Закон који се чека читаву деценију: Регулисање рада на лизинг

први мај у Србији — Потпис испод фотографије, Рад на лизинг неће нестати, али ће бити законски уређен и има наде да ће радницима бити боље

- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
15 новембар 2018

Јелена ради већ две године у једној баш доброј фирми у Београду. Али - преко агенције.

Плата јој је за трећину мања него другим колегама који су запослени директно у фирми.

На одмор јој дозвољавају да иде, али јој тиме чине услугу, пошто иначе на то нема право. A aко добије отказ - нема отпремнине.

„Када људи чују где радим, сви ми говоре - ал' си ти добро прошла.

„А ја се осећам као да радим преко омладинске задруге, никаква права немам."

Готово сви Јеленини проблеми ускоро би могли да буду решени, ако се усвоји Закон о агенцијама за запошљавање, који је током новембра на јавној расправи.

Закон би први пут требало да уреди рад преко агенције, који је до сада био у сивој зони. На овај начин у Србији ради око 100.000 људи.

„Српски радници, који су радили без скоро икаквих права, овај су закон чекали 10 година", каже за ББЦ Марио Рељановић, професор радног права на Универзитету Унион.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

„Не треба претеривати са причом 'ово је најбољи закон у последњој деценији'. Још има доста рупа. Довољно је рећи - ово је добар почетак за раднике", мисли главни уредник портала радник.рс Милош Вучковић.

Шта је рад на лизинг и да ли ће нестати

Не, неће нестати, само ће ово поље постати законски регулисано.

Рад на лизинг, односно привремено запошљавање преко агенција, уређено је директивама Европске уније, па све земље ЕУ имају закон о тој области. Подразумева да радник није запослен директно код фирме, већ преко посредничке агецније.

Ипак, за разлику од Аустрије у којој, на пример, овакав закон постоји већ 50 година, а радници на лизинг имају сва права као и остали, у Србији закона није било.

фабрика у Србији — Потпис испод фотографије, Радник који је запослен преко агенције плаћен је и до три пута мање него да ради директно за фирму

Запошљавање на овај начин је последњих десет година постало јако популарно, јер је омогућавало послодавцима да добро зараде на малим платама радника.

Јер, са оваквом „радном књижицом", радник добија и „до три пута мању плату него да је радник предузећа", објашњава Рељановић.

„Агенције су посебно популарне међу државним фирмама и јавним предузећима, које троше новац који није њихов.

„То су редом комунална предузећа - Водовод, Градска чистоћа, НИС, Аеродром..."

Ипак, преко агенција запошљавају и бројне приватне фирме, јер им је једноставно - јефтиније.

Шта ће донети закон

Уколико се заиста усвоји закон, који је тренутно на јавној расправи у градовима широм Србије до 23. новембра 2018, радници који су запослени преко агенција требало би да имају иста права као и они чији је радни уговор у фирми, каже Вучковић.

„Сви ће добити уговор о раду, који до сада нису имали. Са њим иду и сва права - на плаћени одмор, плату која не може бити мања од минималца.

„Иако звучи невероватно, све то до сада нису добијали."

Вучић обилази фабрику — Потпис испод фотографије, Запошљавање преко посредника воле и државне, али и приватне фимре у Србији

Ипак, закон има и неколико потенцијалних проблема, а главни је што није обухватио омладинске задруге, које и даље могу да буду извор јефтине радне снаге.

„Основне недоумице које јавна расправа треба да реши јесу:

Да ли плата мора да буде иста свима, без обзира да ли раде преко агенције или не?

Да ли фирма може да има 10 или 30 одсто запослених преко агенције и да ли ће остати одредба да о томе експлицитно одлучује министар рада?" каже Вучковић.

Добра и лоша решења у закону *

Позитивно

Радници преко агенција ће имати уговор о раду (који до сада нису добијали), а самим тим и остала права из уговора - годишњи одмор, плаћено одсуство, загарантован минималац
Запослени преко агенција неће смети да буду дискриминисани у односу на друге раднике у фирми - основно је да неће смети да имају мање плате

Негативно

Омладинске задруге нису обухваћене законом - тако да ће оне и даље моћи да запошљавају велики број људи уз много лошије услове. Ово би могла бити главна рупа у закону, по којој ће компаније наставити да мање плаћају запослене
У неким одредбама закона није експлицитно и довољно јасно наведено да ће радници преко агенција морати да имају идентичну плату као и остали запослени. То може да буде проблем, ако послодавци буду тумачили закон другачије
Нејасно регулисана колективна права у закону

* према коментарима саговорника

Ко су добитници, а ко губитници закона

„Ово је једна од ретких квалитетних ствари које су изашле из Министарства рада и запошљавања последњих година", каже професор Рељановић.

Добитници су по њему свакако - радници, који ће коначно добити своја права.

Губитници могу да буду агенције. Јер, уколико фирма буде морала да плати радника преко агенције исто као и оног кога запошљава директно, неће јој се исплатити, јер мора да плати и агенцију.

„Не мора да значи да ће агенције нити на губитку, већ ће морати да почну да раде у оквиру закона. Вероватно ће зарађивати мање па ће морати да се спајају међусобно."