Ко је био двоструки агент Ким Филби - енглески аристократа и совјетски шпијун

Пре четири године, у ББЦ архивама је пронађен и убрзо објављен снимак у којем један од најпознатијих британских шпијуна описује како је радио као двоструки агент за Совјете.

На траци из 1981. Харолд Едријан Расел Филби - познатији као Ким Филби - држи тајно предавање припадницима Штазија, обавештајне агенције Источне Немачке.

Био је то - и остао - једини снимак бившег агента британске тајне службе МИ6 како говори о шпијунској каријери - од врбовања до бекства у Совјетски Савез.

Током предавања описује како је напредовао у МИ6 док је одавао тајне совјетској обавештајној служби КГБ.

За крај је сачувао савет за источнонемачке агенте.

„Драги другови"

Овим сада чувеним речима, изговореним беспрекорним акцентом енглеске више класе, један од најпознатијих британских шпијуна и њихов највећи издајник почиње предавање одабраној публици шпијуна Источне Немачке.

Филбијево једносатно обраћање агентима Штазија сачувано је на видео касети и први пут је приказано 2016. године.

ББЦ је снимак „ископао" у званичним архивама Штазија у Берлину.

Филбијево обраћање није било намењено широј публици, али се јасно види спремност бившег обавештајца МИ6 да отворено говори о сопственом професионалном путу, потпуно другачије од до тада уобичајених искустава.

Снимак је мутан и лоше синхронизован, што показује сва ограничења тадашње технологије.

„Непријатељски камп"

После уводног излагања врхунског источнонемачког шпијуна Маркуса Волфа, који је у тој мери био неухватљив за западне обавештајне агенције да су га годинама звали „човек без лица", Филби је стао за говорницу.

„Морам вас упозорити да ја нисам говорник", каже Филби.

„Читав живот сам провео трудећи се да избегнем публицитет било које врсте".

То је прилично тачно.

Претходни видео у ком се он појављује је конференција за штампу из 1955, године, одржана у стану његове мајке у Лондону.

Тада је врло мало говорио, само је порицао да је комуниста.

У овом видео снимку први пут чујемо Филбија да се хвали како је 30 година провео у, како каже, „непријатељском кампу".

Себе описује као рођеног у „владајућој класи Британске империје" и објашњава како га је комунизам привукао током школовања на Кембриџу.

Детаљно описује како га је Совјетска обавештајна агенција, касније позната као КГБ, врбовала пошто се вратио са рада са активистима у Аустрији.

(У енциклопедији Британика се наводи да је то било 1933. године, када је Филби имао 21 годину.)

Највеће изненађење је, каже, било што је до врбовања дошло у тренутку кад није имао ни посао, ни изгледе да се негде запосли.

„Био је то, у суштини, дугорочни пројекат. Нису очекивали резултате одмах, нити су могли да буду постигнути брзо".

Његов совјетски агент за везу саопштио му је шта се од њега очекује.

„Било ми је савршено јасно да би у очима Москве најбоља мета била Британска обавештајна служба".

Филби до детаља описује како је годинама градио професионални пут.

Почео је као новинар, извештавао је за дневник Тајмс о Шпанском грађанском рату, успостављао везе са званичницима и кад се рат завршио, наговестио им да жели да ради за владу.

Коначно је добио посао на конкурсу и почео да ради у светињи модерне британске државе - Тајној обавештајној служби СИС, познатијој као МИ6.

У једном од најупечатљивијих цитата, Филби открива како је било лако красти тајне британским обавештајцима.

Каже да се, једноставно, спријатељио са колегом из архива, задуженим за похрањивање докумената. Дружили су се и два до три пута недељно би ишли заједно на пиће.

Тако му је пошло за руком да дође до докумената до којих, радећи редован посао, никад не би могао.

„Да је било ваљане дисциплине у руковођењу папирима у СИС-у, тако нешто би било немогуће. Али дисциплине уопште није било".

Филби даље објашњава шта је радио са свим тим документима.

„Свако вече сам из канцеларије излазио носећи велику актен ташну пуну извештаја које сам сам писао, али и хрпом докумената из архиве.

„Често бих их исте вечери давао мом совјетском агенту за везу. Ујутро бих добио документа назад, њихов садржај би у међувремену сликали, а ја сам могао рано ујутро да вратим папире на место.

„Тако сам радио годинама".

Врло „прљава" прича

Филби, совјетски агент, убрзо је именован на место заменика шефа новооснованог одељења МИ6 - посвећеног борби против совјетске шпијунаже.

Његов надређени у КГБ-у му је дао нов задатак, да дође на чело одељења тако што ће уклонити шефа, Феликса Каугила.

„Питао сам `да ли ми предлаже да га убијем или нешто друго?`", прича Филби.

Одговор је био да треба да се користи бирократским сплеткама.

„И тако сам се бацио на задатак да сменим сопственог шефа. Не би требало да слушате ово", рекао је обавештајцима у публици, који су праснули у смех.

Успео је.

„Била је то врло прљава прича. Али на крају крајева, наш посао подразумева да с времена на време упрљамо руке, али ми то радимо због циља који ни на који начин није прљав", објаснио је.

„Морам да признам да је то била најпрљавија интрига усмерена на човека који ми је био драг и ком сам се дивио, али добио сам таква упутства и нисам могао да учиним ништа да их променим."

Један догађај се обично наводи као илустрација људских губитака због Филбијеве издаје.

Када је постављен у Вашингтон као веза МИ6-а са америчким обавештајним агенцијама ЦИА и ФБИ, одао је тајну операцију да се хиљаде Албанаца врате у домовину и свргну комунистички режим.

Многи од њих су убијени.

Током предавања је покушао да исход акције представи као сопствену заслугу - чак је тврдио да је спречио трећи светски рат.

Да није компромитовао операцију и да је успела, тврди он, ЦИА и МИ6 покушале би исто и у другим земљама, попут Бугарске.

Совјетски Савез би се, каже, тад умешао и био би то пут ка свеопштем рату.

Бег из Бејрута

Док је био у Вашингтону, двојица његових колега са Кембриџа, такође шпијуни, Гај Барџис и Доналд Меклин, побегли су у Москву, што је подстакло сумње у Филбија и довело до његовог саслушања.

Каже да постоје два разлога због којих је могао тако дуго да се извлачи као двоструки шпијун.

Први је британски класни систем, који не може да прихвати да припадник више класе може да буде издајник.

Други је чињеница да су многи у МИ6 могли толико тога да изгубе ако би се потврдило да је он страни шпијун,

Филби је званично напустио МИ6, али је врло брзо враћен у агенцију.

Послат је као тајни агент у Бејрут, под маском новинара. Тако је могао да настави да се бави шпијунажом.

Филби завршава формални део предавања агентима причом о бекству из Бејрута, којом исмева МИ6.

Један колега из МИ6 га је 1963. суочио са новим доказима који су указивали да ради за Совјете.

Филби је блефирао и почео да врда.

Затим је један од агената добио задатак да га прати. Међутим, тај човек је био страствени скијаш.

Филби је поменуо снежне падавине на либанским планинама и агент није могао да одоли и да не искористи прилику за неочекивано скијање.

Тад је добио сигнал од КГБ-а да му је осигурано бекство из Бејрута.

Савети за двоструки живот

Филби је затим одговарао на питања источнонемачких обавештајаца.

У фасцинантном првом одговору објашњава како је стекао комунистичка уверења и остао им одан и током живота на Западу.

Уз хвалоспеве свом совјетском агенту за везу, саветује колеге да морају да воде рачуна и о политичком и о физичком здрављу обавештајаца са којима сарађују.

Предавање је завршио саветом, који је, како је рекао, и њему много помогао: Никад не признај.

„Ако вам покажу документ с вашим рукописом, реците да је фалсификован - само демантујте све.

„Испитивали су ме да би ме сломили и натерали да признам. Само је требало да не реагујем.

„Мој савет је да и вашим агентима кажете да никад не признају".

Овај видео, сниман да буде тајни, прилика је да чујемо Филбија како сам говори о себи и каријери шпијуна.

Његов приказ одише потпуним самопоуздањем.

Филби је преминуо у Москви 11. маја 1988. године, пре слома комунистичког режима којем је служио целог живота.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]