Русија, Украјина и друштвене мреже: Москва прогласила Закербергову компанију Мета за „екстремистичку и терористичку организацију"

Руске власти су додале компанију Мета, која је власник Фејсбука и Инстаграма, на листу терористичких и екстремистичких организација, преноси агенција Интерфакс.

Две платформе су забрањене у Русији у марту због „русофобије".

То је уследило после Метине најаве да ће дозволити објаве као што су „смрт руским освајачима", али не и кредибилне претње цивилима.

Компанија Марка Закерберга се жалила на забрану, али ју је московски суд у јуну одбацио.

Забрана се није односила на апликацију за дописивање Воцап, која је такође у власништву Мете.

„Антируско расположење"

Амерички технолошки гигант одбацио је оптужбе да „промовише антируско расположење".

У марту је званичник Мета рекао за ББЦ да прави привремени изузетак од уобичајене политике, „у светлу текуће руске инвазије на Украјину", како би се омогућило погођеним људима да „искажу насилна осећања према инвазијским оружаним снагама".

ББЦ се обратио компанији за коментар о најновијим дешавањима.

Према Интерфаксу, стављање на листу екстремистичких организација значи да банке могу да замрзну средства Мете у Русији.

Анализа

Џо Тајди, новинар из области технологије

Борбене линије између западних технолошких платформи и Русије повучене су пре неколико месеци.

Фејсбук није недостајао онолико колико би се можда очекивало - због популарног руског клона ВК.

Али Инстаграм је остао огроман у Русији, а широко распрострањена употреба виртуелних приватних мрежа (ВПН) значи да забрана платформе заправо није спречила људе да јој приступе.

Ова нова званична ознака „терористичка" би то ипак могла да промени.

То би могло да значи да би се коришћење Инстаграма, чак и преко ВПН-а, могло сматрати кривичним делом.

Нејасно је да ли ова одлука укључује Воцапп.

Забрана ове, најпопуларније апликације за размену порука у Русији, одсекла би људе од спољног света на прилично дубок начин.

Остале групе на црној листи Москве укључују талибане и руске опозиционе странке.

Твитер је такође ограничен у Русији.

Русија се суочила са међународном изолацијом и ригорозним западним економским санкцијама од почетка инвазије на Украјину.

Одговор власти био је гушење гласова противљења и искључивање средстава за ширење неслагања.

Донела је строге законе који ограничавају о чему сме да се извештава и говори у земљи, а за кршење прописа прете дуге затворске казне.

Један од ретких преосталих независних медија у земљи, лист Новаја газета, обуставила је рад у марту, након што је добила упозорења руске медијске агенције.

Многим међународним новинарима, међу којима су дописници ББЦ-ја Клајв Мајри, Орла Герин и Ник Робинсон, забрањен је рад у Русији.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]