Србија и животна средина: „Грејна сезона је окидач за повећање нивоа загађености ваздуха"

Будите се ушушкани у топлом дому, али уместо зимске идиле, кроз прозор угледате ваздух у неколико нијанси сиве.

Опажа се чулима мириса, укуса и вида, а главне састојке испоручује грејнa сезона.

Димњаци неуморно испуштају отровне материје и по правилу подсете на за сада наизглед нерешив проблем на Балкану - током новембра су Београд, Скопље, Загреб и Сарајево били међу најзагађенијима на свету, често уступајући то место мањим градовима широм земаља бивше Југославије.

У Србији неки од њих су Ваљево, Шабац, Бор, Лазаревац, Ниш, Ужице, а на то указују и извештаји Агенције за заштиту животне средине.

„Недвосмислено је утврђено да је грејна сезона окидач за повећање нивоа загађености ваздуха", каже Јасминка Јанг, програмска директорка РЕС фондације која се бави питањем енергетике и климатских промена за ББЦ на српском.

Осим централног грејања на које је прикључена петина домаћинстава у Србији, за загревање се већински користе струја или индивидуална ложишта - а у њима различити енергенти.

Србија заузима прво место у Европи и девето на свету по броју превремених смрти на 100.000 становника насталих услед загађења животне средине, првенствено ваздуха, указују подаци Глобалне алијансе за загађење ваздуха.

Претходно је истраживање Светске здравствене организације из 2019. године показало да више од 6.600 људи годишње превремено умре у Србији због последица загађења ваздуха.

Изложеност овој врсти загађења повезана је са великим бројем акутних и хроничних поремећаја здравственог стања становника, каже докторка Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести.

„Последице се крећу од обичних иритација као што је кашаљ, сузење и свраб у очима, преко озбиљних болести, па до смртних исхода", наводи она за ББЦ на српском.

Шта доносе индивидуална ложишта?

Уживање у топлом дому има цену, која није изражена само у новцу, а начини на које се грејемо су различити, баш као и врсте штетних материја које кроз димњаке испуштамо у ваздух.

Сви они који немају централно грејање, за добијање топлоте користе струју или сопствена ложишта која могу бити на електричну енергију, гас, дрва или угаљ.

Међутим, људи „ложе шта стигну", каже Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду.

„Купује се угаљ на стовариштима, а имате разне - увезене из Босне, Русије, има домаће сушене Колубаре и домаћег Ковина.

„То су лигнити, али не тако лоши", наводи.

Додаје да је лигнит у Србији један од врсте угљева који је релативно ниског квалитета, а има га у огромним количинама.

„Причамо о милијардама тона.

„Нажалост, има и сировог лигнита и дрвета", каже.

Лигнит није згодан за сагоревање у малим ложиштима, па се користи само за термоелектране које имају специјалне пећи за тај тип угља.

„Он није квалитетан зато што има више од 50 одсто влаге и пепела, као и неки удео сумпора, максимално један одсто.

„То је заправо много када сумпор сведете на топлотну моћ", наводи он.

Другим речима, није прерађен за употребу у домаћинствима, али легално се налази на стовариштима угља.

„Људи то виде, знају, али то је јефтиније.

„С друге стране, не можете да контролишете домаћинства на начин на који контролишете комерцијална и индустријска постројења", каже.

Додаје да нема могућности да дође инспекција и забрани нешто, поготово то што је у легалној продаји.

„Можете само да радите на едукацији становништва или да забраните продају таквог угља", наводи.

Угаљ - највећи загађивач

Угаљ је најгоре фосилно гориво, наводи Драгана Ђорђевић из Института за хемију, технологију и металургију.

„Сви угљоводоници при сагоревању, уколико је оно потпуно, прелазе у угљен-диоксид и водену пару.

„Пошто угаљ поред органске материје садржи и нечистоће као што су сумпор и токсични елементи, и то се ослобађа у ваздуху у виду сумпор-диоксида или честица арсена, никла, калијума, олова, радиоактивних елемената и свега што угаљ у себи има", објашњава.

Како је угаљ највећи појединачни узрок климатских промена, недавно је постигнут први климатски споразум на међудржавном самиту ЦОП26 у Глазгову.

Њиме се планира смањење коришћења угља, а државе потписнице се обавезују на хитно смањење емисије штетних гасова и већа издвајања за земље у развоју како би им се помогло да се прилагоде утицајима климе.

Овај енергент чини око 40 одсто емисије угљен-диоксида годишње, а „постепено укидање" угља, како се наводи у споразуму, помогло би да се раст температуре на светском нивоу одржи испод 1,5 степени.

Како се што боље угрејати уз помоћ пећи?

У земљама региона има више милиона домаћинстава која се греју уређајима који су технолошки застарели.

Јововић објашњава да индивидуалне пећи које се користе у Србији нису лоше, али да су предвиђене за тачно одређени тип горива.

„Велики број пећи из 1990-тих је направљено да се у њима ложе квалитетнија горива, односно бољи угљеви, а људи унутра ложе шта стигну.

„Што је гориво лошије, оно не сагори у ложишту како треба, него загорева дуж димњака и чунка, а пуно тога несагорелог избаци у атмосферу", наводи професор Јововић.

Додаје да се на тај начин добија много угљен-моноксида, чађи и честица које пећ избацује напоље.

„Осим што је енергетски неефикасно, људи се не угреју како треба", каже.

Сматра да је и дрво које се користи разноврсно.

„Неко купује боље и мало га просуши, а ако има одређени котао за дрво добија пристојно сагоревање.

„Али доста људи ложи сирово дрво које набављају тако што оду у шуму и посеку га", објашњава.

Каже да би било најбоље да сви пређу на пелет, пошто је он бољи него мазут, отпад или угаљ.

„Ипак, то има другу страну медаље - сече се огромна количина шуме", наводи.

Такође, паљивањем пелета, јаловине и сировог лигнита стварају се азотни оксиди.

Они се често користе у производњи азотне киселине, лакова, боја, ракетног горива и експлозива.

Настају при сваком сагоревању, зато што у ваздуху долази до међусобне реакције азота и кисеоника на високим температурама.

„До његове емисије долази било да су у питању саобраћај, кућна ложишта или ложишта индустрија и енергетских постројења.

„Енергент сам може да буде беспрекорно чист, али ће се приликом сагоревања створити азотови оксиди који су свакако штетни". додаје Јововић.

Они се брзо разлажу у атмосфери и реагују са другим супстанцама које се обично налазе у ваздуху, што може да доведе до стварања озона или смога, као и азотне киселине која је главни састојак киселих киша.

Излагање азотовим оксидима доводи до иритације дисајних путева и плућа.

У укупним емисијама азотних оксида сектор производње електричне и топлотне енергије имао је највећи удео - од 54 одсто.

Топлане снаге мање од 50 мегавата (постројења која се углавном користе у јавном сектору за загревање индивидуалних објеката) и индивидуална ложишта учествовала су са пет одсто.

Остатак чине индустрија, саобраћај, пољопривреда и други извори, показује извештај Агенције за заштиту животне средине (АЗЖС).

„Мониторинг системи Агенције за заштиту животне средине и Градског завода за заштиту здравља обухватају неколико параметара продуката сагоревања, типа азотове оксиде, сумпор-диоксид, ПМ 10 и/или ПМ 2.5 фракције честица - а шта честице у себи садрже, то нико не зна", каже Ђорђевић.

Такође, спаљивањем пелета, јаловине и сировог лигнита првенствено долази до честичног загађења и ослобађања разних других токсичних супстанци садржаних у њима, додаје.

Више од половине (51 одсто) суспендованих честица ПM 10 и 67 одсто честица ПМ 2.5 потиче из топлана снаге мање од 50 мегавата и индивидуалних ложишта.

„Оне су 2020. године, као и претходних година, биле доминантна загађујућа материја на подручју Републике Србије.

„Суспендоване честице су загађујуће материје које су најраспрострањенији и најчешћи узрок прекомерном загађењу ваздуха у Србији", наводи се у извештају АЗЖС.

Састоје се од дима, чађи, прашине, соли, киселина и метала.

Број поред скраћенице ПМ представља величину честице у микрометрима.

„Сезонске разлике средњих вредности концентрација ПM 10, при чему су веће њихове вредности у хладној него у топлој сезони, постојале су готово на свим мерним станицама", пише у извештају.

Тако је у Београду, Нишу, Смедереву, Панчеву, Ужицу, Косјерићу, Ваљеву, Краљеву, Новом Пазару, Крагујевцу, Зајечару и Зрењанину дошло до прекорачења граничне вредности суспендованих честица ПМ 10 или ПМ 2.5.

Додаје се да је у бројним истраживањима показана веза између средње годишње вредности ових честица и здравствених ефеката на становништво.

У организам се уносе удисањем и преко коже.

'Гасна комора'

Осим тога, Ђорђевић наводи да индивидуална ложишта представљају такозване ниске изворе емисија.

„Димњаци из ложишта, односно кућа, на малој висини, у комбинацији са честим температурним инверзијама атмосфере (када је у вишим пределима топлије него у нижим) доприносе да се емитовани отровни гасови гомилају у приземни слој атмосфере", наводи.

Нарочито ако су дани без ветра.

„Горњи слој атмосфере делује као поклопац на лонцу сабијајући загађење у приземни слој, због чега оно не може да се пење у више слојеве чиме би се његова концентрација смањила, уместо тога она се све више повећава.

„Ми се у таквим условима практично нађемо у гасној комори", каже.

Шта доноси централно грејање?

Систем централног грејања постоји у 67 јединица локалне самоуправе, односно у 58 градова у Србији.

Протеже се дужином 2.800 километара са укупно 23.042 подстаница, а више од 20 одсто домаћинстава је прикључено, показују подаци из Нацрта Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године Министарства за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру.

У бројкама за 2020. годину, то значи да су радијатори у скоро 1.900.000 станова били топли с почетком грејне сезоне 15. октобра, а у њој ће уживати до 15. априла.

Чини нам се да је даљинско грејање јако заступљено, али није баш тако сјајна ситуација, каже Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду.

„Више људи га нема, него што га има", наводи он за ББЦ на српском.

Додаје да се за производњу топлотне енергије у топланама користи природни гас (80 одсто), угаљ (7,8 одсто), нафтни деривати (11,7) одсто и биомаса (један одсто).

Другим речима, централно грејање настаје сагоревањем природног гаса, мазута и угља.

Тако се, на пример, за грејање Лазаревца, Обреновца, Костолца и Пожаревца користе термоелектране Колубара, Костолац и Никола Тесла А, а „Панонске термоелектране-топлане" опслужују градске топлане у Новом Саду, Зрењанину и Сремској Митровици.

Осим топлана у Крагујевцу и Бору, ретко која ради на угаљ, каже Јововић.

„Београдске топлане углавном користе природни гас, ретко течна горива и мазуте.

„Ваљево је, на пример, недавно прешло на утечњени гас, такозвани ТНГ, што је исто као да ложе природни гас", наводи.

Ђорђевић објашњава да је природни гас најчистије фосилно гориво.

„Иако сагоревање било чега у некој мери ослобађа штетне материје, најмање их произилази из сагоревања природног гаса", каже она.

Нафта такође садржи одређени удео токсичних елемената, додаје, те је подједнако погубна по квалитет ваздуха.

Тако је производња електричне и топлотне енергије са 90 одсто доминантан извор емисија оксида сумпора у 2019. години, према најновијим подацима АЗЖС.

Прекомерно загађење овим елементом у ваздуху забележено је у Бору током 2020. године, а приметно је од када је кинеска компанија Зиђин преузела некадашњи Рударско-топионичарски басен Бор децембра 2018. године.

„Борски рудници раде скоро десет пута више од како Зиђин послује.

„Не воде рачуна о животној средини и емисијама у ваздуху", каже Ђорђевић.

Развијање централног грејања у Србији

Системи даљинског грејања у Србији почели су интензивније да се развијају у другој половини 20. века.

„У почетку су се као примарни енергент користили угаљ и мазут, а касније од 1963. природни гас", наводи се у Извештају о раду система даљинског грејања у Републици Србији у 2020. години који је израдило удружење Топлане Србије.

Уследила је гасификација великог дела Војводине 1990-тих година.

Јововић каже да се тај потез проширио на остатак Србије двехиљадитих.

„Тада је велики број топлана прешао на гас, као и приватне зграде", наводи.

Како загађен ваздух утиче на здравље?

Изложеност аерозагађењу је повезана са великим бројем акутних и хроничних поремећаја здравственог стања становника, каже докторка Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести.

Наводи да се последице крећу од обичних иритација као што је кашаљ, сузење и свраб у очима, преко озбиљних болести, па до смртних исхода.

„Најситније честице које се удишу из загађеног ваздуха долазе до респираторних бронхиола и алвеола, те оштећују структуру епитела и функцију у тим деловима плућа", наводи она за ББЦ на српском.

Штетне честице доспевају у крвоток, додаје.

„Ту се таложе и оштећују крвне судове стварајући микротромбове.

„Они касније завршавају у срцу, тј. артеријама и крвним судовима који хране виталне органе као што су срце и мозак", објашњава.

Како загађење ваздуха утиче на здравље:

Плавшић наводи да је аерозагађење као штетан утицај на респираторне и кардиоваскуларне органе најевидентнији и најбоље документован.

„Тај штетан утицај иде од најлакших респираторних симптома, преко чешћих инфекција горњег и доњег респираторног тракта, затим хиперреактивности дисајних путева, алергијских реакција, упале плућа вирусног или бактеријског порекла.

„Акутне респираторне инфекције изазване вирусима и бактеријама се чешће јављају у јесењим и зимским месецима", наводи.

Временом настају трајне промене структуре плућа чија је функција смањена, додаје.

„Теже последице штетног утицаја аерозагађења су настанак и погоршање бронхијалне астме код деце и одраслих, хронична опструктивна болест плућа (карактерише се смањењем протока ваздуха у дисајним путевима), плућна фиброза, али и значајно повећан ризик од појаве карцинома усне дупље, ларингса, коже и плућа.

„Загађеност ваздуха је после пушења најчешћи узрок појаве карцинома плућа", објашњава Плавшић.

У данима велике загађености ваздуха, наводи, учесталији су срчани и мождани удари, затим друге кардиоваскуларне болести као и разна оштећења централног нервног система.

„Отровне супстанце доспевају до мозга, оштећују нервне ћелије и изазивају различита неуролошка обољења, међу којима и прерану деменцију и Алцхајмерову болест", наводи.

Од метаболичких болести, као последица најчешћи је дијабетес, додаје.

Најосетљивије групе су деца, труднице, хронични болесници и старије особе.

Плавшић каже да се при великој загађености лекарима међу првима јављају пацијенти са знацима бронхитиса, погоршањем хроничне опструктивне болести плућа и бронхијалне астме.

„Али већина људи не умре због проблема са плућима, него због срчаног или можданог удара као директне последице оштећења крвних судова и последичних тромбоза", наводи.

Управо због тога, додаје, веома је тешко доказати да је аерозагађење узрок смрти.

Тек је недавно, 2020. године, у Великој Британији први пут загађење ваздуха наведено као један од узрока смрти, код деветогодишње девојчице која је умрла након напада астме.

Пресуђено је да је аерозагађење допринело њеној смрти 2013. године, а истрага је показала да је била изложена „прекомерном" нивоу загађења.

Утврђено је да је ниво азот-диоксида у близини њене куће превазилазио ограничења која су издала Европска унија и Светска здравствена организација.

Спаљивање отпада - нова опасност

Фотографије градова у смогу изнова изазивају пажњу на друштвеним мрежама - деле се, коментаришу и подстичу забринутост.

Забринута је и Драгана Ђорђевић из Института за хемију, технологију и металургију због тога шта све завршава у пећима широм Србије, што је делом одговорно за овакве фотографије.

Каже да је отпадни материјал (гума, пластика, разни комунални отпад или уља која су токсична поготово кад сагоревају) као енергент ушао у наша домаћинства и заменио природни гас и чистију енергију.

„Велики број њих који се греју на фосилна горива, на дрва, имају ложишта у својим кућама - а сада их користе за спаљивање отпадних материјала", каже.

Јововић додаје да се за огрев користе и „каблови, све што је отпад у кући у току дана - пластика, папир и слично".

„То је приметно поготово на селима и ободима градова", каже.

Код спаљивања отпада долази до емисије велике количине разних хемијских врста.

Оне су углавном токсичне, канцерогене, тератогене (може довести до оштећења плода у трудноћи код људи и животиња) и мутагене (може довести до промена на генима), наводи Ђорђевић.

„Спаљивање може бити узрок надградње још токсичнијих једињења, а наш мониторинг систем једноставно није у стању да испрати шта се све у атмосфери може наћи", објашњава.

Требало би имати на уму да и гума и пластика садрже многе адитиве, додаје.

„То су супстанце које се додају за побољшање њихових механичких својстава, а које су често саме по себи отровне.

„Адитиви се при сагоревању ослобађају, а када то све заједно уђе у атмосферу, у међусобним реакцијама при дејству сунчеве светлости или влаге, могу да се граде још токсичнија једињења и честице", наводи.

Тада смо, каже Ђорђевић, сви „у великом проблему".

Можемо ли се заштитити?

Хируршке маске које нам пружају заштиту од вируса корона, такође могу да спрече удисање крупнијих честица.

Међутим, докторка Плавшић каже да удисање токсичних гасова могу да ублаже само нано маске.

„Оне су знатно скупље од хируршких и често их нема у апотекама.

„Пријатне су за ношење јер су направљене од тканине и имају филтере, а пацијенти са плућним болестима отежано дишу са маскама од полиестера", наводи Плавшић.

Препоручује да осетљиве групе, деца, труднице и старије особе не излазе напоље када је велика загађеност, јер је ваздух у затвореном простору често чистији.

„Такође би требало да избегавају јако прометне и загађене улице и делове града.

„Свакако је немогуће заштити се у потпуности, јер се упијање штетних материја врши и преко коже", каже.

Да ли маска заиста штити од загађења?

Једина опција јесте да се прате индекси квалитета ваздуха - преко сајта Агенције за заштиту животне средине, страница попут World Air Quality Index, као и апликација Air Visual и Air Carе.

Њихова сврха јесте да нас информишу како ваздух тог дана утиче на нас и наше здравље, као и шта у одређеним условима треба да радимо или не, наводи Јасминка Јанг из РЕС фондације.

„Када је ваздух у зеленој зони, одличног квалитета, немамо ограничења.

„Али како се помера у жуту, наранџасту, црвену па чак и љубичасту зону, то подразумева смањење активности напољу", каже.

Најгори, љубичасти ниво значи да се не препоручује излазак никоме - ни здравима ни болеснима, додаје.

„На овај начин ми као појединци можемо да одлучимо шта нам је најбоље радити у том моменту - ово је за сада можда једина мере превенције", објашњава Јанг.

Можемо ли да смањимо загађење током грејне сезоне?

Код индивидуалних ложишта постоје два питања - шта се ложи и на који начин.

У Србији, али и целом региону Западног Балкана, има више милиона домаћинстава која се греју уређајима који су технолошки застарели, каже Јанг.

То значи да не пружају заштиту од испуштања штетних материја унутар простора у ком се греје, као и кроз димњак, уколико се не користе адекватни енергенти.

„У питању су обични уређаји које користимо у домаћинствима, а који кувају и греју у истом моменту, такозвани шпорети.

„Они не подлежу строгим стандардима заштите животне средине и еколошког дизајна који су одавно виђени у земљама ЕУ, Америци или Аустралији", каже Јанг.

У земљама попут Велике Британије, Канаде и Сједињених Америчких Држава доступне су позајмице којима се подстиче набавка савремених еколошких уређаја за грејање, док ће се у Европској унији након 2022. године продавати само еколошке пећи и камини.

Међутим, Јанг истиче да се у Србији још ни не разматра увођење оштријих стандарда за уређаје помоћу којих се грејемо.

„У неким другим типовима индивидуалних ложишта још увек преовлађује грејање на угаљ или лигнит веома ниског квалитета.

„Кад на то још додамо лоше уређаје који су технолошки застарели, ми добијамо овакав један ваздух са којим се суочавамо сваке грејне сезонe", наводи.

Додаје да је решење у развоју технологије, иновацијама, строжим стандардима заштите животне средине и ваздуха.

„На тај начин не бисмо испуштали толико загађујућих материја и утицали бисмо на побољшање квалитета ваздуха", наводи.

Још један од криваца за лош квалитет ваздуха током грејне сезоне јесу и климатске промене.

„Временски услови који се као последица климатских промена очекују у јесењем и зимском периоду су ти да је ваздух миран.

„Он је на неки начин заустављен или се налази на најнижем слоју где ми живимо и радимо, због чега не долази до свежег ваздуха", објашњава.

Иако је теже утицати на климатске промене, Јанг каже да грађани сами могу да доносе одлуке приликом одабира уређаја и горива за грејање.

Јововић свима који користе индивидуална ложишта препоручује да користе што бољи угаљ или дрво.

„Решење је да временом пређемо на струју - да имамо аутомобиле, железнице, грејање, а да та струја буде добијена из обновљивих извора.

„Тренутно је прелазни период који ће трајати барем 20 година, а до тада би најбоље било да све топлане раде на природни гас", каже.

Како да утичете на смањење загађења ваздуха:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]