Ко је Моџтаба Хамнеи, човек који би могао да постане врховни вођа Ирана

Након што је ирански врховни вођа Али Хамнеи убијен у америчко-израелским ваздушним нападима, многи су се запитали да ли је погинуо и његов моћни син Моџтаба.

Није било вести о томе данима.

Међутим, у уторак (3. марта), ирански државни медији известили су да је Моџтаба жив и да учествује у „консултацијама и анализи важних послова у земљи“.

Ипак, он тек треба да се појави у јавности.

Моџтаба се сада сматра главним кандидатом за вођу, јавио је Ројтерс позвавши се на два иранска извора.

Такве тврдње је и даље тешко потврдити.

У међувремену, прича се да је Скупштина експерата - верско тело од 88 чланова са задатком избора врховног вође - „близу закључка“.

Не очекује се да ће њихова одлука бити саопштена пре сахране Алија Хамнеија, према полузваничној агенцији Фарс њуз, повезаној са елитном Исламском револуционарном гардом (ИРГЦ).

За разлику од његовог оца, Моџтаба се углавном трудио да живи повучено.

Никад није био на положају у влади.

Није држао јавне говоре или давао интервјуе, а објављен је свега ограничен број његових фотографија и снимака.

Међутим, већ дуго колају гласине о његовом утицају човека који контролише приступ његовом оцу.

Америчке дипломатске депеше, које је објавио Викиликс крајем 2000-тих, описале су га као „ауторитет иза одора“ који се нашироко сматра „способним и енергичним вођом“ у оквиру режима, према АП-у.

Али потенцијални избор Моџтабе Хамнеија могао би да се покаже контроверзним.

Исламска Република је основана 1979. године након рушења монархије са власти, а њена идеологија је заснована на принципу да врховни вођа треба да буде изабран због његовог верског статуса и доказаног лидерства, а не линијом наслеђене лозе.

Али Хамнеи је говорио само уопштено о будућем вођству Исламске Републике.

Он се противио идеји да Моџтаба постане кандидат за будућег вођу, изјавио је члан Скупштине експерата пре две године и никада се није јавно осврнуо на такве спекулације.

Ко је, дакле Моџтаба Хамнеи?

Рођен 8. септембра 1969. године у североисточном граду Машхаду, Моџтаба је друго од Хамнеијевих шесторо деце.

Секундарно образовање завршио је у верској школи Алави у Техерану.

Са 17 година, Моџтаба је служио у војсци у неколико кратких наврата током иранско-ирачког рата, према иранским медијима.

Осмогодишњи крвави сукоб учинио је режим још подозривијим према САД и Западу, који су подржавали Ирак.

Моџтаба је 1999. године ишао у Ком, свети град који се сматра важним центром шиитске теологије, да би наставио верска учења.

Упадљиво је да није носио верску одежду све до тог периода, а није најјасније ни зашто је одлучио да пође у верску школу у 30. години, јер се то уобичајено ради у млађим данима.

Моџтаба остаје клерик средњег ранга, што би могло да поставља препреку за његов успон до места врховног вође.

Последњих дана, неки медији и званичници блиски центрима моћи у Ирану почели су да називају Моџтабу Хамнеија „ајатолахом“, што је титула вишег клерика.

Ова промена неким посматрачима делује као покушај да се издигне његов верски статус и представи га као кредибилног кандидата за највише место у земљи.

У теолошком систему, поседовање ранга „ајатолаха“ и држање напредних предавања сматра се показатељем учењачког нивоа и знања код неке особе, и сматра се једним од захтева и предуслова за одабир будућег вође.

Али у прошлости је већ постојао преседан.

Али Хамнеи је брзо био унапређен у „ајатолаха“ након што је постао други врховни вођа 1989. године.

Погледајте реакције у Ирану на вест о смрти врховног вође ајатолаха Алија Хамнеија

Оптужбе за политичко мешање

Моџтабино име први пут је ушло у јавну арену током председничких избора 2005. године, који су се завршили победом Махмуда Ахмадинеџада, популистичког представника тврде струје.

У отвореном писму Хамнеију, реформистички кандидат Мехди Каруби оптужио је Моџтабу за уплитање у процес гласање преко елемента из ИРГЦ-а и милиције Басиџ, који су делили новац верским групама да помогну да Ахмадинеџад победи.

Четири године касније, Моџтаба се суочио са истом оптужбом.

Реизбор Ахмадинеџада покренуо је масовне протесте широм земље познате као Зелени покрет.

Неки демонстранти су извикивали слогане који се противе идеји да би Моџтаба могао да наследи.

Мустафа Таџзадех, тада заменик министра унутрашњих послова, описао је резултат као „изборни пуч“.

Он је у затвору провео седам година, што је приписао „директној жељи Моџтабе Хамнеија“.

Два реформистичка кандидата, Мир-Хусеин Мусави и Мехди Каруби, стављени су у кућни притвор након избора 2009. године.

У фебруару 2012. године, Моџтаба се састао са Мусавијем и позвао га да одустане од протеста, рекли су ирански извори за ББЦ њуз на персијском.

Многи очекују да Моџтаба настави тврду политику његовог оца ако буде постао врховни вођа.

Неки такође верују да је мало вероватно да би човек који је изгубио оца, мајку и жену у америчко-израелским ударима попустио под притисцима Запада.

Али би се зато суочио са застрашујућим задатком осигуравања да Исламска Република преживи и убеђивање јавности да је он права особа да поведе земљу из политичке и економске пустоши.

Његов капацитет као лидера није познат, а перцепција да се република претвара у наследни систем могла би додатно да продуби незадовољство јавности.

Ако буде био изабран, Моџтаба ће постати обележен човек – израелски министар одбране је изјавио да ће било који наследник одмах постати „недвосмислена мета за ликвидацију“.

Погледајте како је водитељ на телевизији објавио смрт врховног вође Ирана

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk