Други светски рат: Како је обућар из Велике Британије ухватио команданта Аушвица

„Нама деци отац никада није причао о рату, тако да смо схватили колико је важан био његов рад тек кад је умро."

Вилијам Крос није био ни рођен када се његов отац, капетан Виктор Крос, нашао међу вишим британским војницима заслужним за хватање Рудолфа Хеса, бившег команданта концентрационог логора Аушвиц, који се крајем Другог светског рата дао у бекство.

Хес је био један од кључних људи за смрт милиона Јевреја.

Али како је трговац кожом из Нортхемптона успео да га пронађе и коју је улогу одиграо у његовом хватању?

Виктор Крос је пре рата радио у породичној фирми, Британској компанији за штављење хромом, у Нортхемптону.

Много је путовао, купујући кожу за висококвалитетне женске ципеле које је правила компанија.

Његов отац га је послао у Немачку да научи више о овом послу, а Виктор је течно овладао језиком док је био тамо.

Кад је Други светски рат избио 1939. године, придружио се Британској војној обавештајној служби, која је желела да регрутује познаваоце немачког језика.

Капетан Крос је на крају рата послат у Немачку да командује 92. и 95. теренском безбедносном секцијом и, заједно са другима је добио задатак да хвата одбегле нацисте.

Међу хиљадама имена на списку који су добили налазило се име Рудолфа Хеса.

Рудолф Франц Фердинанд Хес придружио се нацистичкој странци почетком двадесетих година прошлог века и касније постао официр СС-а.

Радио је у концентрационом логору у Дахауу, пре него што је пребачен у Аушвиц, који је водио до 1943. године.

Касније је постао инспектор других логора и оцењивач њихових метода.

Око шест милиона Јевреја је погинуло у Холокаусту, нацистичкој кампањи за истребљење европске јеврејске популације, а Аушвиц се налазио у средишту тог геноцида.

Али Хес се и сам нашао у бекству пред крај рата.

У званичном војном извештају датираном 15. марта 1946. године, капетан Крос је детаљно навео како су његов тим и остали успели да пронађу Хеса.

„После пет месеци непрестаних истрага, саслушавања и темељних претрага, ова секција успела је да ухапси Рудолфа Франца Фердинанда Хеса, оберштумбанфирера СС-а, који је управљао озлоглашеним концентрационим логором Аушвиц, изграђеним под његовом командом", написао је он.

Испричао је како су Хесова супруга Хедвиг и њихова деца пронађени у фабрици шећера у којој је радила у Санкт Михаелисдону.

Она је рекла да је последњи пут видела мужа у априлу 1945. и да је тада умро.

Убеђен да лаже, тим капетана Кроса саслушао ју је више пута.

После шест дана, „коначно се сломила" и издиктирала адресу где се налази њен муж, написао је у извештају капетан.

У сарадњи са другом јединицом, тим капетана Кроса опколио је кућу на фарми код Фленсберга у северној Немачкој, близу границе са Данском, касно увече 11. марта 1946. и „Хес је био затечен у пиџами".

Бивши командант је живео и радио на фарми под именом Франц Ланг, „али је признао његов прави идентитет 10 минута после хапшења", написао је капетан Крос.

Хес је дао исказ „веома трезвено и чини се да је био вољан да нам пружи информације", рекао је он.

У закључку извештаја, капетан Крос је написао да „Хес мора да се сматра једним од највећих ратних злочинаца, коме је Химлер поверио задатак истребљења европских Јевреја".

„Најшокантније од свега је његова хладна процена да је само у Аушвицу у гасним коморама завршило два и по милиона људи", наводи се.

Капетан Крос је додао да је велики број људи помагао Хесу да остане у бекству, међу којима су били његова жена и шеснаестогодишњи син Клаус.

„Према Хесовим речима, њих двоје су били савршено свесни шта се дешавало у логору Аушвиц у ком су живели, јер, како он наводи, 'мирис спаљених тела није остављао никакву сумњу'", пише у извештају.

Хес је предат Хансу Александру, официру Британске војске задуженом за тим који је истраживао ратне злочине, а био је умешан и у испитивање Хесове жене и његово хапшење.

Из његове ћелије, 16. марта 1946. године, Хес је написао: „Лично сам уговорио, по наређењу добијеном од Химлера у мају 1941. године, убијање гасом два милиона људи у периоду између јуна и јула 1941. и краја 1943. године, током ког сам био командант Аушвица."

Док је ишчекивао суђење, написао је мемоаре у којима је испричао да је гледао како се жена и деца одводе у ране импровизоване гасне коморе у колибама у логору.

„Једна жена ми је пришла док је пролазила и показала на њених четворо деце, која су храбро помагала најмањима док су ходала преко неравног терена, и прошаптала: 'Како можете да се натерате да убијете тако прелепу, драгу децу? Зар ви немате душу?'", пише у мемоарима.

Он је написао да би ишао да јаше коња како би разбистрио главу после таквих догађаја.

Хес је сведочио током Нирнбершком процесу 15. априла 1946. године.

Под заклетвом, он је рекао да му је током лета 1941. наложено да дође у Берлин да лично прими наређење од рајхсфирера СС-а Химлера.

„Он ми је рекао нешто попут тога да је Фирер наредио коначно решење јеврејског проблема.

„Ми, СС, добили смо задатак да извршимо то наређење.

„Одабрао је Аушвиц из логистичких разлога", изјавио је Хес тада.

Додао је да су близина логора железничкој прузи и изолована позиција били међу разлозима за његов одабир.

Хесово сведочанство током Нирнбершког процеса је било значајно, јер, док су други виши официри негирали кривична дела и бранили поступке Трећег рајха, а он је званично наводио сва дела нациста и масовно истребљење јеврејског народа.

Хес је касније изручен Пољској, где је 11. марта 1947. почело његово суђење у Варшави.

Осуђен је на смрт 2. априла 1947. године.

Хес је обешен 16. априла 1947. године на месту бившег логора Аушвиц.

Вешала су стајала крај остатака зграде Гестапоа у логору, поред првог крематоријума у Аушвицу и на 100 метара од виле у којој је живео са породицом.

Капетан Крос се вратио цивилном животу и наставио да ради у породичној кожари све до пензије.

Умро је од рака у 75. години, 15. јуна 1988.

Његов син Вилијам, који данас има 71 годину и фармер је у Оукаму, у Ратленду, присећа се како је његов отац имао много сувенира из рата, међу којима је била застава са кукастим крстом, „али га никад нисмо питали за то", каже он.

„Чак ни када смо се играли пиштољем није рекао одакле му или од кога га је добио.

„Тек кад је мој старији полубрат пролазио кроз очеве ствари много тога је изашло на видело о томе шта је радио", наводи.

Вилијамов полубрат, из првог брака капетана Кроса, данас живи у Лајмингтону у Хемпширу.

Иако је Питер Крос рођен пре него што је његов отац пошао у иностранство да ради за обавештајну службу, капетан Крос ни њему није причао о искуствима из рата.

„Никад ми није причао о томе, али кад је преминуо, прошао сам кроз све његове ствари", присећа се овај осамдесетдвогодишњак.

Ни један ни други син све до тада нису знали какву је улогу њихов отац имао у хватању једног од најозлоглашенијих убица јеврејског народа.

Писац Иван Ивањи о Аушвицу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]