Иран не може војно да победи Америку, али ево како његове вође планирају да опстану

Сједињене Америчке Државе и Израел тврде да су њихови концентрисани заједнички ваздушни удари значајно ослабили иранске војне способности.

„Њихова противваздушна одбрана, ваздухопловне снаге, морнарица и лидерство, нестали су“, изјавио је амерички председник Доналд Трамп у објави на његовој платформи Трут сошал у уторак 3. марта.

„Сада желе да преговарају. Рекао сам им: 'Прекасно!'“

Иран је одговорио покренувши ударе против Израела и блискоисточних земаља у којима има америчких војних база, рекавши да наступа у самоодбрани.

Али уз Сједињене Државе које се нашироко доживљавају војно надмоћнијим, које опције преостају Ирану у овом рату – и коју он то стратегију спроводи?

Пражњење ресурса

Х.А. Хељер, стручњак за блискоисточну безбедност при експертској групи Краљевски институт уједињених служби, каже да актуелни ирански војни приступ није да порази САД или Израел у „конвенционалном рату“, већ да „сукоб продужи, рашири га по региону и учини га економски скупим.“

„Иран не може да победи конвенционално – али његова стратегија је да осигура да победа за друге остане скупа и неизвесна“, каже он.

Никол Грајевски, доценткиња у Центру за међународне студије (ЦЕРИ), на Париском институту за политичке науке, у Француској, слаже се с тим.

Она описује иранску стратегију као „рат изнуривањем“ – војни приступ осмишљен да измори противника испразнивши му ресурсе и задавши му концентрисане губитке све док му способност за борбе не ослаби.

Ту такође постоји психолошка димензија.

„Током 12-дневног рата са Израелом прошле године, Иран је много више прешао на цивилне области“, каже Грајевски.

„Прецизност му није била велика брига. То уноси психолошки страх и трауму популацији.“

Нашироко се верује да пројектили и дронови чине кичму иранске одбрамбене доктрине.

Ирански инвентар балистичких ракета је наводно био тешко погођен током 12-дневног рата, али „тачне бројке остају неизвесне због подземних складишта и текућих напора репродукције“, каже Грајевски.

Израел процењује да је Иран имао око 2.500 пројектила до фебруара 2026. године – и кратког домета (до 1.000 километара), и средњег (1.000–3.000 километара).

Ирански званичници кажу да су користили системе као што су ракета Сеџил, описане као оне које имају домет од око 2.000 километара, и Фатах, које Техеран карактерише као надзвучне – много брже од звука.

'Ракетни градови'

И они и ирански медији често називају подземна ракетна постројења „ракетним градовима“, мада детаљи о њиховим размерама и инвентару остају непотврђени.

Али начелник генералштаба америчке војске генерал Ден Кејн каже да су иранска лансирања балистичких ракета опала за 86 одсто од првог дана борби, у суботу 28. фебруара.

А америчка Централна команда (Центком) пријављује додатни пад од 23 одсто у уторак 3. марта.

Упркос томе, Хељер каже да Иран задржава значајну способност гађања „израелске инфраструктуре, америчких регионалних база и заливских савезника, док истовремено угрожава светске протоке енергената кроз Ормуски мореуз.“

„Чак и ограничена сметња у Мореузу може да има тешке глобалне економске последице“, каже он.

Око 20 одсто светске нафте пролази кроз овај узани мореуз – који је Иран сада практично затворио, зарекавши се да ће напасти сваки брод који покуша да прође кроз њега.

И док би Иран могао да се суочи са несташицама напредних пројектила и чврстих погонских горива, Грајевски каже да његови капацитети за нападе дроновима и даље остају значајни.

Верује се да је земља пре рата произвела десетине хиљада једносмерних нападачких дронова Шахед.

Овај дизајн је извезен у Русију, а чак су и САД прекопирале аспекте те технологије.

Они такође имају стратешку сврху поред директне штете коју наносе – „еродирајући временом противваздушну одбрану“ присиљавањем непријатеља да користи скупоцене пресретачке ракете.

„Део овога подразумева исцрпљивање пресретачких способности“, каже Грајевски.

„Иран ово ради са УАВ-има [беспилотне летелице] и дроновима. То је нешто што и Руси раде у Украјини.“

Међутим, САД кажу да су иранска лансирања дронова опала за 73 одсто од првог дана сукоба.

Институт за Националне студије безбедности из Тел Авива (ИНСС) каже да су Америка и Израел извршили више од 2.000 удара са више муниција, док је Иран лансирао 571 ракету и 1.391 дронова, од којих су многи били пресретнути.

Одржавање овог темпа борбе постаће све теже за обе стране како се рат буде настављао, кажу експерти.

Продужени сукоб

Иран такође и даље има једне од највећих оружаних снага на Блиском истоку.

Он поседује 610.000 припадника особља у активној служби, процењује извештај о Војној равнотежи за 2025. годину Међународног института за стратешке студије (ИИСС).

Међу њима 350.000 у редовној војсци и 190.000 у Исламској револуционарној гарди (ИРГЦ), која је задужена за програме ракета и дронова, као и многе регионалне операције

Иран такође рачуна на мрежу регионалних савезника – међу којима су Хути у Јемену, наоружане групе у Ираку, Хезболах у Либану и Хамас на Окупираним територијама – али његова самопроглашена Осовина отпора претрпела је тешке губитке у таласима борби који су се ширили регионом после Хамасовог напада из Газе у октобру 2023. године.

Упркос актуелним ограничењима, Иран има искуства у трпљењу продужених сукоба, каже Грајевски.

Његова отпорност корене вуче из иранско-ирачког рата, када су се његови градови упорно налазили на удару упркос конвенционалној инфериорности.

Али трајност иранске стратегије би могла да зависи од унутрашње кохезије.

„Она истински зависи од тога колико ће безбедносна и политичка елита остати јединствена и да ли има неких раскола“, каже Грајевски.

„То би могло да значи да има више пометње у погледу војне стратегије.

„Чини се да су управљачи пројектилима под великим притиском и исцрпљени, што изазива случајна испаљивања у погрешне циљеве или непрецизности. Многи оператери су неорганизованији и постоји одређени степен исцрпљености.“

А то, у комбинацији са сталним ударима на иранска ракетна складишта и снаге „могло би да доведе до ненамерне ескалације“.

'Даља ескалација'

Грајевски указује на то да је Турска саопштила како је противваздушна одбрана НАТО уништила иранску балистичку ракету која је летела ка турском ваздушном простору у среду.

Турска – ирански сусед, који је желео да посредује у преговорима између Америке и Ирана пре него што је рат започео овог викенда – упозорио је „све стране да се уздрже од дела која би довела до даље ескалације“.

Али шири циљ Ирана је да се услови учине „толико неподношљивим“ за суседне земље да „потенцијално изврше притисак на САД или макар покушају да пребаце САД више у преговарачко расположење или окончање непријатељстава“, каже Грајевски.

„До сада не знам да ли је то било успешно, али чини да је то карта на коју Иран игра у овом тренутку“, додаје она.

Та коцка би, међутим, једнако лако могла да му се обије о главу.

Хељер каже да би заливске земље „могле да одлуче да чак и ако се од самог почетка противе америчко-израелском рату против Ирана, њихова властита безбедност је сада угрожена од иранске одмазде против њих, тако да има више смисла подржати америчку кампању да би се неутралисала непосредна претња од Ирана.“

„Мислим да заливске земље још нису стигле у ту тачку“, каже он, „али исто тако мислим да време истиче у том погледу.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk