Рио Тинто и животна средина: Ко ће решити судбину пројекта Јадар

Лознички минерал јадарит из земље би, пре воде и хемикалија, могли да извуку - референдум или одлука Скупштине општине Лозница.

Зависи кога питате.

Председник Србије Александар Вучић најавио је могућност да би грађани о компанији Рио Тинто и руднику јадарита могли да одлуче референдумом.

За поједине еколошке активисте такав предлог је „замајавање јавности".

Мирослав Мијатовић, председник Подрињског антикорупцијског тима (ПАКТ) данашњу одлуку о усвајању просторног плана на скупштини Лознице види као потврду да су радови на отварању рудника почели, јер је, како каже, већ одобрена депонија која ће бити на 50 метара од реке Јадар у оквиру пројекта Рио Тинта.

„Ако су хтели да пребаце одлуку о руднику на грађане, што лепо не спроведу референдум одмах и стопирају све нове одлуке", каже он.

У исто време, из градске власти Лознице одбацују такве наводе.

Главна урбанисткиња Драгана Јовановић је раније рекла да измена просторног плана „није верификација пројекта Јадарит", већ да је „акценат на развоју преосталог сеоског подручја".

Просторни план - да ли отвара врата Рио Тинту

Битна су два документа.

Први је Просторни план подручја посебне намене (ППППН) за јадарит, који је усвојен још 2020. године, Уредбом Владе Србије.

Други је Просторни план Лознице, који је усвојен у четвртак, 29. јула 2021.

Да ли ова два плана имају додирних тачака, не слажу се представници власти и невладиних организација.

Активисти ПАКТ-а и других организација протестовали су у четвртак испред зграде општине Лозница, где су одборници града усвојили измене Просторног плана.

Они верују да је то први корак ка увођењу Рио Тинта у званичну документацију и регулативу Србије.

„Изменом Просторног плана града Лознице, овај план вишег ранга, противзаконито се усаглашава са претходно донетим Просторним планом подручја посебне намене за пројекат Јадар, што је план нижег ранга", каже за ББЦ Радомир Лазовић из покрета Не давимо Београд.

Додаје да ово није први пример такве праксе - да се планови вишег, усаглашавају са онима нижег ранга.

Из града Лознице тврде другачије.

Главна урбанисткиња Града Лознице Драгана Јовановић рекла је дан раније је да је Просторни план подручја посебне намене (ППППН) за јадарит.

Она је додала да га зато „Просторни план Града препознаје као зону на територији Лознице односно као подручје посебне намене за које се све дозволе и решења издају управо по ППППН-у, а не по Просторном плану Града".

„Разлог за израду овог Просторног плана није верификација пројекта јадарита како се жели представити, већ је акценат на развоју преосталог сеоског подручја, сагледавање потенцијала за свеукупни раст и развој целе територије града и отклањање оних ограничења које има садашњи план", рекла је она.

Начелник Градске управе Владимир Радојчић рекао је да доношење Просторног плана не значи да је отварање рудника јадарита ближе.

„Просторни план града само констатује да постоји ППППН.

„Да ли ће бити рудника јадарита или не је нешто о чему ће се одлучивати у другим поступцима. Чули сте да је председник Републике понудио чак и референдум по том питању, било локални, регионални или републички".

Дан раније, Вучић је рекао да локална самоуправа у Лозници не мења Просторни план како би уписала пројекат „Јадар" компаније Рио Тинто, „јер не може".

Може ли референдум да помогне - „одлучиће народ"

Независно од оба документа, председник Србије Александар Вучић поменуо је трећи папир - референдумски.

На питање новинара о Рио Тинту и руднику за експлоатацију јадарита, Вучић је одговорио да „иначе они људи не разумеју зашто би се неко бунио" против отварања рудника, зато што „оно што је објављивано" у медијима у Србији о раду те компаније није тачно.

„Ово није течна руда, све је измишљено и све је политичка пропаганда", рекао је Вучић.

Додао је да „нема проблем са тим да ако изгуби на референдуму" рудник не буде отворен.

„Чекамо да видимо одлуку Рио Тинта, ако буде све у реду, да су спремни да уложе 2,4 милијарде евра и сад треба да кажете људима у Јадру и Рађевини да треба да се одрекну тога, макар и 10 одсто припало њима, а остало Републици Србији.

„Кад чују шта ће добити верујем да ће донети позитивну одлуку али прихватићемо и ако одлука буде негативна, али неки други људи ће морати да објашњавају зашто ће остати без новца", рекао је Вучић.

Весна Продановић, директорка Рио Сава Експлорејшн, навела је да ако буде организован референдум о пројекту Јадар и он буде негативан, компанија ће морати да заузме став, јер „не постоји правни оквир по којем дозволе не важе" ако одлука бирача буде негативна.

И овде ја камен спотицања између власти и активиста.

За Мијатовића прича о рефендуму је „сулуда јер се у међувремену доносе другачије одлуке".

„Сулудо је и што се ми данас бунимо, а Просторни план за Јадар је усвојила Влада Србије већ одавно, ово сада је само корак даље", каже Мијатовић.

Са њим је сагласан и Лазовић из покрета Не давимо Београд.

„Ако су стварно имали добре намере и желели да чују шта народ мисли - зашто је већ почела припрема документације?

„Референдум само значи нове поделе у Србији", каже он.

Како до референдума

Први човек Србије није улазио у детаље о референдуму.

Правне могућности за његово расписивање су многоструке, каже за ББЦ Бобан Стојановић са Факултета политичких наука.

Грађани сами имају могућност да изазову референдум са 100.000 оверених потписа, али то се никада није догодило, објашњава Стојановић.

Народна скупштина, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе такође могу да распишу референдум за питања из сопствене надлежности, каже он.

„Тако да, ако би се мењао неки закон који би омогућио Рио Тинту да послује у Србији - онда би могло да има смисла да га Скупштина распише", каже Стојановић.

У модерној историји Србије, референдуме је иницирала власт и до сада их је било шест од деведесетих година прошлог века.

Референдуми из 1990. и 2006. водили су промени Устава, а три су била неуспешна, када су гласачи одговарали на питања о уставним амандманима и државним симболима.

Одговарало се и 1998. године на питање о учешћу страних представника у „решавању проблема на Косову и Метохији".

„Постоји глобални тренд у последње време да популисти често прибегавају референдумима и на тај начин пребацују одговорност на грађане у неслободним условима", тврди Стојановић.

Делује ми да ћемо у овом случају доћи у ситуацију да грађани сами одлучују о Рио Тинту, а ту прети опасност од подвале, оценио је он.

Град Лозница може да распише, на пример, референдум за сопствену локалну самоуправу.

Шта кажу из компаније Рио Тинто, а шта пољопривредници?

Из компаније Рио Тинто кажу су донели инвестициону одлуку - за пројекат Јадар издвојили су 2,4 милијаде америчких долара.

Почетак градње, међутим, није могућ ни по једном закону - ни по Закону о Рударству ни по Закону о грађевинарству, без одбрањене Студије о утицају на животну средину.

Док представници компаније чекају Студију, мештани и пољопривредници изражавају незадовољство, а цео процес блокирају и нерешени имовинско-правни односи, као и мештани који не желе да продају имања.

„Ми тражимо да они прекину откуп земље бар док те студије не буду готове.

„Они више не откупљују зону рудника, већ су прешли сада да откупљују куће у зони утицаја рудника", каже Марија Петковић из Горњих Недељица за РТС.

Поводом све гласнијих и честих примедби еколошких активиста да ће рудник уништити животну средину, из компаније Рио Тино одговарају да ће све радити по стандардима и прописима.

„Ово је озбиљан рударско-индустријски пројекат, сигурно да има утицаја на животну стредину, али у данашње време овакви пројекти могу да се реализују уз прихватљиве ризике и уз њихову контролу", каже Весна Продановић, генерална директорка Рио Сава Експлорејшен.

Она тврди да пројекат неће уништити ни пољопривреду нити загадити водене токове, пренела је агенција Бета.

Представници Рио Тинта навели су да би изградња рудника почела наредне године, да ће се радити четири године, а онда би 2026. године почела експлоатација литијума.

Шта је пројекат Јадар

„Јадар" је пројекат истраживања лежишта литијума и бора светске класе, наводи се у проспекту рударске компаније Рио Тинто, једне од највећих рударско-металуршких корпорација на свету.

Лежиште новог минерала јадарита су открили 2004. геолози ове компаније.

Иако пројекат Рио Тинта засад подразумева само изградњу рудника и фабрике за прераду руде, Вучић је изјавио да „неће дозволити никакво бушење док не направе највећу фабрику батерија за електричне аутомобиле, да се овде праве батерије".

Тамо ће се правити, ако се реализује пројекат, три коначна производа - литијум-карбонат од ког се праве батерије и електрична возила, затим борна киселина и натријум-сулфат.

У пројекат, који се тренутно налази у фази студије изводљивости, уложено је или опредељено 450 милиона америчких долара.

Литијум и борати су неопходни за наш свакодневни живот и за будућност са ниском емисијом угљен-диоксида.

Британско-аустралијски гигант који послује готово век и по није се само у Србији сусрео са протестима и негодовањем локалног становништва.

У септембру прошле године компанија је оптужена да је испуштањем отровних материја загадила реке на Папуа Новој Гвинеји, писао је ББЦ.

Више од 150 мештана Бугенвила жалило се да је тај поступак Рио Тинта изазвао здравствене проблеме 12.000 људи који живе у околини.

То се десило непосредно пошто су директор и двојица главних менаџера ове компаније поднели оставке након скандала са уништењем светске културне баштине Абориџина.

Рудници ове компаније у Западној Аустралији упропастили су пећине ових староседелаца старе 46.000 година.

Шта је јадарит?

Руда је добила име по реци Јадар у чијој близини су и планина Цер и река Дрина.

Јадарит је литијум натријски боросиликат - LiNaSiB3O7(OH) који од корисних компоненти садржи литијум и бор.

Откривен је 2004. године, а интернационална минералошка асоцијација званично га је признала као нови минерал у новембру 2006.

„Откривен је само у Србији и само у лежишту 'Јадар' код Лознице", рекао је у јануару 2021. за ББЦ професор Рударско-геолошког факултета Владимир Симић.

„Јадарит би пре свега могао да се користи за добијање литијумових једињења - литијум карбоната, литијум хлорида или литијум хидроксида, која имају примену у индустрији керамике, стакла, батерија, мазива и многим другим гранама индустрије".

Слично лежиште не постоји нигде у свету, али се литијум добија из континенталних сланих раствора (Боливија, Чиле, Аргентина) или из чврстих стена - пегматита (Аустралија, Русија, Kанада, Аустрија), или из оба извора (Америка и Kина).

„С обзиром да се процењује да се у лежишту 'Јадар' налази близу 10 одсто истражених ресурса литијума у свету, свакако да има значајну вредност", додаје професор.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]