Iran ne može vojno da pobedi Ameriku, ali evo kako njegove vođe planiraju da opstanu

Sjedinjene Američke Države i Izrael tvrde da su njihovi koncentrisani zajednički vazdušni udari značajno oslabili iranske vojne sposobnosti.

„Njihova protivvazdušna odbrana, vazduhoplovne snage, mornarica i liderstvo, nestali su“, izjavio je američki predsednik Donald Tramp u objavi na njegovoj platformi Trut sošal u utorak 3. marta.

„Sada žele da pregovaraju. Rekao sam im: 'Prekasno!'“

Iran je odgovorio pokrenuvši udare protiv Izraela i bliskoistočnih zemalja u kojima ima američkih vojnih baza, rekavši da nastupa u samoodbrani.

Ali uz Sjedinjene Države koje se naširoko doživljavaju vojno nadmoćnijim, koje opcije preostaju Iranu u ovom ratu – i koju on to strategiju sprovodi?

Pražnjenje resursa

H.A. Heljer, stručnjak za bliskoistočnu bezbednost pri ekspertskoj grupi Kraljevski institut ujedinjenih službi, kaže da aktuelni iranski vojni pristup nije da porazi SAD ili Izrael u „konvencionalnom ratu“, već da „sukob produži, raširi ga po regionu i učini ga ekonomski skupim.“

„Iran ne može da pobedi konvencionalno – ali njegova strategija je da osigura da pobeda za druge ostane skupa i neizvesna“, kaže on.

Nikol Grajevski, docentkinja u Centru za međunarodne studije (CERI), na Pariskom institutu za političke nauke, u Francuskoj, slaže se s tim.

Ona opisuje iransku strategiju kao „rat iznurivanjem“ – vojni pristup osmišljen da izmori protivnika ispraznivši mu resurse i zadavši mu koncentrisane gubitke sve dok mu sposobnost za borbe ne oslabi.

Tu takođe postoji psihološka dimenzija.

„Tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom prošle godine, Iran je mnogo više prešao na civilne oblasti“, kaže Grajevski.

„Preciznost mu nije bila velika briga. To unosi psihološki strah i traumu populaciji.“

Naširoko se veruje da projektili i dronovi čine kičmu iranske odbrambene doktrine.

Iranski inventar balističkih raketa je navodno bio teško pogođen tokom 12-dnevnog rata, ali „tačne brojke ostaju neizvesne zbog podzemnih skladišta i tekućih napora reprodukcije“, kaže Grajevski.

Izrael procenjuje da je Iran imao oko 2.500 projektila do februara 2026. godine – i kratkog dometa (do 1.000 kilometara), i srednjeg (1.000–3.000 kilometara).

Iranski zvaničnici kažu da su koristili sisteme kao što su raketa Sedžil, opisane kao one koje imaju domet od oko 2.000 kilometara, i Fatah, koje Teheran karakteriše kao nadzvučne – mnogo brže od zvuka.

'Raketni gradovi'

I oni i iranski mediji često nazivaju podzemna raketna postrojenja „raketnim gradovima“, mada detalji o njihovim razmerama i inventaru ostaju nepotvrđeni.

Ali načelnik generalštaba američke vojske general Den Kejn kaže da su iranska lansiranja balističkih raketa opala za 86 odsto od prvog dana borbi, u subotu 28. februara.

A američka Centralna komanda (Centkom) prijavljuje dodatni pad od 23 odsto u utorak 3. marta.

Uprkos tome, Heljer kaže da Iran zadržava značajnu sposobnost gađanja „izraelske infrastrukture, američkih regionalnih baza i zalivskih saveznika, dok istovremeno ugrožava svetske protoke energenata kroz Ormuski moreuz.“

„Čak i ograničena smetnja u Moreuzu može da ima teške globalne ekonomske posledice“, kaže on.

Oko 20 odsto svetske nafte prolazi kroz ovaj uzani moreuz – koji je Iran sada praktično zatvorio, zarekavši se da će napasti svaki brod koji pokuša da prođe kroz njega.

I dok bi Iran mogao da se suoči sa nestašicama naprednih projektila i čvrstih pogonskih goriva, Grajevski kaže da njegovi kapaciteti za napade dronovima i dalje ostaju značajni.

Veruje se da je zemlja pre rata proizvela desetine hiljada jednosmernih napadačkih dronova Šahed.

Ovaj dizajn je izvezen u Rusiju, a čak su i SAD prekopirale aspekte te tehnologije.

Oni takođe imaju stratešku svrhu pored direktne štete koju nanose – „erodirajući vremenom protivvazdušnu odbranu“ prisiljavanjem neprijatelja da koristi skupocene presretačke rakete.

„Deo ovoga podrazumeva iscrpljivanje presretačkih sposobnosti“, kaže Grajevski.

„Iran ovo radi sa UAV-ima [bespilotne letelice] i dronovima. To je nešto što i Rusi rade u Ukrajini.“

Međutim, SAD kažu da su iranska lansiranja dronova opala za 73 odsto od prvog dana sukoba.

Institut za Nacionalne studije bezbednosti iz Tel Aviva (INSS) kaže da su Amerika i Izrael izvršili više od 2.000 udara sa više municija, dok je Iran lansirao 571 raketu i 1.391 dronova, od kojih su mnogi bili presretnuti.

Održavanje ovog tempa borbe postaće sve teže za obe strane kako se rat bude nastavljao, kažu eksperti.

Produženi sukob

Iran takođe i dalje ima jedne od najvećih oružanih snaga na Bliskom istoku.

On poseduje 610.000 pripadnika osoblja u aktivnoj službi, procenjuje izveštaj o Vojnoj ravnoteži za 2025. godinu Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Među njima 350.000 u redovnoj vojsci i 190.000 u Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRGC), koja je zadužena za programe raketa i dronova, kao i mnoge regionalne operacije

Iran takođe računa na mrežu regionalnih saveznika – među kojima su Huti u Jemenu, naoružane grupe u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hamas na Okupiranim teritorijama – ali njegova samoproglašena Osovina otpora pretrpela je teške gubitke u talasima borbi koji su se širili regionom posle Hamasovog napada iz Gaze u oktobru 2023. godine.

Uprkos aktuelnim ograničenjima, Iran ima iskustva u trpljenju produženih sukoba, kaže Grajevski.

Njegova otpornost korene vuče iz iransko-iračkog rata, kada su se njegovi gradovi uporno nalazili na udaru uprkos konvencionalnoj inferiornosti.

Ali trajnost iranske strategije bi mogla da zavisi od unutrašnje kohezije.

„Ona istinski zavisi od toga koliko će bezbednosna i politička elita ostati jedinstvena i da li ima nekih raskola“, kaže Grajevski.

„To bi moglo da znači da ima više pometnje u pogledu vojne strategije.

„Čini se da su upravljači projektilima pod velikim pritiskom i iscrpljeni, što izaziva slučajna ispaljivanja u pogrešne ciljeve ili nepreciznosti. Mnogi operateri su neorganizovaniji i postoji određeni stepen iscrpljenosti.“

A to, u kombinaciji sa stalnim udarima na iranska raketna skladišta i snage „moglo bi da dovede do nenamerne eskalacije“.

'Dalja eskalacija'

Grajevski ukazuje na to da je Turska saopštila kako je protivvazdušna odbrana NATO uništila iransku balističku raketu koja je letela ka turskom vazdušnom prostoru u sredu.

Turska – iranski sused, koji je želeo da posreduje u pregovorima između Amerike i Irana pre nego što je rat započeo ovog vikenda – upozorio je „sve strane da se uzdrže od dela koja bi dovela do dalje eskalacije“.

Ali širi cilj Irana je da se uslovi učine „toliko nepodnošljivim“ za susedne zemlje da „potencijalno izvrše pritisak na SAD ili makar pokušaju da prebace SAD više u pregovaračko raspoloženje ili okončanje neprijateljstava“, kaže Grajevski.

„Do sada ne znam da li je to bilo uspešno, ali čini da je to karta na koju Iran igra u ovom trenutku“, dodaje ona.

Ta kocka bi, međutim, jednako lako mogla da mu se obije o glavu.

Heljer kaže da bi zalivske zemlje „mogle da odluče da čak i ako se od samog početka protive američko-izraelskom ratu protiv Irana, njihova vlastita bezbednost je sada ugrožena od iranske odmazde protiv njih, tako da ima više smisla podržati američku kampanju da bi se neutralisala neposredna pretnja od Irana.“

„Mislim da zalivske zemlje još nisu stigle u tu tačku“, kaže on, „ali isto tako mislim da vreme ističe u tom pogledu.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk