Тајне службе и друштвене мреже: И МИ5 отворио Инстаграм - где су ту безбедњаци из Србије

Размена тајних коверата у тами биоскопа, смокинзи који се некако никада не гужвају и не прљају, скупоцени аутомобили и неизоставни мартини - „промућкан, не промешан".

Добро је познато шта тајни агенти раде на филму, али како им дан изгледа у стварности баш и није - можда баш зато што су добри у свом послу.

Због тога је британска контраобавештајна служба, позната и као МИ5, недавно отворила Инстаграм налог.

Како наводе, тиме желе да се отворе према грађанима, промовишу могућност запољшавања, а успут и сруше мало стереотипа о агентима који пију мартини.

„Можете и да баците фору о томе да ћемо и ми вас 'запратити'", изјавио је Кен Мекалум, директор службе МИ5, позивајући људе да их запрате.

Александар Радић, војни аналитичар, каже да су се времена променила и да је у читавом свету дошло до радикалног пада интересовања за рад у безбедносним службама.

„Све је мање младих који, на пример, желе да буду војни пилоти, а ако им слика из филма Топ ган није привлачна, зашто би им привлачнији био Џејмс Бонд?

„Данас је све у маркетингу и службе морају да се прилагоде ако желе да привуку нове људе", наводи.

Српске безбедносне службе на друштвеним мрежама баш и нису активне, али Воја Жанетић, маркетиншки стручњак, каже да су оне имале „одличан ПР, који се деценијама преносио шапутањем".

„На основу тих и таквих досадашњих ПР активности, а које трају већ 77 година, ми имамо дубоко укорењену идеју о великој моћи, способности и разгранатости безбедносног сектора", наводи Жанетић.

Где су ту српске безбедносне службе?

На пример, БИА постоји на Инстаграму.

Додуше, није реч о Безбедносно информативној агенцији, већ о америчкој реперки познатој као Биа.

Званичне налоге на Инстаграму немају ни Војнообавештајна агенција (ВОА), као ни Војнобезбедносна агенција (ВБА), али зато има Министарство одбране и војска.

Иста је ситуација и на Твитеру.

На Фејсбуку постоји профил ВБА, али је реч о вијетнамској кошаркашкој лиги, америчка реперка Биа је такође ту, али постоји и профил Безбедносно информативне агенције.

Додуше, њихов профил прилично сумњиво изгледа, а чак и да је прави, последњи пут је био активан 2013. године.

За то време, америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) твитује свакодневно, док је на мрежама веома активан и ФБИ.

„Запад је доста успео да створи кроз маркетинг, филмове и сталну присутност у медијима кроз позитивне, па и негативне приказе, којима се види моћ система", наводи Радић.

Како каже, Србија је „другачије друштво" у којем се „службе помињу веома често, готово сваког дана".

„Углавном се мисли на афере, прислушкивање и праћење политичких противника, као и компромитације државе у приватне сврхе", каже.

Жанетић наводи да идеја о моћи безбедносног сектора у Србији све чешће „долази у несклад са вестима које о овом сегменту државе пристижу".

„То се тешко може надокнадити профилом на друштвеној мрежи - добра реклама помаже само добром производу", наводи.

„Али немам ништа против да се проба - вреди, ако ништа друго, видети ко све лајкује", додаје.

Када је реч о државним службама Србије, на друштвеним мрежама прилично је популаран профил Управе царина.

Она на Фејсбуку и Инстаграму редовно шерује шта су све њени службеници запленили на граничним прелазима.

Шта кажу из МИ5?

Како наводе, један од циљева за наредну деценију је да „буду отворенији".

Мекалум у тексту за Дејли телеграф наводи да је отварање профила на друштвеним мрежама за већину организација рутински корак, али да је другачије кад се бавите чувањем тајни.

„Са једне стране наша способност да служимо јавности и одржимо земљу безбедном зависи искључиво од тајног деловања", истиче.

Ипак, додаје, опасно је претпоставити да све могу сами, због чега ће потражити помоћ и можда запослити нове људе.

„Морамо да превазиђемо стереотипе о агентима који пију мартини, тако што ћемо приказати како МИ5 данас изгледа заправо", наводи.

Све то, истиче, како људи због „социоекономске позадине, етницитета, сексуалности, пола, инвалидитета или дела земље у којој су рођени" не би помислили да не могу да добију посао.

На Инстаграм налогу МИ5 ће због тога бити разговора са агентима (јутјуберским речником - Q&A), како би „промовисали могућност запошљавања", наводи Мекалум.

Жанетић каже да се све то дешава зато што је „дошло време да и безбедносне агенције појачано брину о свом имиџу".

„То може имати два основа - да је имиџ потребно поправити или га макар не покварити, као и да има довољно новца и стручности за тај задатак.

„У случају моћнијих светских безбедносних структура постоји и трећи разлог - да све оно што се ради тајно захтева да се испегла појављивањем у јавности", додаје.

Како наводи, то можда и није толико повезано са маркетингом, колико са етиком.

„Ако се таква реч уопште може користити у овом контексту… А не може, наравно".

Радић ту додаје да се са појавом јавних конкурса за пријем особља у безбедносне службе ушло у нову фазу и нова правила комуникације.

„Нема више чврстих држава са великим системима безбедности који као некада могу да још у средњим школама и факултетима препознају кандидате за каснију службу", наводи.

Мекалум наводи да ће на њиховом Инстаграму бити објављен и материјал из архиве старе 112 година.

Остале службе

Када је реч о шпијунима на друштвеним мрежама, МИ5 се прилично касно придружио журци.

Државни комуникациони штаб Велике Британије (GCHQ) је Инстаграм отворио 2018. године, док америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) на Твитеру има 3,2 милиона пратилаца.

У априлу 2019. отворили су и Инстаграм налог, поставивши чак и један мали задатак пратиоцима.

Објавили су фотографију направљену у Ленглију у Вирџинији - главном седишту агенција - а која је била потписана реченицом: „Шпијунирам мојим малим оком..."

Изазов је био препознати предмете на фотографији, такође све са циљем регрутације.

„Отварање налога на Инстаграму је још један начин да поделимо приче које нуди ЦИА и регрутујемо талентоване Американце да се придруже", навели су тада.

Мекалум је у октобру прошле године, када је постао нови шеф МИ5, истакао да један од циљева да се служба отвори и потражи нове људе.

„Велики део онога што радимо мора да остане у тајности, али то не мора да буде и оно шта смо ми - заправо, отварање је кључ за наш будући успех", навео је.

Шта даље?

Радић не верује да ће се српске службе ускоро појавити на друштвеним мрежама и „отворити".

Како каже, потребно је променити друштво, а самим тим и службе.

„Морамо прво да дођемо у ситуацију у којој ће већина грађана службе препознавати као искључиво државну ствар која ради у интересу свих нас", наводи.

„Онда можемо да причамо о комуникацији са грађанима."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]