Кошава и митови: Да ли се фијук балканског ветра далеко чује и парним данима

Првих децембарских дана на улицама појединих градова Србије трају борбе са невидљивим непријатељем који је игра грубо - спирално подиже лишће, па и смеће, и баца у лице, неухватиљво мрси косу и повија гране, а није му страно ни да великом снагом преврне речну лађу.

Реч је о балканском ветру - кошави, главном мотиву појединих песама и књига, једном од заштитних знакoва јесени у Београду, али и природној појави о којој се у народу испредају приче, митови и легенде.

„Мени је кошава најјачи утисак Београда, откад сам дошла у октобру нисам излазила по клубовима, нисам осетила ноћни живот, али сам се упознала са ветром", кроз смех каже 19-годишња бруцошкиња Марија Сретеновић, која се недавно доселила на студије.

Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету у Београду, објашњава за ББЦ на српском зашто је кошава локални ветар.

„Кошава спада у ветрове на Балканског полуострвa, који се јављају на територији Србије - у Великом Поморављу, Војводини и делу Шумадије", каже Дуцић.

У појединим деловима Србије, дешавало се да због велике брзине кошава преврне чамац, затрпа пругу или нанесе штету усевима, док у Београду, насупрот томе, смањује загађење и прочишћава ваздух.

Кошава настаје када се на подручју Украјине и Карпата формира антициклон - поље високог ваздушног притиска, док је у западном делу Средоземног мора, у Ђеновском залив, низак ваздушни притисак - циклон.

„Онда се јавља струјање из правца антициклона на истоку ка циклону у Медитерану", додаје Дуцић.

Фијук који се памти

Студентикиња Марија Сретеновић каже да последњих дана излази само кад мора, те су јој и сусрети са кошавом проређени.

„Ужасно је", истиче она.

Наводи да, пошто живи у поткровљу, веома добро чује како кошава фијуче.

„Све се плашим да ће однети кров зграде, а посебно ме је страх кад видим да јелу - високу пет спратова савија и ломи као да је тек посађено дрвце, стално мислим шта би нама урадио да смо напољу", каже Марија.

Пар/Непар

Са кошавом провејавају митови и легенде, а једна од најпознатијих је да траје три, седам или више дана, чији је број увек непаран.

„То је наивно народно веровање. Нема строгог прaвила око тога колико ће трајати", објашњава Дуцић.

Колико дуго ће кошава дувати, зависи од брзине и дужине премештање циклона - поља ниског ваздушног притиска, из западног Средоземља према истоку.

„Циклогенеза - стварања циклона у западном Средоземљу, нема строго правило дужине трајања. Када циклон прође наше крајеве, кошаве више нема", каже професор.

Додаје да у стручној литератури не постоји правило да било који ветар, укључујући кошаву, траје одређени број дана.

У факултетском уџбенику Климатологија, професора Душана Дукића забележен је податак да је у Београду кошава дувала непрекидно 30 дана, у периоду од 28. фебруара, до 28. марта 1928. године.

Кад помислиш да ти је хладно, а оно топлије

Постоје два основна типа кошаве - топла и хладна кошава, који дувају у периоду од јесени до пролећа.

Хладна кошава има источни смер и доноси хладан ваздух и захлађење, док топла доноси пораст температуре, као што је тренутно ситуација, каже професор Дуцић.

„Иако се нама чини да је хладно, то је због ветра који повећава испаравање са коже и осећај хладноће.

„Kошава која сада дува, донела је пораст температуре, у односу на онај који је био, па је и код нас дошло до прилива топлијег ваздуха из Медитерана."

Од кошаве користи имају и становници српских градова, посебно Београда јер „смањује загађење".

Дуцић каже да када је „стабилно време, магловито, без ветра", онда се загађујуће честице задржавају тамо где је њихова емисија велика, док јак ветар то „распирује".

„Ма како непријатна кошава била због велике брзине и осећаја хладноће, она јесте стварно добра ствар за урбани центар као што је Београд, зато што прочишћава ваздух".

Погледајте причу о ветрењачама ван копна

Кошава са Дунава

За кошаву се обично каже да је „са Дунава" јер је место одакле почиње да дува у Ђердапској клисури.

Одатле се креће ка западу и стиже до Београда, Војводине, Великог Поморавља и делова Шумадије, а понекад, када је изузетне јачине, допре и до источне Славоније и Славонског Брода у Хрватској.

„Најинтензивнија је у југоисточном Банату што су искористили за изградњу ветроелектрана у близини Делиблатске пешчаре и другим деловима", објашњава Дуцић.

Брзина кошаве на улазу у клисуру, око тврђаве Голубачки град, понекад износи око 100 километара на сат, док је на вршачком аеродрому, наводи професор, забележено брзина већа од 150 киломатара на сат.

У Београду се кошава највише осећа уз Дунав, на потезу од Гроцке до Земуна, док је знатно слабија у савском делу, на подручjу од Умке до Сремчице.

Наилазећи на Шумадијске планине - од Авале на северу, до Рудника на југу, њен интензитет опада, док западније потпуно нестаје.

„Магла свуда, магла око нас"

Кошава утиче на климатске прилике и у деловима Србије где не дува.

„У случају када се јавља кошава у југоисточном Банату и западно од Ђердапа, у Неготинској крајини и већем делу Тимочке крајине је најчешће тмурно, магловито и често пада киша, слаба росуља или снег", објашњава Дуцић.

Каже да таква климатска разлика настаје јер ветар са истока наилази на препреку у виду Карпата, односно Хомољских планина на истоку Србије.

Тада се ваздух уздиже, хлади, а потом кондензује, после чега настају облаци одакле се излучују падавине.

Супротно томе, када ваздух пређе на другу страну планине, онда се загрева силазећи низ падине, губи влагу и разведрава се.

„Таква је и кошава - фенски, катабатички ветар, који доноси топлији ваздух на супротној страни од планине са које је дошао".

Зато је у пределима где дува кошава „променљиво или умерено облачно", док је у Неготинској и Тимочкој крајини „облачно и тмурно".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]