Климатске промене, лажне вести и теорије завере: Фејсбук доводи до већег неповерења у климатске промене - студија

Скептици на Фејсбуку могу пронаћи све више дезинформација и група које шире теорије завере, показало је истраживање организације за заштиту људских права.

Алгоритам који користи ова платформа поспешује сумње, уместо да усмери људе ка поузданим изворима информација, утврђено је студијом организације Глобални сведок, која је објављена у среду.

Из Фејсбука кажу да су њихови системи „направљени тако да смањују количину дезинформација".

Истраживачи су направили налоге за два имагинарна корисника - скептичну „Џејн" и „Џона", који информације добија од признатих научних тела, а потом су пратили шта је Фејсбуков алгоритам препоручивао овим корисницима.

Џејн је убрзо наишла на садржаје којима се негира постојање климатских промена изазваних деловањем човека, међу којима је било страница у чијим се објавама истиче да је то „превара" и у којима се критикују мере за ублажавање ефеката ових промена.

Неки од примера су објаве у којима се оптужује зелени покрет за „поробљавање човечанства", а Уједињене нације се називају „ауторитарном институцијом која има мањи кредибилитет од Душка Дугоушка".

У другим објавама, попут оне коју је пласирала непрофитна организација CFact Campus, негира се утицај човека на климатске промене.

Ова група је део Комитета за конструктивну сутрашњицу, либертаријанског института из Вашингтона који оспорава консензус о климатским променама.

Истраживачи су са Фејсбук налога Џејн лајковали страницу која шири нетачне информације о климатским променама.

То је била „страница којом се почиње".

Учинили су то два пута и бирали су странице са најмање 14.000 пратилаца, путем којих се изражава сумња у постојање климатских промена или улоге човека у њиховом настајању.

Приликом једне симулације, Џејн је лајковала страницу „Ја волим угљен-диоксид".

У објави изнад помешане су чињенице са фикцијом.

Ал Гор, бивши потпредседник Америке, цитирао је 2009. научнике који изучавају климатске промене.

„Постоји 75 одсто шансе да ће се истопити цео ледени покривач на Северном полу током летњих месеци и може се догодити да тамо неће бити леда у наредних пет до седам година", рекао је тада Ал Гор.

Иако је ова изјава представљала погрешно цитирање научних открића, Гор није предвиђао да ће се „сав лед истопити до 2013."

Није ни понављао ту тврдњу током наредних пет година, као што тврде аутори објаве.

У другој објави на овој страници изнета је основана забринутост због извора струје којом се напајају електрична возила, али су том приликом климатске промене описане као „измишљена криза којом се људи доводе у заблуду".

Тако је почело, а током следећа два месеца, алгоритам је препоручивао Џејн све више садржаја који се коси са научним чињеницама и поспешује теорије завере, објаснили су истраживачи.

Међу свим страницама које су јој биле препоручене, само се на једној нису могле пронаћи дезинформације о климатским променама.

Две трећине њих није било обележено етикетом са линком који води до Фејсбуковог центра за науку о климатским променама.

Ова база информација направљена је прошле године пошто је председник компаније Мета Марк Закерберг на саслушању у Сенату рекао да је ширење нетачних информација о климатским променама „велики проблем".

Експеримент са Џоновим налогом почео је лајковањем странице Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ), научног тела Уједињених нација.

Он је, за разлику од Џејн, стално добијао поуздане садржаје који се базирају на научним чињеницама.

Како се симулација настављала, алгоритам је почео да препоручује Џејн све екстремније и чудније садржаје, где спадају и терије завере попут оних о „хемијским траговима" - кемтрејлсима.

То су нетачне тврдње да трагови, које на небу остављају авиони због кондензације, садрже хемијске супстанце којима се контролишу временске прилике.

Показало се да Фејбук алгоритам доводи кориснике у „зечју рупу", где садржаји све више наводе на погрешне закључке како расте интеракција корисника о популарним темама .

То се догађа и на другим пољима, попут злостављања на основу родне припадности.

Ширење дезинформација је један од проблема који онемогућава владе и јавност да адекватно одговоре на изазове климатских промена, кажу из ИПЦЦ.

На тај начин се „подрива наука о климатским променама и долази до игнорисања ризика и потребе за брзом реакцијом", наводи се у извештају овог тела, који је подржало 195 земаља света.

Проблематичан садржај

Из компаније Мета, власнице платформе Фејсбук, кажу да се све већи број објава о климатским променама означава упозорењима.

„Наши системи су направљени да смање количину нетачних информација попут оних о климатским променама, а не да се њихов број увећа.

„Користимо комбинацију вештачке интелигенције, провере које обављају људи и алате наших партнера попут апликација за проверу информација као одговор на проблематичне садржаје.

„Када се закључи да је садржај нетачан, додајемо ознају за упозорење и смањујемо дистрибуцију, како би што мање људи могло да га види", рекао је представник компаније Мета за ББЦ.

Из ове фирме направили су програм подршке организацијама које се боре против дезинформација о климатским променама и уложили су милион евра у овај пројекат.

Ипак, мање од 10 одсто објава које доводе у заблуду су до сада обележене као дезинформације на Фејсбуку, показало је истраживање које су недавно спровели Центар за борбу против мржње у дигиталном свету и Институт за стратешки дијалог.

„Из Фејсбука упорно понављају да желе да се боре против ширења дезинформација.

„Али смо нашим истраживањем доказали да корисници могу забрињавајуће лако доћи на опасну стазу која се мимоилази са науком и реалношћу", истиче Маи Роснер, истраживачица Глобалног сведока.

„Фејсбук није само неутрално поље у којем има дезинформације - оне тамо буквално искачу корисницима пред очима.

„Климатске промене све више изазивају нови културни рат, а многи који су покушавали да створе раздор и подељена мишљења сада сматрају то сферу најновијим фронтом на којем ће се борити", објашњава она.

Погледајте како изгледа живот на великим врућинама:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]