Велика Британија: Како су полицајци на задацима користили идентитете мртве деце

Читава породица Дејвида Кросленда погинула је крај њега у авиону којим су путовали на одмор у Југославију у септембру 1966. године.

Његова жена Дафни и њихова мала деца Кевин и Лин страдали су кад је авион пао у шуму док се приближавао аеродрому у Љубљани.

Дејвид који је седео преко пута пролаза од породице, успео је да испузи из пламтеће олупине на сигурно.

Наредних деценија Дејвид је патио од дуготрајних повреда ногу и од кривице преживелог, али је успео да за себе изгради нови живот.

Поново се оженио и добио сина и ћерку.

Упознао је другу жену Лису док му је помагала да се опорави у болници у Лондону.

Дејвид је умро од рака 2001. године.

Никад није сазнао да је један полицајац на тајном задатку користио име Кевин Кросленд - петогодишњег дечака ког је Дејвид изгубио у авионској несрећи.

Лиса Кросленд се сећа да јој је муж једном испричао како је од познаника из полиције чуо да неки службеници преузимају идентитете умрле деце.

То је пракса којом се служио атентатор у трилеру Фредерика Форсајта „Дан шакала" из 1971. године, који је две године касније постао славан филм.

Лиса каже да је осећала страшан бес прве две године откако је породица први пут сазнала да је полиција користила Кевиново име.

„Како неко може да падне толико ниско? Мој муж није ту да се бори за истину.

„Али у његово име и име своје породице, желим да се разоткрије на који начин је коришћен Кевинов идентитет", каже она.

Лисин и Дејвидов син Марк - чије је средње име Кевин у сећање на брата код никад није упознао - описује то као „најнеодговорнију ствар коју је тај полицајац могао да уради.

„Стварно не знам шта би мој отац урадио да је још жив. Тражимо искрено извињење од некога ко то заиста и мисли."

Крослендови су једна од четири породице које су покренуле грађанску тужбу против лондонске (Метрополитен) полиције због коришћења идентитета њихове мртве деце на тајним задацима између осамдесетих и двехиљадитих.

Друга деца чији су идентитети коришћени су:

Пракса преузимања идентитета разоткривена је као тактика коју користе полицајци из Одреда за специјалне демонстрације и јединице за Обавештајни рад одржавања националног јавног реда, који се убацују у протестне групе и политичке покрете у 40-годишњем периоду после 1968.

Користили би изводе из матичне књиге рођених те деце да поднесу захтев за издавање пасоша и возачке дозволе који би им омогућили да изграде позадинску причу о себи илити „легенду".

Породице Кевина, Рода, Нила и Мајкла траже одштету на рачун злоупотребе личних података, немара и личне повреде - и позивају Метрополитен полицију да се извини и преузме одговорност.

У саопштењу полиција је навела да истражује ове тврдње и да „не може да коментарише више од овога у овој фази истраге".

Ово се дешава на крају године у којој је коначно покренута дуго одлагана јавна истрага активности полицајаца на тајном задатку.

Она истражује улогу полицијских шпијуна у 40-годишњем периоду од краја шездесетих.

Током уводних речи изречених прошлог месеца, адвокаткиња Хедер Вилијамс, која заступа породице Кевина, Рода, Нила и Мајкла, као и неке друге породице, осудила је праксу полицијске употребе идентитета умрле деце као „гнусну".

„То је заувек укаљало успомене наших клијената на њихове највољеније. Снага њиховог првобитног туговања вратила се пуном силином", казала је она.

„Упутство струке" за Одред специјалних демонстрација (СДС) налази се у контингенту докумената коју су допуштени да се користе у истрази.

„Према традицији, први велики задатак новог официра СДС-а био је да проведе сате и сате у матичном уреду листајући умрлице у потрази за именом које би могао да присвоји за себе", пише у упутству.

Даље се наводи: „Официр СДС-а је онда самоиницијативно преузимао право над идентитетом несрећне особе наредне четири године."

У неким случајевима сматра се да су официри посећивали гробове деце чија су имена користили.

Истраживали су и њихове породице, што је у упутству описано као успостављање њиховог респираторног статуса и „ако још увек дишу, откривања где живе."

Официри који су користили идентитет Кевина, Рода, Нила и Мајкла убацивали су се у групе као што су Фронт за ослобођење животиња, Класни рат и Револуционарна комунистичка партија.

Њихови прави идентитети, као и они већине њихових колега, и даљу су тајна, баш као и тајна имена више од 50 других полицајаца.

Сматра се да је више од 40 полицајаца преузело имена умрле деце.

Изгледа да полицијски службеник који је преузео Кевинов идентитет није имао званичну дозволу да то уради, према саопштењу из истраге из 2018. године.

Добио је дозволу да користи своје друге тајно име, Џејмс Стрејвен, али не и идентитет умрлог детета.

Током истраге саопштено је да је он био познат као Џејмс Стрејвен док је био у вези са две активисткиње.

То је још једна пракса којом се служи велики број полицијских службеника на тајном задатку а која је постала предмет јавне истраге, чија су прва саслушања одржана прошлог месеца а наставиће се наредне године.

Лиса каже да је уопштено гледано захвална за тежак посао који обавља полиција, али да њена породица сада пати као резултат тактике која се користи на тајним задацима.

„Успомена на Кевина припада само нама. Он сада почива у миру. Зашто је његов идентитет украден?".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]