Београдска острва топлоте - лети топло, зими још топлије

Поред речних острва и некадашњих острваца Панонског мора, на територији Београда постоје и острва топлоте.

Разликују се по томе што су их голо око не може спазити, али то не значи да не утичу на људе и да људи нису укључени у њихово формирање.

Острва топлоте представљају климатски феномен где је температура ваздуха у одређеним деловима града виша него у околини, мање урбанизованој или природној средини.

Постоје у свим светским метрополама.

„Урбано острво топлоте настаје као последица изградње града и загађења, односно присуства гасова и честица који задржавају топлоту", објашњава за ББЦ на српском Владан Дуцић, редовни професор Географског факултета у Београду.

Центар против периферије

Београд је пун ових острваца, једно од њих је у градском језгру, на потезу Трг Републике -Теразије - Славија.

Директно су им супротстављени Kошутњак, Баново брдо и Топчидер, делови града на којима острва топлоте практично не постоје „јер су ти делови под травним и шумовитим покривачем".

Постоји неколико разлога за појаву ових острва - међу њима су бетонске грађевине, као и тротоари који упијају сунчеву светлост и високе зграде које блокирају струјање ветра.

„У центру је најинтензивније јер је највише изграђен. Бетон се лети више загрева, док је зими због загађења слабије хлађење, тако да је и зими и лети топлије", објашњава Дуцић.

Топлотно острво се више осећа зими, него лети.

Такође, израженија су ноћу, него дању.

Какве везе има са загађењем?

Када је време мирно, без ветра - загађење се таложи на овим местима, јер нема шта да га растера.

Разлог су антициклони - поља високог ваздушног пристиска.

„Антициклонално стање - стање мировања када нема ветра, погодује загађењу. Гасови и честице које се емитију у урбаној средини се тешко распршују и остају унутар градског језгра, па је зато загађење веће него на периферији", додаје професор Дуцић.

Природни чистачи топлотних острва су ветар, киша и падавине уопште.

Београд - степен топлији у последњем веку

Дуцић је са асистентом, данас професором Гораном Анђелковићем почетком 2000-тих истраживао острва топлоте у Београду од 1891. до 1990. године.

Запазили су да је Београд топлији за око један степен Целзијуса него пре 100 година.

До пораста температуре дошло је због „интензивне изградње и развоја Београда", наводи Анђелковић у раду.

Овај феномен је посебно примећен после Другог светског рата услед „експанзије социјалистичке привреде, нагле урбанизације и индустријализације".

На тај начин, створена је подлога за даљи развој урбаних острва топлоте, који је и данас присутан.

Има ли везе са климатским променама?

Глобално загревање нема директне везе са овом појавом.

„Температура расте последњих деценија, то нема никакве сумње, али глобално загревање није узроковало топлотна острва.

Постоји тренд раста температуре и у Србији од средине 1980-тих.

Израженији је у градовима, него у центрима који „нису или су мање урбани. То је једино битно у целој причи", наглашава професор Дуцић.

Утичу ли на људе?

„Само у оној мери у којој повишена температура има утицаја на људе", каже он.

„Сама температура не би требало да има неког ефекта, а лети би могла да буде евентуални ризик за кардиоваскуларне болеснике. Мада, и то је велико питање - то би требало доказати научним студијама".

Решење проблема према професору лежи у „ономе о чему се прича деценијама" - у више зелених површина, на уштрб оних под бетоном, као и смањењу саобраћаја у центру града.

Урбано, само урбано

Данас 55 одсто људи на свету и живи у градовима, а процена Уједињених нација је да ће се тај број повећати до 68 одсто до 2050. године.

Пројекције су да би у градове могло да се у наредних три деценије слије 2,5 милијарди људи, посебно у Азији и Африци.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]