Ko je Modžtaba Hamnei, čovek koji bi mogao da postane vrhovni vođa Irana

Nakon što je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei ubijen u američko-izraelskim vazdušnim napadima, mnogi su se zapitali da li je poginuo i njegov moćni sin Modžtaba.

Nije bilo vesti o tome danima.

Međutim, u utorak (3. marta), iranski državni mediji izvestili su da je Modžtaba živ i da učestvuje u „konsultacijama i analizi važnih poslova u zemlji“.

Ipak, on tek treba da se pojavi u javnosti.

Modžtaba se sada smatra glavnim kandidatom za vođu, javio je Rojters pozvavši se na dva iranska izvora.

Takve tvrdnje je i dalje teško potvrditi.

U međuvremenu, priča se da je Skupština eksperata - versko telo od 88 članova sa zadatkom izbora vrhovnog vođe - „blizu zaključka“.

Ne očekuje se da će njihova odluka biti saopštena pre sahrane Alija Hamneija, prema poluzvaničnoj agenciji Fars njuz, povezanoj sa elitnom Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC).

Za razliku od njegovog oca, Modžtaba se uglavnom trudio da živi povučeno.

Nikad nije bio na položaju u vladi.

Nije držao javne govore ili davao intervjue, a objavljen je svega ograničen broj njegovih fotografija i snimaka.

Međutim, već dugo kolaju glasine o njegovom uticaju čoveka koji kontroliše pristup njegovom ocu.

Američke diplomatske depeše, koje je objavio Vikiliks krajem 2000-tih, opisale su ga kao „autoritet iza odora“ koji se naširoko smatra „sposobnim i energičnim vođom“ u okviru režima, prema AP-u.

Ali potencijalni izbor Modžtabe Hamneija mogao bi da se pokaže kontroverznim.

Islamska Republika je osnovana 1979. godine nakon rušenja monarhije sa vlasti, a njena ideologija je zasnovana na principu da vrhovni vođa treba da bude izabran zbog njegovog verskog statusa i dokazanog liderstva, a ne linijom nasleđene loze.

Ali Hamnei je govorio samo uopšteno o budućem vođstvu Islamske Republike.

On se protivio ideji da Modžtaba postane kandidat za budućeg vođu, izjavio je član Skupštine eksperata pre dve godine i nikada se nije javno osvrnuo na takve spekulacije.

Ko je, dakle Modžtaba Hamnei?

Rođen 8. septembra 1969. godine u severoistočnom gradu Mašhadu, Modžtaba je drugo od Hamneijevih šestoro dece.

Sekundarno obrazovanje završio je u verskoj školi Alavi u Teheranu.

Sa 17 godina, Modžtaba je služio u vojsci u nekoliko kratkih navrata tokom iransko-iračkog rata, prema iranskim medijima.

Osmogodišnji krvavi sukob učinio je režim još podozrivijim prema SAD i Zapadu, koji su podržavali Irak.

Modžtaba je 1999. godine išao u Kom, sveti grad koji se smatra važnim centrom šiitske teologije, da bi nastavio verska učenja.

Upadljivo je da nije nosio versku odeždu sve do tog perioda, a nije najjasnije ni zašto je odlučio da pođe u versku školu u 30. godini, jer se to uobičajeno radi u mlađim danima.

Modžtaba ostaje klerik srednjeg ranga, što bi moglo da postavlja prepreku za njegov uspon do mesta vrhovnog vođe.

Poslednjih dana, neki mediji i zvaničnici bliski centrima moći u Iranu počeli su da nazivaju Modžtabu Hamneija „ajatolahom“, što je titula višeg klerika.

Ova promena nekim posmatračima deluje kao pokušaj da se izdigne njegov verski status i predstavi ga kao kredibilnog kandidata za najviše mesto u zemlji.

U teološkom sistemu, posedovanje ranga „ajatolaha“ i držanje naprednih predavanja smatra se pokazateljem učenjačkog nivoa i znanja kod neke osobe, i smatra se jednim od zahteva i preduslova za odabir budućeg vođe.

Ali u prošlosti je već postojao presedan.

Ali Hamnei je brzo bio unapređen u „ajatolaha“ nakon što je postao drugi vrhovni vođa 1989. godine.

Pogledajte reakcije u Iranu na vest o smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija

Optužbe za političko mešanje

Modžtabino ime prvi put je ušlo u javnu arenu tokom predsedničkih izbora 2005. godine, koji su se završili pobedom Mahmuda Ahmadinedžada, populističkog predstavnika tvrde struje.

U otvorenom pismu Hamneiju, reformistički kandidat Mehdi Karubi optužio je Modžtabu za uplitanje u proces glasanje preko elementa iz IRGC-a i milicije Basidž, koji su delili novac verskim grupama da pomognu da Ahmadinedžad pobedi.

Četiri godine kasnije, Modžtaba se suočio sa istom optužbom.

Reizbor Ahmadinedžada pokrenuo je masovne proteste širom zemlje poznate kao Zeleni pokret.

Neki demonstranti su izvikivali slogane koji se protive ideji da bi Modžtaba mogao da nasledi.

Mustafa Tadžzadeh, tada zamenik ministra unutrašnjih poslova, opisao je rezultat kao „izborni puč“.

On je u zatvoru proveo sedam godina, što je pripisao „direktnoj želji Modžtabe Hamneija“.

Dva reformistička kandidata, Mir-Husein Musavi i Mehdi Karubi, stavljeni su u kućni pritvor nakon izbora 2009. godine.

U februaru 2012. godine, Modžtaba se sastao sa Musavijem i pozvao ga da odustane od protesta, rekli su iranski izvori za BBC njuz na persijskom.

Mnogi očekuju da Modžtaba nastavi tvrdu politiku njegovog oca ako bude postao vrhovni vođa.

Neki takođe veruju da je malo verovatno da bi čovek koji je izgubio oca, majku i ženu u američko-izraelskim udarima popustio pod pritiscima Zapada.

Ali bi se zato suočio sa zastrašujućim zadatkom osiguravanja da Islamska Republika preživi i ubeđivanje javnosti da je on prava osoba da povede zemlju iz političke i ekonomske pustoši.

Njegov kapacitet kao lidera nije poznat, a percepcija da se republika pretvara u nasledni sistem mogla bi dodatno da produbi nezadovoljstvo javnosti.

Ako bude bio izabran, Modžtaba će postati obeležen čovek – izraelski ministar odbrane je izjavio da će bilo koji naslednik odmah postati „nedvosmislena meta za likvidaciju“.

Pogledajte kako je voditelj na televiziji objavio smrt vrhovnog vođe Irana

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk