Временске непогоде у сред врелог лета: Откуд гром из ведра неба

Колико год их често доживимо, увек се изненадимо када се усред скоро па пустињских врућина небо зацрни, проломе се муње и громови а ветар фијуче као на отвореном мору.

Лето је годишње доба када се бежи у хлад, од врућине, али и од олује и њених пратећих појава - севања, муња, грмљавине, пљускова и града.

Током летњих олуја нису ретки ни обилни пљускови, а ни град, а карактерише их појава на мањим, локалним површинима, муњевито премештање брзинама и до 80 километара на сат, а могу да изазову огромне штете како по пољопривредне усеве, тако и по животе људи и животиња.

Откуд обилне падавине и немирно небо у сред лета?

„Услед великог загревања долази до испаравања водене паре која се пење у висину јер је лакша од ваздуха и и у вишим слојевима атмосфер се хлади и кондензује формирајући облаке. Што је температура виша, већа је шанса да до тог процеса дође", објашњава за ББЦ на српском професор Владан Дуцић.

Захваљујући савременим метеоролошким радарима могуће је пратити и прогнозирати временску непогоду на неком подручју и за сат времена.

„Грми, сева, време се мења"

Пљускови, грмљавина, муње и град су олујне појаве које не бирају место - погађају и село и град, и природу и бетонске грађевине.

Муња настаје у облацима због разлике у наелектрисању измењу земље и унутрашњости облака.

„Када разлика у наелектрисању између подлоге изнад које се облак креће и базе облака достигне одређену вредност, онда долази до ослобађања електричне струје - ослобађа се муња", каже Дуцић.

Иако се у народу термин „гром" употребљава за скоро сваку олујну појаву, он је само звук који производи муња.

Многе плаши и севање - појава унутар облака која неретко најављује олују, а види се само ноћу или у сумрак и свитање.

„Муња не стиже до тла, већ се електрицитет ослобађа у самим облацима", објашава Дуцић појаву севања.

Заблуде о олујама

Постоје бројне заблуде о олујама, преточене и у народне пословице и веровања.

Дуцић каже да је пословица да „муња никада не удара два пута у исто место" једна од заблуда и да се такви удари често догађају.

„Скоро сваке године у центру Београда удари муња у највише зграде - у Скупштину, Београђанку, Политику, Храм Светог Саве".

„Гром из ведра неба" је такође нешто што се не дешава у природи - али је зато „могуће да муња има дуг пут, и по неколико километара", каже Дуцић.

„Муња из облака који није директно изнад нас не мора да удари испод самог облака, него се може гранати".

У том случају небо није ведро, већ је делимично наоблачено, објашњава.

Многи верују да су данас олује чешће него раније, међутим стогодишњи подаци о временским непогодама - бележе се од 1920. године - показују да раста броја непогода у Београду нема.

„Такав утисак се стиче јер је бољи систем осматрања. Гушћа је метеоролошка мрежа станица, а и данас сви снимају непогоде мобилним телефонима и каче на друштвене мреже и Јутјуб", каже Дуцић.

„Од Светог Илије, сунце све милије"

Олуја и пратеће непогоде повезане су и са верским празницима, па се тих дана често не ради - ни у пољу, нити код куће.

Неки од празника су Свети Илија - 2. августа и Блага Марија, два дана касније.

„То су празници где се не ради управо да не би гром ударио у летину - да ли је у питању пласт сена, кућа, окућница или стока, а постоји велики број празника где се не ради да се не би направила штета у пољу", каже за ББЦ на српском етнолог Александар Репеџић.

Према веровањима, Свети Илија одлучује где ће бити суша а где пасти кише, док је према предању, на овај дан, пре подне је лето, а после подне јесен.

Свети Илија је наследио бројне особине старословенског бога неба и грома Перуна, због чега га у народу још зову Громовник.

Народно веровање каже и да је Блага Марија сестра Светог Илије, па на овај празник олује нису неуобичајне јер - „брат и сестра разговарају".

„Веровање је модификовано, али људи углавном не раде на велике празнике - посебно када се ради о грому и ветру, а иде се чак и дотле да се не укључује машина за веш", наглашава Репеџић..

Каже да и међу Власима, у источној Србији, постоји обичај спречавања олује где се вода сипа у чашу и говори „како се растура ова вода, тако да се растуре и кишни облаци".

Постоје и народни обичаји којима се призива киша, а најпознатији су додолски ритуали.

Додоле - младе девојке обучене у подерану одећу, са венцима на главама и букетима цвећа у рукама, играјући призивају кишу.

Репеџић тврди да овај обичај више не постоји и да је нестао „модернизацијом и електрификацијом" средином двадесетог века.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]