте видео: Шта је инфлација и зашто цене расту

Пораст цена услед инфлације Ђоговић пореди са ерупцијом, што директно утиче на новчанике.
„У развијеном свету, минимална зарада сигурно покрива минималну потрошачку корпу и егзистенцијалне издатке, при чему су тамо издаци за храну знатно нижи.
„Што је друштво сиромашније, то су издаци за храну виши", оцењује он.
У развијеним земљама, просечно домаћинство за храну издваја око 20, а у Србији 40 одсто средстава.

Просечна потрошачка корпа у Србији за месец април 2022. износила је 83.633,02 динара, а просечна зарада без пореза и доприноса - 73.012 динара.
Просечна потрошачка корпа подразумева, између осталог, трошкове хране и пића, становања, комуналија, одеће, обуће, транспорта, образовања, као и рекреације, културних дешавања и хотела и ресторана.
Највећи део тог колача, 39,2 одсто одлази на храну, а скоро петина на становање, показују званични статистички подаци за Србију.
„Код нас се размишља од данас до сутра, више је то једна врста преживљавања, док на Западу размишљају и о образовању и култури, као надоградњи квалитета живота.
„Није им важно само да се једе, пије, има струје и грејања", каже Ђоговић.
Како је у региону?
Агенција ЕУ за статистику Евростат бележи минималне зараде земаља у Европи у бруто износима, не одбијајући порезе и доприносе.
Према подацима за крај 2021, минималац у Србији је износио 401 евро.
То је негде на средини у односу на земље у региону.
У Хрватској је минимална зарада 623, Мађарској 541, а Црној Гори 532 евра.
Мање од радника у Србији примају у Северној Македонији - око 360 евра, Бугарској 332, а у Албанији 248 евра.
Када је реч о чланицама Европске уније, највећа минимална плата је у Луксембургу и износи 2.256 евра, што је готово 5,5 српских минималаца.
У Словенији је минималац 1.074 евра.

Теткице на минималцу, без права на регрес и топли оброк
Теткице и запослени на месту помоћног особља у школама у Србији, који примају минималац, немају право на додатни износ на име топлог оброка и регреса за годишњи одмор пошто им је он - садржан у коефицијенту за обрачун плате, објавио је у одлуци Врховни касациони суд.
Тај коефицијент не добацује ни до минималне цене рада, па им држава дотира до пуног износа законског минимума.
Две године раније, исти суд је, по истом основу тврдио супротно - да у минималној заради никако не може да буде садржана било која друга накнада.
Закон о раду предвиђа да запослени има право на различите накнаде трошкова у складу са општим актом и уговором о раду: и то за долазак и одлазак са рада (маркица за превоз), ако послодавац није обезбедио сопствени превоз; накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи и у иностранству, за смештај и исхрану током боравка на терену, као и за исхрану у току рада (топли оброк) и за коришћење годишњег одмора (регрес).

Редовних 315 евра 'најбољи период'
Новосађанка Јасмина већ деценију ради у приватној фирми која пружа услуге чишћења.
После вишегодишње борбе, запослени су се коначно изборили да примају редовну плату која не касни и укључује регрес и топли оброк.
Све заједно, месечна примања јој се крећу око 315 евра и има уговор о раду за стално.
„Ово је сад најбољи део, било је пре чекања, нови власник даје уредно плату и добар је према нама.
„Али тешко је живети са 37.500 динара", каже Јасмина.

Она живи са супругом и једним сином, други син се осамосталио.
Муж има приватну грађевинску фирму и боља примања, али зависе од сезоне.
„Успемо да одвојимо за храну и комуналије, хвала Богу нисам ником дужна", описује Јасмина.
И она би желела деци да обезбеди стан, а од плате то „никако не може", ни са кредитом.
Од 56 година живота, има непуних 17 година стажа.
Учила је средњу пољопривредну школу, смер хортикултура, али је напустила неколико месеци пре краја четвртог разреда.
На питање колика плата би јој била довољна да самостално живи у Новом Саду скромно одговара „до 50 хиљада, плафон 60.000".
Шта даље?
Све лево оријентисане партије у владајућој већини требало би да се залажу за то да они који добијају минималну цену рада имају за основне потребе, сматра Саша Ђоговић.
„Иако имате номинални раст пензија и плата, растом инфлације су оне поједене", каже економиста.
Инфлација је у мају у Србији прекорачила 10,4 одсто.
„Социјално одговорна држава треба да размишља о томе да на одржив начин обезбеди излазак из ове глобалне економске кризе.
„Захваљујући повећаним ценама, држава добија веће приходе од ПДВ-а и тај део средстава може да се искористи за људе са минималном зарадом", каже стручњак са Института за тржишна истраживања.
Као пример популизма наводи „хеликоптер паре" 100 евра и 20.000 динара које су дељене свим пензионерима и младима, а не само посебно погођеним или незапосленим.
Тај потез власти пореди са „бацањем прашине у очи".
„То говори да власт поткупљује ово бирачко тело сејући атмосферу да брину о нама.
„Социјална неодговорност се увија у обланду одговорности", оцењује Ђоговић.
Руска инвазија на Украјину може изазвати промене и на глобалном тржишту и очекује се да ће повећати и цену струје и гаса за грејање.


Наредна зима ће бити нови изазов за Љиљанин кућни буџет.
Она га планира дан за даном, како каже „растежући до краја месеца", а трошкови и иначе порасту у зимским месецима кад треба купити дрва и платити струју за грејање.
Храну купује у великим маркетима, кад су акције и снижења, јер је јефтиније него на пијаци.
„Како видим, већина је у таквој ситуацији.
„Политичари причају једно, а стварност је сасвим другачија", каже Љиљана.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
















