Права радника и Србија: Коме да се обратите кад не добијете плату

Беспомоћност.

Тако се у једној речи може описати осећај запослених у неким приватним фирмама у Србији кад не добију плате на време.

Често немају синдикат, појединачно немају новца за адвокате и судске трошкове, а ако штрајкују - ризикују да добију отказ.

У таквој ситуацији нашле су се хигијеничарке из Новог Сада које су се прошле седмице окупиле испред седишта фирме тражећи до послодавца да им исплати зараде, објавио је портал 021.

Једна од њих је Даница Tапавица која за ББЦ каже да су претходне плате добијали исцепкано - у ратама „од по три, пет, осам хиљада динара".

„Жалосно је. Ваљда и ми треба да једемо и платимо рачуне, а то су наше зарађене плате", каже Тапавица која у тој фирми ради већ 26 година.

„Зна да буде, већ годинама, криза у марту или априлу, али ово је сад превазишло сваку меру", каже она.

Из фирме „Хаус мајстор хигијена и професионални управник" наводе да је исплата једне зараде била спорна, али да очекују брзо решење.

Из Министарства за рад за ББЦ су одговорили да се током 2021. године запослени код послодавца „Хаус мајстор хигијена" нису обраћали инспекцији рада поводом неисплаћених зарада, нити другим поводом.

„Сходно наведеном, инспекција рада није вршила инспекцијски надзор код овог послодавца", додају у одговору.

Шта радити кад не добијете плату?

Уколико сте по уговору о раду запослени у приватној фирми, а не добијете плату на време, прво што вам треба јесте обрачун зараде - онај платни листић на који људи често не обраћају пажњу.

Са тим документом може се обратити надлежнима - Инспекцији рада Министарства за рад.

Послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде и дужан је да уз то достави и обавештење да новац није исплаћен и разлоге за то, наводе из Министарства за рад.

Обрачунски листићи могу се доставити на било који начин - лично, поштом или мејлом.

„По Закону о раду, послодавац је у обавези да сваког месеца запосленима издаје платни листић", каже професор Бојан Урдаревић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.

Платни листић има снагу извршне исправе.

Другим речима, запослени би са тим и још једним документом - предлогом за извршење могли да оду у надлежни суд и тако се наплате.

Кад суд донесе решење о извршењу Народна банка налаже пренос новца са рачуна послодавца на рачун запосленог.

„То је мало кукавичије јаје, јер то важи само ако на рачуну има паре.

„Ако нема пара на рачуну, они немају одакле да их скине, закон познаје и могућност продаје покретности које су у власништву фирме", истиче професор за радно и социјално право.

Шта ако не добије обрачунски листић?

Дешава се да послодавац не изда платни листић запосленима, посебно кад не исплати новац.

И тада је за жалбе радника адреса - Инспекција рада.

Инспекција по пријави излази на терен и кад се утврде све чињенице, решењем наложи послодавцу да запосленом достави обрачун зараде, а против послодавца може поднети захтев за покретање прекршајног поступка.

„По Закону, уколико вам послодавац не достави до краја месеца обрачунски листић за зараду из претходног месеца, то се сматра прекршајем и може за то да одговара.

„Ако не исплати зараду, то је новчана казна од 800.000 до два милиона динара, а ако не достави обрачун зараде иста је казна од 800.000 до 2.000.000 динара", наводи Урдаревић Закон о раду.

Није исто да ли је Уговор о раду или ПП пословима

Важно је знати да немају иста права људи ангажовани по Уговору о привременим и повременим пословима и они који имају Уговор о раду, било на одређено или неодређено време.

„Уговор о привременим и повременим пословима је уговор ван радног односа и не води до примања зараде, него накнаде зараде.

„То лице није запослено у смислу Закона у раду, него је радно ангажовано и у том случају обрачунски листић се њима и не издаје", каже Урдаревић.

Обрачунски листић се издаје само за зараде, не и за накнаде.

Привремени и повремени послови су по природи краткотрајни - по правилу до 120 дана најдуже у календарској години.

Они који раде по уговору о ПП пословима, а не добију накнаду - имају могућност да туже послодавца и поново, да се обрате Инспекцији.

„Инспекцијска заштита је тим људима посредно допуштена, али инспектори превасходно штите лица у радном односу, а не она ван радног односа.

„Некад се деси да изађу на терен, а некад и не изађу, зато је основ рада јако важан", каже Урдаревић.

Иначе, они који су овако ангажовани немају право ни на боловање, годишњи одмор, топли оброк, регрес, већ само на уговорену накнаду уз порезе и доприносе.

Како се обратити Инспекцији?

Ако сматрате да су ваша радна права угрожена, можете под именом и презименом или анонимно поднети пријаву инспекцији рада, писао је портал Радник.рс.

„Инспекција рада може да примора послодавца да пријави радника који ради на црно, али инспектори не могу да га приморају да, на пример, надокнади штету или исплати заостале зараде раднику, већ може само да поднесе прекршајну пријаву против послодавца", наводи се у тексту портала о кршењу права радника и радница.

За то не постоји утврђен образац, већ се у слободној форми наводи шта је предмет пријаве, а битно је прецизно навести све податке о послодавцу, тачно име фирме и адресу.

Број Инфо центра за рад и инспекцију рада ресорног министарства је 011/303-86-77, а овде се могу пронаћи контакти канцеларија Инспекције за рад по општинама и окрузима.

„Увек саветујем странку да унајми правног саветника, јер се осећа сигурније и то делује озбиљније, али суштински никаква посебна процедура није ту предвиђена.

„Ви имате доказ да листић није вама дат и имате право да се жалите", истиче Урдаревић.

Исто важи и ако је добио платни листић, а мисли да му је зарада неосновано умањена - запослени може да покрене судски спор.

Покретање судског поступка и ангажовање правног саветника захтева и новац, што често људи који не примају плате не могу да приуште.

„То су нека половична правна решења, која јесу донета у циљу заштите запослених, то је неспорно.

„Није лоша идеја, али свака нормативна идеја може у животном облику да се претвори у супротност", наводи Урдаревић.

Како то изгледа у пракси?

Пред судом дуго и споро.

„У нашој држави тешко, морам тако да кажем, то су спорови који трају дуго и запослени своја права остварују тешко", оцењује Драгица Мишљеновић, виша саветница за правна питања Уједињеног гранског синдиката Независност.

„Уколико послодавац отпочетка крши права, права се не могу остваривати другачије него пред судом", додаје.

Судски спорови трају три године и дуже у просеку, каже Мишљеновић.

Ако постоји сагласност послодавца могао би да се спор око исплате зарада заврши и код Агенције за мирно решавање спорова, како би се заобишао суд.

Може ли синдикат да помогне?

У новосадској фирми, по тврдњама хигијеничарки са којима је ББЦ разговарао, синдикално организовање не постоји.

Професор Бојан Урдаревић сматра да нема никакве везе да ли у некој приватној фирми постоји синдикат и да то не би олакшало пут неком ко се нађе у ситуацији да чека зарађени новац.

„Синдикат не може на те ствари да утиче, оно што може је да евентуално у неформалном контакту с послодавцем утиче на њега и да га мало контролише.

„Пошто у приватном сектору добар део синдиката су блиски са послодавачким структурама тешко је очекивати да ће они много да се ангажују", истиче професор.

Синдикат може посебно да помогне у наредној инстанци - пружању правне помоћи, уверена је Драгица Мишљеновић.

„Људи знају шта су њихове могућности, а ми се као синдикат обраћамо у њихово име Инспекцији рада и водимо судски спор, наравно по њиховом овлашћењу.

„Много је теже да појединац то сам заврши", уверена је Мишљеновић.

Неретко, значај организованог синдикалног деловања људи увиде тек кад се нађу у некој проблематичној ситуацији.

„Синдикално организовање нису полутке и набавка зимнице, него управо борба за заштиту њихових радних права.

„Ако се солидарност подигне на неки ниво, мислим да ће свима нама бити много боље", закључује Мишљеновић.

„Благо одступање у динамици исплате"

Делује да је солидарно поступање новосадских хигијеничарки уродило плодом.

У међувремену, добиле су плату за јул, а обећано им је да 10. октобра добију августовску зараду.

У саопштењу фирме потврдили су да се суочавају са проблемима, али да очекују њихово превазилажење „без већих потешкоћа".

„Забринутост радница хигијене, коју су изразиле својим окупљањем испред просторија наше фирме, због благог одступања у динамици исплате зарада у последњих месец дана, сасвим је разумљива.

„Привредна криза повезана са пандемијом вируса ковид-19 довела је у великом броју предузећа, што је случај и у нашој фирми, до извесних проблема у пословању", наводи се у саопштењу фирме која пружа услуге чишћења.

Даница Тапавица подсећа да су управо током пандемије корона вируса чистачице биле прве на удару и да је „жалосно" што су кроз протест морале да траже права.

Текст је допуњен одговорима Инспектората за рад 7. септембра 2021. у 13 часова

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]