Култура: Четири хиљаде година историје змајева

Од играчкица са ликом змајева до кинеских торнада и необичних енглеских села, ово су трагови једног древног мита у правом животу.

Лунарна Нова година овог фебруара најављује годину змаја - али да ли је то заиста баш тако? Кинеска реч „лóнг", или 龍, најчешће се преводи са „змај".

Али не дозволите да вас ово завара: танани и мистични кинески змајеви који доносе срећу у великој мери се разликују од бесних монструма који бљују ватру из енглеске митологије.

За почетак, они се пре повезују са ветром него са ватром - кинеска реч за торнадо (лóнг јуǎн фēнг) и буквално може да се преведе са вртложни-змајевски-ветар.

А кинески змајеви се разликују и од симеријанских краљевских „ушум-гал" змајева - митских змијоликих створења са лављом чељусти.

Широм света, и на многим различитим језицима, људи су смислили речи које мање-више означавају змајеве - али начин на који их они виде и да ли их сматрају светим, пријатељским, смртоносним или макар само напасним, није исти у различитим културама.

Сва ова змајолика створења имају једну ствар која им је заједничка: своје особености деле са правим животињама и осликавају наше интеракције и осећања која гајимо према природи.

Пред вама је путовање кроз историју у потрази за светским митовима о змајевима и њиховим инспирацијама у стварном животу - и ономе чему нас могу научити о сопственом односу према природи.

Најстарија реч за змаја?

Пре више од 4.000 година, неки писар из древне Месопотамије - средњеисточне регије која се налази у данашњем Ираку - написао је чудну реч на глиненој плочи: ушум-гал.

Реч је на симеријанском, најстаријем писаном језику, и верује се да је најстарија позната реч која означава змаја. Састоји се од речи гал (велики) и ушум (змија).

Али какво је то створење ушум-гал заиста и да ли оно још увек има неког свог живог парњака на Средњем истоку?

Симеријански текстови сугеришу да се радило о митском створењу инспирисаном змијама, али и лавовима, каже Џеј Крисостомо, професор древне средњеисточне цивилизације и језика на универзитету у савезној држави Мичиген, чији рад између осталог подразумева и дешифровање и превођење оригиналних симеријанских докумената исписаних на глиненим плочама.

„То је једно од неколико митских бића (у симеријанској култури) које комбинује различите животиње и особине везане за мудрост, снагу и заштиту", каже он.

„Ушум-гал је нарочито специфичан по великим, разјапљеним чељустима".

У симеријским телстовима реч ушум-гал се најчешће користи као метафора за лава или у вези са лавовима као делом неке страшне, краљевске црте, наставља Кристосомо: „Тако на пример у химни месецу бог Суен каже: 'Рођен у планинама, преплављен радошћу, он је моћна сила, 'змај' (ушум-гал), свемогући господар. Суен (са) устима као у 'змаја', владар Ура!"

Ова реч такође описује и створење које влада над другима и које могу победити само најмоћнији људи, додаје он: „Неке приче предвиђају бога и краља као толико моћне да се ни ушум-гал не усуђује да напусти своју равницу/пустињу или да крочи на његов пут. Претпостављам да је ушум-гал оригинално вероватно био нека врста лава или неког другог дивљег месождера и да је постепено добијао и друге митолошке асоцијације током више стотина година".

Симеријански језик нема модерне наследнике.

Али они који знају акадијски, древни семитски језик који је сродан данашњем арапском или хебрејском, позајмљују симеријанску реч и користе је као „ушумгалу", што се преводи као 'лав-змај', каже Кристосомо.

У акадијској култури овог лав-змаја су обожавали као божанско биће, каже он: „Још једно митолошко змајолико створење на акадијском је мушхушшу (позајмљено из симеријанског муш муш 'свирепа змија'); ово створење се преводи као 'змај' и приказано је на Капији Иштар из Вавилона".

Он затим закључује: „Па да ли је онда ушум-гал најстарија позната реч за змаја? Вероватно јесте. То је у сваком случају било биће са особинама које се преплиће са нашом идејом о змајевима. Моћно створење које изазива страхопоштовање и са којим су богови и краљеви желели да их поистовећују, створење прожето легендама и мистеријама. Ако је то змај, онда је змај ушум-гал".

Статуе лава и резбарије из тог времена су преживеле до данашњег дана.

Реконструкција Капије Иштар, све са својим преосталим фрагментима из оригиналног Вавилона, одвија се у музеју у Берлину.

Али шта је онда са правим лавовима који су некада тумарали древним Средњим истоком?

Не можемо тачно да знамо на које су лавове мислили Симеријанци.

Али две азијске подгрупе лавова које су некада биле релативно распрострањене, сада су скоро истребљене, осим мање скупине у Индији.

Кинески змај промене

И док су енглески змајеви бљували ватру и борили се са анђелима, кинески змајеви су света бића. Они су се без крила уздизали међу облаке и правили ветрове, а не ватру, и били су симбол среће.

Бројне академске теорије објашњавају порекло древних кинеских змајева, каже Марко Мекарели, предавач на универзитету Катанија у Италији.

Све почиње од идеје да су они били тотемски симболи које су користили преисторијски кланови и који су, заузврат, били инспирисани правим змијама или можда џиновским морским питоном.

Када је племенско друштво постало класно, змај је постао симбол владара, написао је Мекарели у књизи Discovering the Long.

Неке друге теорије легенде повезују са крокодилским врстама, као што је кинески алигатор.

Пре седам хиљада година, мочварне области доњег тока реке Јангце су биле рај за алигаторе.

Али када су фармери почели да њихова станишта претварају у поља пиринча, ова врста је почела да нестаје.

Данас је то једна од најугроженијих врста крокодила на целом свету.

Прикази змајева су еволуирали од покушаја да се опонашају бука и спирални облици муња и громова.

У молитвама змајевима се призивало добро време, каже Мекарели.

Та веза са временом би могла да помогне у објашњењу лингвистичких асоцијација са торнадима и вртлозима на кинеском, као што је већ речено.

Али постоји и алтернативни, четврти приступ који према Мекарелију сугерише да су змајеви еволуирали од обожавања природе и постали мешавина бројних животиња и временских феномена.

Роел Стеркс, професор кинеске историје, науке и цивилизације на универзитету у Кембриџу, подржава ову теорију и скептичан је према покушајима да се успостави веза између кинеских змајева и правих животиња.

„Много бесмислица је написано о пореклу кинеских змајева и то и од разних научника који су покушали да их идентификују као неку врсту алигатора или других амфибијских животиња, али и тумача епиграфа који су покушали да ове натписе интерпретирају као дугачке пиктограме некаквих рептила", каже он за ББЦ.

„Права истина је да су ово све само спекулације и да је поента да је кинески змај хибридно створење које у себи има особине и покрете свих обједињених животиња", додаје.

Другим речима, змај је отелотворење не неког појединачног ентитета, већ заправо капацитета за променама.

Енглеска „села змајева"

„Огњени змајеви" су 793. године једрили небом изнад Нортумбрије - било је то лоше предсказање.

Уследио је сурови и разарајући викиншки препад на острво Линдисфарн на северу Енглеске који је шокирао целу Европу.

Англосаксонске приче су препуне свирепих змајева који дремају у јазбинама у подножју брда, бранећи благо.

Ове легенде живе у именима многих енглеских места.

Ту су рецимо Дрегли Бек, засеок у Ланкаширу и Дрејклоу, село у Дербиширу.

Оба се могу превести са „змајева хумка" или „змајев брег".

Историјски, Енглези имају две уобичајене речи за змаја: змај и једну сада ретко коришћену, древну реч wyрм, која би се на наш језик могла превести и као црв.

Реч змај (dragon) је изведена из латинске речи „драцо" који означава змију или морску рибу.

С друге стране, у хришћанским религијским текстовима реч dragon може да се односи и на ђавола.

Митолошко биће кроз историју мења своје особине и контуре, па је тако змај који бљује ватру познат и као ватрени змај (firedrake).

С друге стране, wyрм је гмижуће, пузајуће створење, а не крилато, летеће или ватрено.

Реч wyрм може да се доноси и на паразите, змије и остала бића која пребивају у гробовима у раној средњовековној Енглеској.

То је била инспирација за многе митове, као на пример онај са црволиким Ламбтоном који је јео децу.

Ово језиво створење је у енглеском фолклору много присутније од његове крилате верзије и најчешће вреба из пећина, мочвара и бара.

„Wyрм нема ноге, већ гамиже као змија", каже Керолајн Ларингтон, професорка средњовековне европске књижевности на универзитету у Оксфорду.

Разликује се од ватрених и крилатих монструма: „Огњени змај може да лети и бљује ватру", додаје Ларингтон, „док wyрм пљује отров".

Можда су и праве змије, каже Ларингтон, инспирисале митове.

„Неки мисле да су фосилни остаци диносауруса такође имали своју улогу у стварању митова. Али не постоји јасна веза између прича о змајевима и фосилних остатака", каже она.

Митови инспирисани змијама су у Енглеску стигли са других територија: постоје и извесни докази да су митови о змајевима мигрирали заједно са људима.

Данас се број шарки, које представљају једину отровну змијску врсту у Енглеској константно смањује због све интензивнијег развоја пољопривреде који уништава станишта змија и узрокује фрагментацију и изолованост.

Енглески змајеви, с друге стране, каже Ларингтон, по обичају су нерањиви и симбол су моћи.

„Уколико желите да их убијете, морате да им пронађете слабу тачку", каже она.

Без обзира на то да ли змајеве замишљате као спиралне, вртложне симболе за срећу или као џиновске, гмижуће црве, лунарна Нова година би могла да буде сјајна шанса да њихове трагове пронађете и у својим језицима, свакодневном животу и животној средини - или да, можда, са одушевљењем уроните у колективни чин маштања и уважавања природе која је омогућила успон ових величанствених бића.

Погледајте видео - Последњи „убица змајева" у Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]