Америка и музика: Како је Лиса Мари Присли претворила личну трагедију у наду

Лиса Мари Присли, која је умрла у 54. години, изашла је из очеве сенке са властитом музиком, али је у животу искусила више трагедије и несреће у љубави „него што следује једном човеку".

„Морала сам да излазим на крај са смрћу, ожалошћеношћу и губитком од девете године", написала је крајем августа.

Имала је само девет година кад је умро њен отац Елвис Присли, краљ рокенрола.

Имала је 52 године кад је њен син Бенџамин Кио, извршио самоубиство 2020. године.

Међу њена четири мужа били су и покојни певач Мајкл Џексон и глумац Николас Кејџ.

Рођена 1968. године од оца Елвиса и мајке глумице Присиле, Лиса Мари је провела прве четири године живота у вили њених родитеља Грејсленд у Мемфису, у Тенесију.

Елвис је обожавао ћерку и чак је назвао приватни авион по њој.

Али после развода њених родитеља 1973. године, Лиса Мари је отишла да живи са мајком у предграђу Лос Анђелеса, редовно посећујући оца у његовом дому.

Он је ту умро 1977, у 42. години.

Лекари кажу да је преминуо од срчаног удара, до ког је вероватно дошло због зависности од барбитурата.

Можда не изненађује да су њене тинејџерске године биле бурне.

Она је 2003. године рекла за Лос Анђелес тајмс да ју је после очеве смрти њена мајка слала у низ приватних школа, где је почела да „прави проблеме и експериментише са дрогама".

„Била сам нека врста повученог, меланхоличног и чудног детета", рекла је Лиса Мари за овај лист.

„Неко време сам провела у аутодеструктивној фази. Нисам успела да се уклопим у школу. Нисам имала никакав јасно зацртан пут."

Сајентологију је сматрала заслужном што је „успела да се ослободи дроге и почне да ради на самопоштовању", рекавши да је контроверзна црква за њу била „нека врста самопомоћи, самооткрића."

„Није то толико питање Бога. Црква је неконфесионална. Понудила ми је одговоре на питања која сам имала у вези са животом.

„На најосновнији начин, био је то као случај Хамптија Дамптија. Кад сам пала са зида, они су помогли да се поново саставим."

„Тиха патња"

Понекад јој је било тешко да остане састављена.

Постала је зависна од опиоида и средстава против болова после рођења ћерки близнакиња 2008. године, према ЦНН-у.

Отворила се о зависности у предговору за књигу из 2019. године Сједињене Државе Опиоида: Рецепт за ослобођење нације од бола.

„Још много више људи пати у тишини, зависни од опиоида и других супстанци. Пишем ово у нади да могу да одиграм малу улогу у скретању пажње на ову ужасну кризу", написала је она.

Добила је и двоје деце, Рајли и Бенџамина, са првим мужем, музичарем Денијем Киоом.

Њен други брак био је са краљем попа, Мајклом Џексоном, у мају 1994. године.

Развели су се 1997. године.

Лиса Мари се упечатљиво појављује у видео споту за песму „You Are Not Alone" из 1995. године, који је користио нешто што је личило на интимне снимке из спаваће собе оскудно одевеног пара.

Рекла је за часопис Ролинг стоун 2003. године да ју је привукао његов мистериозни начин живота и да је желела да га заштити од оптужби за злостављање деце.

Лиса Мари је рекла и да „није поносна" на тај кратки брак, који је био толико лош да је у време Музичких видео награда МТВ-ја 1995. године њихов анимозитет био очигледан у јавности.

Била је остављена да зури у њега из публике док он изводи мешавину хитова на сцени.

„Пред крај је заиста постало ружно", изјавила је.

„Лоша ситуација"

Тражила је развод, али је он одбијао да разговара са њом, додавши да ју је то искуство довело до нервног и физичког слома - који је пребродила почевши да пише песме.

„Нисам уопште заинтересована да опањкавам Мајкла. Знам да људи желе да знају шта се ту десило, али ја покушавам то да кажем а да га не претворим у негативца.

„То је тешко постићи, зато што је то била веома лоша ситуација", рекла је.

Крајем деведесетих, осећала се способном да стане под светла рефлектора као самостална музичарка.

Иако је још рано почела да пише песме, притисак који је осећала зато што је Краљева ћерка разумљиво ју је омео да изнесе властиту музику у јавност.

Морала је да оствари превелика очекивања.

Извела је дует са покојним оцем 1997. године, певајући на његовом снимку из 1968. за песму „Don't Cry Daddy".

Потом ју је песмописац и продуцент Глен Балард охрабрио да почне да пише соло музику, координишући уговор са Капитолом, а излазак дебитантског албума најављен је за 2000. годину.

Њен приватни живот је, међутим, био оптерећен браком из 2002. године са глумцем Николасом Кејџом, који је освојио Оскара за филм из 1996. године Напуштајући Лас Вегас и глумио је у Украденом лицу.

Разишли су се после свега 107 дана проведених заједно.

Њен први албум To Whom It May Concern коначно је објављен 2003. године, а следила су још два, 2005. и 2012. године.

Помешане критике

Лиса Мари је сама написала већину мрачних текстова, док је мелодије стварала у сарадњи са другим музичарима.

Гардијан је њеном првом албуму дао једну звездицу, а критичар Алексис Петридис је написао: „Звучи као Аланис Морисет провучена кроз сито све док на крају не остане ниједно препознатљиво обележје."

Али AllMusic.com га описује као „оштар, амбициозан мејнстрим поп-рок албум који изводи певачица са аутентичним карактером", назвавши је „оштром и дрском".

Доспео је на пето место Билбордове топ листе, док је њен други албум стигао до десетог места.

Њен трећи, Storm&Grace - сарадња са Ти-Боун Барнетом - доспео је тек до 45. места, али је имао много боље критике - часопис Кју га је назвао „симпатичном, можда чак потресном плочом".

Опри Винфри је 2005. године рекла да је поређење са њеним оцем „било огромна планина на коју је морала да се попне".

Већ наредне године, Лиса Мари се удала за музичара Мајкла Локвуда, а две године касније рођене су близнакиње Финли и Харпер.

Присли и Локвуд су остали заједно до 2016. године, а она је Опри рекла да је најбоље што је могла да учини своју децу било да их „обаспе нежношћу и љубављу".

Живот Лисе Мари био је на неки начин заштићен огромним наслеђеним богатством, али је она једном изјавила: „Нешто се деси са људима кад се нађу у близини славе, моћи и новца - то уме да извуче најгоре и најбоље из људи; то је чудовиште које морате да укротите."

Прича о успону и паду њеног оца недавно је испричана у биографском филму База Лурмана, названом једноставно Елвис, који је очигледно дубоко дирнуо Лису Мари.

Она га је назвала „ни мање ни више него спектакуларним" и „апсолутно сјајним".

Виђена раније ове недеље на додели Златног глобуса, где је Остин Батлер освојио награду за најбољу главну мушку улогу у категорији драмског филма за тумачење њеног оца, она и њена мајка заплакале су док је он излазио да прими награду.

Потресан есеј о туговању

Лиса Мари оставља за собом причу која може да се опише као борба са трагедијом, али често и њено превазилажење.

У есеју о ожалошћености после смрти њеног сина Бенџамина, Лиса Мари је написала у августу 2022. године: „Ожалошћеност је нешто што морате да носите са собом до краја живота, упркос ономе што неки људи или наша култура желе да верујете. Ви такође то 'не преболите' и 'не наставите само са животом', тачка.

„Говорим ово у нади да можда данас, или што је скорије могуће, можете да помогнете некоме ко тугује за неким кога је волео и изгубио. Било да је изгубио дете, родитеља, супружника, брата или сестру, вереника, било кога.

„Питајте га како му је, замолите га да вам прича о тој особи. Јесте! Ми ЖЕЛИМО да причамо о њима. Тако их одржавамо у животу у нашим срцима, тако они не буду заборављени, то и нас одржава у животу.

„И учините ми једну услугу, не говорите им да 'не можете ни да замислите' њихов бол. Истина је: Ох да, ви то можете - само не желите."

Можда ће та порука на крају остати њена заоставштина, док њена породица мора да се избори са још једном трагедијом.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]