Загађење и грејање: Прича о угљу, лигниту и загађењу у Србији - све што треба да знате

Сиви дим који обавија град, мрачнији и злокобнији од магле, чест је јесењи призор у Србији последњих година, чим температура мало падне и пећи прораде.

Смог окупира градове, многи се жале да удишу чађ, опрани веш добије тамносиву патину, а медије преплаве вести о томе да се, на пример, београдски и ваљевски ваздух боре за титулу најзагађенијег у свету тог дана.

Све док у спас не дођу ветар кошава и њене колеге, сви само причају о загађењу, ПМ 10 и ПМ 2,5 честицама - ситној прашини у ваздуху - и стратегији како се од свега заштити.

Извештаји Агенције за заштиту животне средине показују да они највише потичу од термоелектрана, где се користи угаљ, као и од индивидуалних ложишта.

Драгана Ђорђевић из Института за хемију, технологију и металургију, изјавила раније је за Фонет да је главни узрок загађења ваздуха у Србији чињеница да се 70 одсто електричне енергије добија из лигнита, врсте угља лошег квалитета.

Он, каже, производи велику количину прашине, пепела и садржи много токсичних материја.

И Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду, који се бави загађењем животне средине, сматра да су термоелектране проблем број један када је реч о загађењу, али истиче да на локалу велики утицај имају и мала ложишта.

Ту се, како наводи, користе свакакве врсте угља, а највећи проблем су људи који „ложе све и свашта да би се огрејали - лоша горива и ђубре".

Европска унија планира да најкасније до 2050. угаси све термоелектране на угаљ и тако значајно смањи загађење.

Србија, која нема тако дугорочан план и, према речима стручњака, „зими има мањкове енергије", спрема се да до 2025. године повећа коришћење енергије из обновљивих извора на 27 одсто, али и да отвори нове површинске копове за угаљ.

Истраживање Агенције за заштиту животне средине Европске уније о последицама загађења животне средине по здравље, означило је Србију и још неколико земаља Балкана као црне тачке у Европи.

Пред вама је мали водич кроз то шта је угаљ, шта је лигнит и све остало што треба да знате о њима.

Погледајте видео - зашто се у Србији поново протестује због ваздуха

Шта је угаљ?

Угаљ је једно од најважнијих примарних фосилних горива, који представља главни извор енергије човечанства, пише Енциклопедија британика.

„Угљеви су читава група материјала који се називају горивима", каже Јововић.

Реч је чврстом материјалу, богатом угљеником, који је обично браон или црн, а углавном садржи и друге материјале, попут азота и сумпора.

Настаје сабијањем и очвршћавањем биљних и животињских остатака и то током милиона година.

Међутим, нема баш најбољи статус када је реч о очувању животне средине.

„Угаљ је најгоре фосилно гориво", каже Драгана Ђорђевић из Института за хемију за ББЦ.

„Поред органске материје у себи садржи и нечистоће, попут сумпора и токсичних елемената, па се и оне ослобађају у атмосферу приликом сагоревања.

„На тај начин у ваздуху заврши сумпор-диоксид, честице арсена, никла, калијума, олова, радиоактивних елемената или шта већ одређени угаљ има у себи", додаје.

Јововић наводи да је Србија до седамдесетих година била „ниско-угљенична земља, углавном базирана на хидроелектранама".

„Тек је економским реформама током седамдесетих донет план да се иде на искоришћење угљева на Костолцу и да се користи колубарски угаљ", наводи.

Због разлика у врстама биљног материјала, распона нечистоћа, квалитета или степена угљености, постоје и различите врсте угља.

На пример, тресет, мрки угаљ, камени угаљ или - лигнит.

Шта је лигнит?

„Наш лигнит је један од врсте угљева који је релативно ниског квалитета, а има га у огромним количинама, причамо о милијардама тона", каже Јововић.

Међутим, лигнит није згодан за сагоревање у малим ложиштима, па се користи само за термоелектране.

Оне имају специјалне пећи за тај тип угља.

Лигнит је притом, због ниске енергетске вредности, неисплатив за транспорт на дуже стазе, па се углавном користи локално, у земљама које га производе - попут Србије.

„Копају га на површинским коповима - то су буквално ливаде на којима се скине велики слој земље и онда огромни багери угаљ пребацују на траку", објашњава.

„У руднику Колубара, он се после минималне прераде пребацује у вагоне и транспортује у термоелектране Обреновац А и Б, а у Костолцу иде директно на термоелектране Костолац А и Б".

Због чега лигнит није квалитетан?

„Зато што има више од 50 одсто влаге и пепела, као и неки удео сумпора, максимално један одсто, што је заправо много када сумпор сведете на топлотну моћ", каже Јововић.

Због тога лигнит мора на даљу прераду и одсумпоравање у „сушари".

„Сушара се налази у Вреоцима, код Лазаревца, зато тамо када пролазите путем који води ка црногорском приморју непријатно мирише на покварена јаја", наводи професор.

„Тамо угаљ под високим притиском и воденом паром брзо застарева и добија квалитет бољих угљева, па настаје такозвани 'сушена Колубара' угаљ".

Она се, наводи, производи за потребе мале индустрије и домаћинстава и може се купити на тржишту и увек је боља од сировог лигнита.

Погледајте видео о животу у једном селу у Србији у којем пуцају куће

Како угаљ загађује околину?

Прво, само коришћење угља у термоелектранама доводи до загађења.

„Оне су проблем број један када је реч о загађењу", каже Јововић.

Европска унија планира да најкасније до 2050. угаси све термоелектране на угаљ и тако значајно смањи загађење.

Србија, која нема тако дугорочан план и, према речима стручњака, „зими има мањкове енергије", спрема се да до 2025. године повећа коришћење енергије из обновљивих извора на 27 одсто, али и да отвори нове површинске копове за угаљ.

Истраживање Агенције за заштиту животне средине Европске уније из 2019. године, о последицама загађења животне средине по здравље, означило је Србију и још неколико земаља Балкана као црне тачке у Европи.

Један од разлога због којег Србија користи тако много угља је застарелост енергетског система, изјавио је раније за ББЦ на српском стручњак у области енергетике Небојша Арсенијевић.

„Идеја да треба чувати животну средину је новија од постројења из којих Србија добија више од половине енергије", рекао је он тада.

Међутим, Јововић истиче да је „у последњих десетак или 15 година" дошло до новог проблема.

На тржишту је, како наводи, почео да се појављује и сирови лигнит, који није прерађен за употребу у домаћинствима, што ствара велики проблем.

„Он се сасвим легално налази на стовариштима угља, а узима се и преко разних борачких и организација за помоћ сиромашнима и слично", наводи.

Угаљ у таквом непречишћеном, крупном стању - тј. лигнит - притом лоше гори у малим ложиштима.

„Због много влаге и пепела он ослобађа велику количину дима, али не и велику количину топлоте - у преводу, много ложите, а добијате мало топлоте", каже.

Како наводи, мало ложиште није предвиђено за такав угаљ, па се много несагорелог избацује у атмосферу.

„Куће су ниске, имају мале димњаке, и загађење се расипа на малој висини", истиче.

Тај угаљ је најјефтинији од свих који су у слободној продаји, појашњава Јововић.

„Није то превара, нико људима не продаје лигнит испод жита, они могу да виде и састав и квалитет и цену", наводи Јововић.

„Људи који то ложе углавном због ниске цене немају избора - у сиромашној земљи попут Србије, није исто да ли вам неко нуди угаљ за 2.000 или 9.000 динара по тони", додаје.

Погледајте видео о кућним пречишћивачима ваздуха - како раде и да ли штите од загађења

„Угљарска мафија" и загађење

О продаји лигнита у фебруару 2020, на трибини недељника Време - „Екологија и заштита вода, земљишта и ваздуха", говорио је и Вигор Мајић, дугогодишњи директор Петнице.

Снимак његовог говора заврти се на друштвеним мрежама сваки пут када загађење порасте.

Он је тада навео да „угљарска мафија" откопава јаловину, која је 30 или 40 одсто сачињена од глине, продајући је као угаљ, што купује „стотине хиљада домаћинстава".

Јаловина је отпад, тј. материјал који се одстрањује у процесу обраде руде, а која се обично одлаже на посебан начин како не би загађивала животну средину.

„То је квази-угаљ, тешка глина због које дим - са свим штетним стварима које га чине - пада на земљу", навео је тада Мајић.

„Да су проблем топлане или саобраћај, загађење би било константно, али није, што показује да се ту појавио још један фактор", додао је.

Људи, наглашава, често не разумеју да им се више исплати да купе угаљ који је 30 или 40 одсто скупљи, а испушта више топлоте и који би мање ложили.

Тада се убрзо огласило и јавно предузеће „Електропривреда Србије" (ЕПС), одбацивши оптужбе да продаје угаљ лошег квалитета који утиче на повећање загађености ваздуха.

Како су навели, Рударски басен „Колубара" никада грађанима и фирмама није продавао јаловину са високим процентом глине.

Купци угља приликом потписивања уговора добију декларацију и свако има могућност да рекламира производ ако он није по наведеним стандардима, истичу.

„О задовољству купаца квалитетом угља који се испоручује из РБ Колубара најбоље сведочи податак о минималном проценту рекламација после доставе на адресу, као и велика потражња за нашим производом на тржишту", навели су из ЕПС-а.

Међутим, и Јововић наводи да се лигнит из Колубаре и Костолца налази на стовариштима.

„За загађење, нарочито по котлинским местима, најмање су битне термоелектране - њихови димњаци су високи и дим одлази далеко изнад тог слоја дима и чађи", каже.

„Све што видимо је углавном последица малих ложишта - има нешто саобраћаја, индустрије, малих топлана, али углавном локалног ложења", додаје.

Међутим, како каже, проблем није само у угљу и чињеници да „људи ложе било шта да би се огрејали".

„Имате нелегално топљење каблова, пластике, спаљивање отпада по разним дивљим депонијама…"

Погледајте видео о депонијама у Србији: „Као да живимо у гасној комори"

Шта даље?

Почетком новембра, Министарство животне средине Србије представило је први нацрт Програма за заштиту ваздуха, како би се дефинисали циљеви за квалитетнији ваздух и мере за њихово постизање,

„Оно што можете да контролишете јесте шта се на тржишту налази од ложишта и то је увек било под солидном контролом", каже Јововић.

„А угљеви су увек у слободној продаји, што значи да можете само да радите на едукацији становништва или да забраните продају таквог угља", додаје.

За то, наводи, постоји неколико иницијатива, али се то и даље није десило.

Да би се нешто променило, сматра, потребни су владавина права и политичка воља „да се неке ствари зауставе".

„Нема воље да се уради нешто, па макар то било и питање квалитета ваздуха који удишемо".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]