Животна средина: Зашто су климатске тужбе у порасту

Дејвид Шипек, студент из источне немачке државе Баварије, бави се климатским активизмом око три године.

„После свих ових година борбе, протестовања и расправа са политичарима, почео сам помало да губим наду", каже овај двадесетогодишњак. „Осећао сам се као да ми је одузета будућност."

Али у мају ове године, један неочекивани догађај улио му је нову дозу оптимизма.

Тужба коју су поднеле бројне невладине организације за заштиту животне средине, у име групе младих активиста, довела је до тога да немачки Уставни суд пресуди да закон земље о заштити климе мора да буде измењен тако да обухвати амбициознија смањења емисија угљен диоксида.

Судска одлука наводи да је пропуст владе да заштити климу за будуће генерације неуставан.

„Увидео сам да, коначно, политичари могу бити изложени притиску и натерани да предузму мере против климатских промена", каже Шипек. „То је заиста променило начин на који доживљавам политику."

Он се сада нада да ће се даље надовезивати на ову судску одлуку, која важи само за федералну владу.

Њега је регрутовала невладина организација, заједно са другим младим људима широм Немачке, да подноси тужбе против локалних државних влада.

Технички, он тужи државу зато што није предузела кораке против климатских промена.

У последњих неколико година, широм света дошло је до лавине судских пресуда у корист бораца за заштиту животне средине.

Кумулативни број судских случајева у вези са климатским променама више се него удвостручио 2015, према извештају који су написали Каја Акселсон и њене колеге са Института за промену животне средине Оксфордског универзитета.

Између 1986. и 2014. поднето је нешто мало више од 800 тужби, док је у последњих шест година поднето више од 1.000 тужби, открили су истраживачи Џоана Сецер и Кетрин Хајам са Истраживачког института о климатским променама и животној средини Грантам.

Тридесет седам од тих тужби били су случајеви „системског ублажавања" поднети против влада.

Један од најистакнутијих био је холандски случај из 2015. године, у ком је суд пресудио да холандска влада има дужност да заштити своје грађане од климатских промена.

Судије су донеле одлуку да је план владе да смањи емисије за 14 до 17 одсто у односу на нивое из 1990. године до 2020. године незаконит, имајући у виду претњу од климатских промена. Оне су наложиле да се циљ повећа на 25 одсто.

Као последица тога, холандска влада је затворила једну електрану четири године раније него што је планирано и усвојила нови климатски план 2019. године.

На другим местима, случајеви су довели до сличних пресуда - укључујући скорашњу у Немачкој која је инспирисала Шипека, као и случајеви у земљама као што је Аустралија.

Пораст броја случајева утире пут строжој примени закона о животној средини широм света и улива активистима као што је Шипек нови трачак наде.

Рода Верхејен, једна од најпознатијих еколошких адвокаткиња у Немачкој, и једна од оних која је заступала грађане на немачком Уставном суду ове године, каже да верује да постоје три разлога за повећање броја успешних случајева.

„Један је да судовима треба дуго времена да изведу закључке", каже она.

Већи број тужби поднет је од 2014. године, тако да су неке тек сад стигле на ред после много година рада.

Уз то, научни докази да су климатске промене изазвали људи постали су непорециви, што значи да је адвокатима много лакше да то и докажу на суду.

А закони о управљању које земље морају да следе такође су се развили и проширили - Верхејен истиче да ономад кад је она почела да студира право пре око три деценије није било ничег ни издалека повезаног са климом.

„И, на крају, очигледно се наратив око тога шта друштво доживљава као климатске промене променио", објашњава она.

„Већина закона је до одређене мере флексибилна, зато што увек морате да тумачите постојеће прописе. А кад судије то раде, у обзир узимају друштвене норме и како су се системи веровања променили."

Овај развој догађаја она пореди са прекршајима у вези са марихуаном - како су ставови према овој дроги у многим земљама постали либералнији, тако су и казне постале много блаже.

У контексту климатских промена, јавност сада већински прихвата научни консензус да је до њих дошло човековим активностима, а анкете их редовно стављају у сам врх забринутости код људи.

То је, заузврат, навело судове да постану спремнији на пресуде против одговорних за емисије.

Верхејен објашњава да је овогодишња немачка пресуда значајна зато што многе земље немају уставни суд који може да доноси овај тип одлука.

Као друго, оне су неограничене, тако да важе од сада па заувек, и она очекује да ће имати велики утицај на друге случајеве широм Европе.

Као и тужбе против влада, случајеви против корпорација такође су почели да узимају маха.

Једна кључна пресуда из 2021. године поново је донета у Холандији, где је нафтни гигант Ројал Дач Шел добио налог да смањи своје емисије за 45 одсто до 2030, у односу на нивое из 1990. године.

Шел је најавио да ће се жалити на ту пресуду, истовремено појачавајући напоре да постигне нула нето емисија до 2050. године.

Портпарол Ројал Дач Шела каже да се компанија „труди да испуни захтеве из пресуде холандског суда" и да је посвећен смањењу својих емисија Обима 1 и 2 за 50 одсто до 2030, у односу на нивое из 2016.

То су Шелове директне емисије из извора у његовом власништву или контролисаних извора, и његове индиректне емисије из генерација купљене електричне опреме, паре, грејања и хлађења.

„Наш пословни план за 2022. годину одражаваће овај нови циљ, чијем смо постизању посвећени без обзира на то да ли ћемо добити или изгубити нашу жалбу на пресуду", каже портпарол Шела.

Ова смањења не обухватају емисије Шеловог сагоревања производа фосилних горива, које потпадају под категорију емисија Обима 3.

У холандској пресуди наведено је да компанија такође мора да смањи своје емисије Обима 3, али Шелов портпарол каже да ови налази сматрају Шел одговорнијим за шири глобални проблем.

Пол Бенсон, адвокат бриселске невладине организације Клајент Ерт, специјализоване за судске спорове у вези са животном средином, каже да је овај случај „желео да примени исти резон из пресуде против холандске владе на корпоративно тело.

То је била велика новина и мислим да много коментатора и људи у нашим прилично затвореним правничким круговима није било сасвим сигурно на који начин ће суд то тумачити."

„Био сам одушевљен што је суд пресудио да је климатска политика компаније практично неодговарајућа", додаје он, назвавши пресуду „прекретницом".

Овај случај је такође први пут да је некој компанији наложено да се повинује Париском климатском споразуму:

„То показује да Париски споразум има зубе - не само против влада, већ и против компанија."

То је, опет, утрло пут другим тужбама којима се корпорације желе натерати да се повинују овом споразуму.

Верхејен тренутно ради на тужби против немачких произвођача аутомобила БМВ, Мерцедес-Бенц и Фолксваген, која ће их, ако буде била успешна, натерати да избаце моторе са сагоревањем до 2030, у складу са париским циљевима.

„Као што бисте могли да очекујете, актери из ове области и адвокати у нашој заједници веома су пажљиво проучавали пресуду Шелу и повели се за локалним резоновањем да би их применили у својој надлежности", додаје Бенсон.

„Тужба нам још није уручена", каже портпарол Дајмлера, који прави аутомобиле Мерцедес-Бенца.

„Ми не видимо основ за налог за престанак противзаконитих радњи, зато што смо одавно објавили јасну објаву нашег 'мењања траке' што се тиче климатске неутралности: као произвођачи аутомобила, наша амбиција је да постанемо потпуно електрични до краја деценије, где год то тржишни услови буду дозволили."

Портпарол БМВ-а каже: „БМВ Група је чврсто посвећена Париском климатском споразуму и већ предводи аутомобилску индустрију у борби против климатских промена."

За то време, портпарол Фолксвагена каже да је то први произвођач аутомобила који се обавезао на све циљеве постављене у Париском климатском споразуму.

Наводи и да је Фолксваген „одлучан да постане нето угљенички неутралан најкасније до 2050. године", са циљем да уложи 35 милијарди евра у електричну мобилност пре 2025.

Бенсон и један од његових колега, Себастијан Бектел, истичу да случајеви који се воде тренутно оспоравају само делић уништавања животне средине које се одиграва широм света.

Многи активисти немају финансијске ресурсе да се супротставе великим корпорацијама.

„Многе земље не желе да износе ове тврдње", каже Бектел.

„У Великој Британији, то је превасходно питање трошкова. У другим земљама, просто је немогуће отићи на суд да би се спровели неки конкретни закони."

У Немачкој, новопокренута невладина организација Грин лигал импакт жели да се позабави овим проблемом нудећи специјалистичку обуку младим правницима и повезујући групе грађанског друштва с онима који нуде правно заступање.

Генерална директорка Хенрике Лидерман каже да је као млада еколошка активисткиња „одувек виђала да млади људи имају политичке идеје".

„А ту су, потом, и адвокати, често старији бели мушкарци, који нам говоре да наше идеје нису могуће због закона", каже он. „И ја сам помислила да желим да знам због себе да ли је то истина. И ако јесте, желим да знам како то да променим."

Линдеман каже да је један од циљева организације да охрабри групе активиста да наступају стратешки у судским случајевима које следе, да би било каква пресуда могла да утре пут будућим парницама.

Она наводи пример великог броја актуелних случајева који оспоравају планирани аутопут дуг 850 километара у Немачкој, за који тврди да није био проучен кроз призму климе.

„Мислим да би се, ако суд пресуди против дела аутопута, ова расправа променила", каже она.

„Не би се радило само о делу аутопута, већ би у питању био читав план. И онда бисмо морали да променимо и читаву расправу о мобилности."

Питање приступа правди такође поставља питање да ли би на Глобалном југу, који је непропорционално погођен климатским променама, у будућности могли да подносе тужбе против корпорација или влада у богатијим земљама.

Грин лигал импакт већ ради на помагању људима у другим земљама погођеним активношћу немачких компанија да траже правду, а недавна британска пресуда навела је да заједнице могу да туже родитељске компаније тражећи одштету за еколошку штету коју се изазвале њихове подружнице.

Верхејен каже да би било тешко пронаћи судове који подржавају случајеве против страних влада, „уколико се у неком тренутку нека веома тешко погођена земља не одлучи за тужбу државе против државе, што је већ дуже времена тема разговора у академским и политичким круговима, али се још није догодило."

Еколози су оптимисти након овогодишњих пресуда. Али имајући у виду колико споро судови раде, да ли мисли да би то могло да буде премало и прекасно?

„Очигледно не мислим да је прекасно, иначе не бих радила то што радим", одговара Верхејен.

„Мислим да заправо виђамо много напретка."

Бенсон се слаже с тим. „Мислим да су људи некад склони да о клими размишљају фаталистички", додаје он.

„Али све што радимо сада да ублажимо штету и прилагодимо се од огромне је користи."

У погледу тога какве бисмо потенцијално револуционарне случајеве могли да имамо у будућности, Верхејен каже да би и финансијски сектор и „све што има везе са коришћењем земље и шума" могле да буду области у којима очекује више дешавања.

„Ако боље проучите пресуду Шелу, у њој стоји да не сме да буде више улагања у фосилна горива, и тачка", објашњава она.

„Да сам финансијска институција, обратила бих пажњу на то."

Али целокупно гледано, адвокати који раде у овој области често истичу да парнице нису сребрни метак за окончање климатске кризе.

„То је само једна од полуга која може да се употреби да се дође до неопходних промена", каже Бенсон.

„Друге полуге су активизам, политика и, наравно, наука. Али парнице су невероватно моћна алатка и мислим да смо се ове године у то и лично уверили."

Погледајте видео о екоблокадама у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]