Тајне службе и Балкан: Дан безбедности и које су данас наследнице Озне

Дан безбедности у Југославији, за време комунизма, обележаван је традиционално 13. маја у знак сећања на дан када је 1944. формирано Одељење за заштиту народа.

Обавештајна и контраобавештајна служба државе у настајању направљена је по налогу Врховне команде Народно ослободилачке војске Југославије на ослобођеној територији док је Други светски рат још трајао.

То значи да су им задаци били усмерени и ка унутрашњим и ка спољним непријатељима.

После распада Југославије и формирања независних држава свака је формирала засебну обавештајну службу.

Све оне имају слична овлашћења, да чувају безбедност, уставни поредак, истражују и прикупљају обавештајно интересантне податке, али готово све се суочавају са истим критикама.

Оно што највише интригира јавност како у време Илије Чворовића - главног лика из драме Балкански шпијун коме је све сумњиво и свако је сумњив - тако и данас јесу мере тајног надзора или праћење и прислушкивање.

Колико наследнице Озне данас излазе из законских овлашћења често се полемише, а дешавало се да се њихови челници нађу и пред судом.

Почеци: „Озна све дозна"

Месец дана после формирања Озне, јуна 1944, на острву Вис један од истакнутих партизанских бораца Слободан Пенезић Крцун добио је задатак да формира Одељење за заштиту народа у Србији.

Шеф му је био Александар Ранковић, једно време суштински други човек државе и челник тајних служби.

У почетку их је било седморо или осморо на овом задатку, али су разгранали мрежу и до краја рата поставили темеље југословенске и безбедносне службе и полиције.

Реорганизацијом на цивилни и војни одсек од 1946. од Озне настаје Управа државне безбедности (УДБА) као цивилна обавештајна служба која је имала и републичке центре.

Југословенски председник Јосип Броз Тито за 15. годишњицу оснивања Озне, посебно се захвалио „другу Марку", што је било Ранковићево ратно име, цитира Време.

„Успјеси које је та служба постизала, дух оданости нашој револуционарној борби који је она испољила у току ових петнаест година, њена чврстина, њена приврженост народу и његовим интересима и њена спремност да чува те интересе, све је то било остваривано под руководством друга Марка.

„Он је својим руковођењем, својим револуционарним искуством и својим хуманизмом изграђивао лик те службе.

„Разумије се, другови и другарице, да сам му ја у томе помогао".

Управо у тих првих десетак година служба је спроводила комунистички терор и чистке у послератним годинама, а заслужна је и за формирање логора Голи оток за политичке неистомишљенике.

„Посебно је интересантно да је управо Ранковић, као први човек службе, на Четвртом пленуму ЦK СKЈ 1951. године, критиковао до тада неприкосновену УДБУ да се ставила изнад власти и изнад закона", изјавио је раније Светко Ковач, дугогодишњи начелник Војнобезбедносне агенције.

Пролазиле су деценије, држава се развијала, а УДБА се гранала.

Крајем седамдесетих једном приликом је Фрањо Херљевић, тада савезни секретар, за 13. мај приредио изненадни дефиле, параду, милицијских оклопних и других возила усред Београда, па се народ препао да то није неки државни удар, а он хтео да импресионира, писао је новинар Времена Милош Васић.

УДБА се бавила унутрашњим и страним непријатељима, емиграцијом, али њени припадници су учествовали и у незаконитим активностима попут шверца цигарета, дроге, као и формирања паравојних формација за рат на подручју бивше Југославије.

Дан безбедности обележаван је сваке године у Србији до 2001.

Босна и Херцеговина: ОСА-ОБА

Oбaвjeштajнo бeзбjeднoснa aгeнциja (ОБА) Бoснe и Хeрцeгoвинe законом је основана 1. јуна 2004. и то је јединствена служба за читаву државу.

У сaстaв Aгeнциje ушлe су цивилнe oбaвештajнo-бeзбеднoснe институциje кoje су рaниje дeлoвaлe у eнтитeтимa - у Фeдeрaциjи Бoснe и Хeрцeгoвинe и у Рeпублици Српскoj.

Зaкoнoм je oдрeђeнo дa сe нa тeритoриjи Бoснe и Хeрцeгoвинe нe мoгу oснивaти ни делoвaти никaквe другe цивилнe oбaвeштajнo-бeзбeднoснe структурe.

Ипак, због језичких разлика има две скраћенице - ОБА и ОСА (Обавештајно сигурносна агенција).

Aгeнциja поступа у склaду сa oдрeдбaмa Устaвa Бoснe и Хeрцeгoвинe, укључуjући oдрeдбe Eврoпскe кoнвeнциje o зaштити људских прaвa и oснoвних слoбoдa и њeних прoтoкoлa, тe мeђунaрoднe угoвoрe и спoрaзумe кoje je БиХ пoтписaлa или им je приступилa.

На челу ОСА/ОБА је од 2015. Осман Мехмедагић, који има више деценијско искуство у безбедносном сектору, како се наводи у званичној биографији.

Међутим, Мехмедагић је више пута био предмет истраге Тужилаштва БиХ.

Правоснажно је ослобођен оптужби за злоупотребу службеног положаја.

Оптужница је теретила њега и сарадника да су незаконито прибавили снимак са сигурносних камера БХ Поште како би сазнали ко је поднео анонимну пријаву против Мехмедагића.

Против Мехмедагића су правосудни органи БиХ водили поступак и због сумњи да је нелегално стекао диплому, као и да је противзаконито именовање чланова комисије која одлучује о томе ко има приступ тајним подацима, писала је Слободна Европа.

Косово: АКИ

Пре 2008. године, на Косову су постојале бар две нелегалне тајне службе ШИК (SHIK), и Институт за стратешка истраживања јавног мњења (KIPRED).

ШИК је вероватно настала као обавештајна агенција Ослободилачке војске Косова током сукоба са снагама режима Слободана Милошевића и њом су руководили челници странке Демократске партије Косова (ДПК), Хашим Тачи и Кадри Весељи.

Наставила је са радом и после сукоба 1998. и 1999, али ван законског оквира, наводи се у раду директора косовског Центра за безбедносне студије Флоријана Џехаја о службама безбедности.

Самозвани припадник ШИК Назим Блака изјавио је 2008. да је укључен у два политичка убиства по налогу ове службе која је деловала из сенке, док су челници ПДПК све негирали.

Друга служба дужег и помало необичног имена Институт за стратешка истраживања јавног мњења била је под контролом друге велике странке, Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

И њихови агенти су углавном били бивши борци, али по неким тумачењима, бирани су старији, некадашњи припадници југословенских служби безбедности, пише Џехаја.

Када је Косово прогласило независност било је неопходно безбедносни сектор ставити у законски оквир и ове две службе су угашене 2008, а настала је Обавештајна агенција Kосова, чији је директор Петрит Ајети.

Директор АKИ (Agjencisë Kosovare për Intelegjencë) је и као главни саветник председника и премијера за обавештајна питања о безбедности Kосова.

Северна Македонија: АР

Од 1995. постоји македонска Агенција за разазнување АР.

На директорској позицији од 2019. налази се Еролд Муслиу, који је дипломирао на студијама криминологије, и већ три деценије ради у безбедносном сектору.

Био је запослен и у Министарству унутрашњих послова, као и у безбедносној агенцији, што значи да је у каријери обујмио и јавну и тајну полицију.

Поред албанског и македонског, говори и језике региона, али и енглески, италијански и француски.

Бивши шеф друге тајне службе Сашо Мијалков, који је на том месту био у време док је премијер био његов рођак Никола Груевски, првостепено је осуђен на 12 година затвора у случају „Таргет-Тврђава" - због масовног незаконитог прислушкивања, и на осам година због куповине британске опреме за прислушкивање, као и на три године због намештања избора.

Против Мијалкова је оптужница подигнута и у случају у којем је некадашњи премијер Груевски првооптужени за куповину плацева у скупом делу Скопљу од 2006. до 2012. године новцем странке коју је тада водио.

Мијауков је у притвору, Управа за безбедност и контраобавештајне послове којом је руководио угашена је, а направљена нова Агенција за националну безбедност.

Можда ће вас занимати и ова прича

Словенија: СОВА

Словеначка обавештајно-безбедносна агенција (Slovenskа obveščevalno-varnostnа agencijа - СОВА) је централна цивилна обавештајна и безбедносна служба, основана после међународног признања Словеније као независне и суверене државе.

За разлику од осталих комшијских служби, које на сајтовим углавном имају део „постани агент", СОВА је пре неколико година први пут нове сараднике тражила преко новина.

Иако могу да запошљавају директно и без конкурса, расписали су оглас за посао за седам различитих позиција.

На њеном челу је Јанез Стушек, који има и Твитер профил.

Србија: БИА

Пре 20 година, Србија је добила Безбедносно-информативну агенцију (БИА), насталу из некадашњег Ресора државне безбедности који је био при Министарству унутрашњих послова.

И она је мешовитог типа, бави се и унутрашњим изазовима и претњама по националну безбедност која долазе споља.

Директор Александар Вулин је на овај положај именован са места министра унутрашњих послова у претходној влади Србије, и за разлику од тог мандата, сада се ретко појављује у медијима и БИА се само у посебним приликама оглашава саопштењима.

Слично је било док је овом службом руководио садашњи министар унутрашњих послова Братислав Гашић.

Механизам за кривичне судове у Хагу, институција која је наследила Хашки трибунал, осудио је 2021. Јовицу Станишића и Франка Симатовића-Френкија, бивше челнике Службе државне безбедности (СДБ) Србије, на по 12 година затвора, оценивши да су криви за злочине над несрпским стаовништвом током ратова у Хрватској и Босни 90-тих година прошлог века.

Више о српским службама безбедности прочитајте овде.

Хрватска: СОА

Хрватска Сигурносно обавештајна агенција СОА под тим именом постоји од 2006. године.

Од хрватске самосталности 1991. средишње тело за обављање послова националне сигурности био је Уред за заштиту уставног поретка (УЗУП), кога је две године касније заменио Уред за националну сигурност (УНС).

Под законски оквир УНС је стављен маја 1995.

Од тада су осниване различите обавештајне службе са различитим задацима, цивилног и војног сектора.

Последњим спајањем обавештајне и контраобавештајне агенције, створена је данашња СОА.

Од 2016. на њеном челу је Даниел Маркић, коме су специјалност међународно и европско право.

У више наврата говорио је на стручним скуповима о шпијунажи и сајбер криминалу.

Године 2019. медији су објавили да су хрватски обавештајци и дипломате покушали најмање два пута врбовати припаднике селефијског (вехабијског) покрета из БиХ за преношење оружја и експлозива у верске објекте на подручју Зеничко-добојског кантона.

Циљ је био, како је наведено у документима којима су, како је наведено, располагале безбедносне агенције БиХ, да се тим акцијама потврде оптужбе хрватске предсједнице Kолинде Грабар-Kитаровић која је утврдила да је „БиХ легло тероризма" и претња сигурности целог региона.

То је потврдио и тадашњи министар безбедности БиХ Драган Мектић, а из СОА су демантовали те наводе „као злонамерне и неистините".

„Борба против тероризма је приоритет рада СОА-е и све задатке у сузбијању тероризма спроводимо професионално и одговорно у циљу заштите Републике Хрватске, наших савезника у ЕУ и НАТО-у, као и целе Европе", наводи СОА.

Црна Гора: АНБ

Црногорска Агенција за националну безбедност постоји већ 18 година.

Настала је као засебан државни орган који је у својству правног следбеника преузео службенике, предмете, архиву, опрему и средства бивше Службе Државне безбедности Министарства унутрашњих послова Црне Горе, унутар државне заједнице Србије и Црне Горе.

Годину дана касније, 2006. Црна Гора је прогласила независност.

Ни АНБ није био поштеђен критика да су незаконито пратили опозиционе политичаре, новинаре и друге истакнуте појединце и оне су долазиле са самог врха власти.

Оптужбе су стизале од тадашњег потпредсеника Владе, а данас премијера Дритана Абазовића, због чега је 2021. Специјално тужилаштво покренуло истрагу.

Како је рекао Дејан Вукшић, који је на челу АНБ-а провео нешто више од годину дана, „обавештајци су незаконито пратили, а касније уништили документацију".

Пошто је Црна Гора недавно добила мањинску владу, дошло је и до промена на челу тамoшње безбедносне службе.

Нови директор АНБ је Саво Кентера, који је докторирао студије безбедности на Универзитету у Београду.

Пре именовања био је оснивач и председник Атлантског савеза Црне Горе, експертске групе са седиштем у Подгорици.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]