Сеча стабала у Алексинцу: За општину оправдано, али не и за грађане

Од информације о томе да ће уместо липа у центру Алексинца бити „посађене" вештачке палме, до првог посеченог стабла, прошло је нешто више од месец дана.

У међувремену су стигле информације о томе да ће алексиначко главно шеталиште ипак добити право дрвеће - „школована" стабла канадског јавора, покренута је онлајн петиција против сече, али су се почетком ове недеље у дрвореду појавили и први пањеви.

То је на градско шеталиште - Улицу књаза Милоша - извело грађане незадовољне сечом.

Тестере су заустављене, а ускоро би требало да наставе да брује. Грађани од борбе за стари дрворед не одустају, сматрајући да сеча није оправдана.

С друге стране, општински челници и Институт за шумарство тврде супротно, док министар за заштиту животне средине - упркос томе што каже да верује овој институцији - наводи да на основу фотографија које је видео мисли „да нису баш сва стабла била за сечу".

Сеча стабала у Алексинцу није једини такав пример, а јединствен став о томе када је „бетонирање" зелених површина оправдано не постоји.

Шта се десило у Алексинцу?

Алексиначко главно градско шеталиште до почетка ове недеље красило је 48 високих стабала, углавном липових.

У склопу реконструкције улице, која је требало да почне у понедељак 6. маја, планирано је да стабла буду посечена и на њиховом месту посађене нове саднице.

Према студији коју је урадио Институт за шумарство, планирана је сеча 45 стабала и замена новим садницама, док ће три дрвета остати и бити премештена.

Како за ББЦ на српском каже Далибор Марковић, начелник одељења за привреду у Алексинцу, нови дрвореди налазиће се око метар ближе средини улице са једне и друге стране.

„Овде није реч о уклањању стабала, већ о замени трулих липа, новим јаворовим дрветом.

„Број стабала ће бити исти, али ће дрворед бити мало померен ка центру", објашњава Марковић за ББЦ.

Нова стабла требало би да „никну" у року од седам месеци - тако је предвиђено пројектном документацијом, али тим најавама нису задовољни сви Алексинчани.

Они који јој се највише противе, од понедељка протестују и „бране" старе липе, тврдећи да нису биле за сечу.

Оправдано или не?

Министар за заштиту животне средине у Влади Србије Горан Триван каже да мисли да нису сва стабла била за сечу.

„Нисам био на терену, али на основу фотографија које сам видео, мислим да није требало посећи сва планирана стабла", каже Триван за ББЦ на српском.

Ипак, са друге стране, каже да верује Институту за шумарство и њиховој процени.

На основу чега је вршена процена која су стабла за сечу, нисмо успели да сазнамо у тој институцији, пошто су „сви надлежни на терену".

Триван каже да је министарство реаговало незванично и да су општински челници обећали да ће на месту старих бити посађене нове такозване школоване саднице.

Тражио је, каже, то и писмено „да не остане све на речима".

Школоване саднице су стабла стара по неколико година, наменски узгајана у специјалним условима у расадницима, а за њихову садњу потребна је специјална механизација.

Триван каже да се такве саднице не узгајају у Србији и да је сада на општини „да се снађе".

Ако се ипак „не снађе", каже Триван, општина неће сносити никакве санкције - јер оне не постоје.

Далибор Марковић тврди да обавеза инвеститора да обезбеди саднице и засади их у року од седам месеци, колико је предвиђено да траје реконструкција улице.

И Милица Дамњановић Зантвоорт, дипломирана инжењерка пејзажне архитектуре и хортикултуре и једна од организаторки скупа „Петком за будућност у Србији" каже да сеча није била оправдана.

„Нисам била на лицу места да видим да ли је дрвеће труло или не, па тако не могу да судим, али ми било какво масовно касапљење дрвећа није оправдано", каже она за ББЦ на српском.

Каже и да је Алексинац управо захваљујући зеленилу леп, па јој „толика сеча нема много смисла".

„Разумем да мора да се ради реконтрукција, али као особи која се бави пејзажном архитектуром знам да је заштита биљака на градилишту врло једноставан посао. То је пракса свуда и не захтева велики новац."

Сеча стабала у Србији и региону

Стабла у Алексинцу нису једина која су у последњих неколико месеци грађани бранили.

Исто се догодило у београдском парку Ушће и на Калемегдану због почетка градње гондоле. У међувремену, Управни суд је привремено зауставио градњу, али је парк добио неколико десетина пањева.

И на црногорском приморју грађевински радови посекли су „плућа" Бара. Због новог вртића чемпреси, стари више од 90 година, нестали су из дворишта гимназије „Нико Роловић".

Без дрвећа је последњих година остала и Смедеревска Паланка када је посечена шума Микуља због тога што нико о њој није водио рачуна.

Министар Триван каже да му је свако дрво важно и да мора да постоји оправданост за било какву сечу.

Подсећа на пример сече платана на београдском Булевару краља Александра, због које су се пре неколико година грађани такође бунили, али се испоставило да су та стабла била толико стара да су морала да буду посечена. На њиховом месту посађене су нове саднице.

„Људи су често емотивно везани за стабла, па им треба објаснити каква је опасност када су трула, као што је то био случај са платанима."

Напомиње и да при садњи треба водити рачуна о врсти дрвета - због алергена.

Министарство којим руководи недавно је објавило конкурс за доделу средстава за пошумљавање у 2019. години. За то је издвојен 41 милион динара, а рок за пријаву је 17. мај.

Пошумљавањем се бави и Стефан Дрљача из околине Чачка, који је пре неколико година посадио прве храстове.

Данас на његовој ливади у селу Дучаловићи у подножју планина Овчар и Каблар, расте будућа храстова шума, али и саднице борова, брезе, липе и другог дрвећа и биљака.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]