Контрамитинг 1996. у Београду: Дан када je Србија била на ивици грађанског рата

До тог протеста пре 25 година, Ивица Лазовић био је тек млади полицајац, који је радио на београдском аеродрому и са породицом живео у његовој близини.

Али, разочаран у власт Слободана Милошевића у Србији, кренуо је 24. децембра 1996. године у центар Београда.

Тамо су се већ више од месец дана одвијали студентски и опозициони протести због крађе на локалним изборима.

Социјалистичка партија Србије (СПС) изгубила је изборе у Београду и другим великим градовима, али су оптужени да су фалсификовали резултате тако су што повећавали гласове које су добили, а смањивали број гласачких листића на којима је била заокружена опозициона коалиција.

Ивица је био члан тада највеће опозиционе странке Српског покрета обнове (СПО), која је учествовала у протестима.

„Нисам ни мислио тај дан да идем на протест, али сам клао свиње и носио овима из СПО чварке да се почастимо", прича Ивица две и по деценије касније за ББЦ.

„Сећам се да је било много људи. Онда сам добио метак, а само што није почео грађански рат у земљи."

На Ивицу је пиштољем пуцао нижи функционер СПС-а и оставио му трајне последице по здравље.

Јер, тог дана није одржан само један у низу протеста опозиције и студената.

То је и дан када је Слободан Милошевић организовао контрамитинг.

На улицама Београда, сада чувеном реченицом „Волим и ја вас", поздравио је присталице који су му претходно узвикивали: „Слобо, ми те волимо".

„Контрамитинг представља вид политичке активности где је главна идеја упропастити циљеве противника доказивањем моћи", објашњава за ББЦ Ерик Горди, професор на Универзитетском колеџу у Лондону.

„Искључује се дијалог и компромис и самим тим суштина политике."

Ово је уједно и дан када су, тврди Горди „настали сендвичари и ботови" у Србији, односно људи који по директиви и за корист долазе на неки скуп.

Форму контрамитинга није измислио Слободан Милошевић, каже за ББЦ Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Такви видови политичких акција својствени су у земљама Латинске Америке, додаје.

Овај вид „притиска на незадовољне" и даље је присутан у политичком животу Србије, каже Павићевић.

Погледајте видео о контрамитингу 1996.

Зимске ципеле и зима 1996.

Да би било где стигао, Ивици Лазовићу данас треба три пута више времена него просечном човеку.

Јер, кад је пре 25 година добио метак у потиљак, цела лева страна тела му је одузета и постао је трајни инвалид.

Леву ногу вуче док хода, а зимске ципеле велика су му мука, јер га сваки комад обуће који је пробао - жуља.

Лева рука му је непокретна и завијена.

Ипак, Ивица екипу ББЦ-ја дочекује у породичној кући у Бољевцима, како каже, „без дана мировања".

Испред куће је неколико бицикала, превозно средство за инвалиде, али Ивица готово свуда иде пешке или градским превозом.

„Једно су ме учили - друго сам доживео", каже он.

Када га питам да се присети шта се догодило пре 25 година, одмах вади неколико великих фасцикли.

У њима су, поред рачуна за комуналије, новински чланци и лекарски извештаји.

Наслови Живко Сандић упуцао Илицу Лазовића и Упуцан за цео живот испуњавали су новине пре две и по деценије.

„Хоћеш да пипнеш рану, ако ти није гадно, ево погледај", каже он и показује на потиљак.

На протесте је, почиње причу, кренуо још на самом почетку, у новембру 1996. године.

Демонстрације су започели студенти, који су тврдили да су избори за власт у Београду, али и другим градовима у Србији, покрадени и да је СПС изгубио.

Упоредо са протестима студената, почеле су и шетње опозиционе коалиције Заједно, коју су чинили Демократска странка, СПО и Грађански савез Србије.

Како социјалисти нису хтели да прихвате стварне резултате избора, и Ивица је био на улици.

„Видео сам свашта на аеродрому и онда сам и ја излазио да шетам", каже Ивица, који је радио на аеродрому као полицајац у време када је рањен.

Ипак, тог 24. децембра Слободан Милошевић је одлучио да у Београд доведе присталице режима и обрати им се у центру града код Теразијске чесме.

„Била је баш гужва, ни сам не знам колико је људи било, али била је вика и цика", додаје он.

„Људи су били бесни што су и ови други дошли (присталице режима).

„То се није знало ко пије, а ко плаћа."

Онда је, каже, пао и више се ничега не сећа.

„Господине председниче, заклали сте Србију"

На улици је тог децембарског дана био и уметник Мирослав Нуне Поповић.

Са групом Магнет, Поповић је месецима пре протеста приказивао креативан и ненасилан начин борбе против режима на београдским улицама.

Уметници су од априла 1996. организовали више креативних акција - сломили су нов телевизор испред зграде Радио-телевизије Србије, да би показали да нема слободе медија, гађали су јајима Скупштину града Београда.

Заклали су и свињу пред канцеларијом Слободана Милошевића уз поруку: „Господине председниче, заклали сте Србију".

Карневалске шетње, пиштаљке, добоши - били су њихов заштитни знак.

„Студентски протести су трајали већ више од месец дана и узимали су маха, али били су представљани нереално и нестварно на државним медија", каже Поповић за ББЦ, док две и по деценије касније стоји на месту где је контрамитинг одржан.

„Проглашавали су нас за фашисте, насилнике, стране плаћенике".

Управо је режим те људе који су „веровали у то што виде на телевизији решио да доведе у Београд као контраснагу нама", додаје уметник.

Александар Васовић, сада новинар агенције Ројтерс, а тада репортер Радија Б92, испричао је за Вајс како је „редакција тада седела у кафани кад је Радио Београд објавио да ће 24. децембра код хотела Москве бити одржан митинг СПС-а".

„Нешто раније је опозиција најавила шетњу у исто време и на истом месту", рекао је Васовић.

„Покојни Зоран Мамула је грицнуо браду и брк што је радио у озбиљним ситуацијама и рекао да то неће на добро да изађе."

Зоран Мамула је један од оснивача Радија Б92, још 1989. године.

Теразијска чесма и две групе

Поповић је тада извештавао као новинар за Дневни телеграф, а протест 24. децембра је, каже, почео као и сваки други.

„Студенти су, као и осталих дана, долазили из Коларчеве улице", сећа се он.

Са зборног места испред Филозофског факултета, студенти су сваког дана од средине новембра ишли у протестне шетње, махом истом рутом.

Тог дана, међутим, студентски одбор и обезбеђење одлучили су да мењају руту у ходу, јер су желели да избегну контакт са Милошевићевим присталицама који су довожени аутобусима из свих крајева Србије.

Поповић се присетио једне од сцена када је студентска колона пролазила код Зеленог венца, а из Каменичке улице, која води од аутобуске станице, долазила група Милошевићевих присталица.

„Студентско обезбеђење је имало неки канап како би бар некако одвојили студенте од Милошевићевих присталица.

„Милошевићевци су држали транспаренте, али кад су видели колика је колона студената, забезекнуто су гледали и лагано спуштали транспаренте.

„Они су очекивали шачицу људи, а не море студената, били су унезверени када су видели много студената и затим толико људи код Теразијске чесме", додаје Поповић.

Јутарњи дневник Радија Б92 Александар Васовић почео је реченицом:

„Београд је данас освануо као сценографија за филм 'Три боје: Плаво' Кшиштофа Кјешловског. Непрегледне колоне полицајаца преплавиле су улице града."

Васовић је рекао да су „ходали и једни и други и гледали се испод ока".

„Полиција са штитовима и под шлемовима је стајала у четвороредовима по целом граду, доле код аутобуске станице су били водени топови и оклопни транспортери и марице", рекао је он.

„Не туците се, не ударајте се, ми смо браћа"

Две групе људи на једном месту дуго нису изгледале и понашале се другачије.

„Опозициони Београђани су пролазили поред социјалиста као поред смрдљивог сира, повремено су их подбадали заједљивим паролама или су запушавали носеве, пљували их и уопште, били нељубазни", додаје Васовић

„Чини ми се да су у неко доба престали чак и да се псују и да су само режали једни на друге."

Како се код Теразијске чесме неколико улица укршта, тако су и реке људи навирале и две групе су се баш на том месту сукобиле.

„Било је туче, отимања транспарената, све је то трајало око сат времена", каже Поповић.

Између гомила су летели тупи предмети, а и Васовић и Поповић су као новинари били повређени.

Позната је и изјава једног социјалисте који је је рекао „не туците се, не ударајте се, ми смо браћа", али наставак дана није прошао у том маниру.

Тек касније чули су да је Живко Сандић, социјалиста и кандидат СПС на изборима у Вршцу, пуцао у главу Ивици Лазовићу и тешко га ранио.

Овај догађај је снимљен и обишао је свет.

На мосту Газела испребијан је до смрти и Предраг Старчевић, а режимски медији тврдили су да је умро од срчаног удара.

Зашто је Милошевић рекао 'Волим и ја вас'

Проблем за власт је био што, каже Поповић, нису желели да се у телевизијском преносу чује да маса демонстраната звижди Слободану Милошевићу.

„Полиција је на Теразијама успела да направи кружни кордон и физички одвоји две групе", каже он.

„Онда је у бруталној акцији потиснула студенте примењујући силу. Било је грозно."

Када је полиција успела да задржи демонстранте и склони их са Теразија ка Кнез Михаиловој, почео је контрамитинг власти.

Новинари су остали у средини, а маса подржавалаца режима је скандирала 'Слобо, Слобо'.

На бини је поред Слободана Милошевића, била и његова супруга Мира Марковић, врх државе и тадашњи градоначелник Београда Небојша Човић, док је маса наставила 'Слобо, ми те волимо', па је он на то одговорио 'Волим и ја вас'.

„Једна тетка, од тако својих 60 година, у пластичној бунди и штриканом шалу са шљокицама, накарминисана и ондулирана, држи поморанџу и показује је истој таквој исписници са друге стране и режи: 'Овооооо је мени Слобо даооооооо, Слобо ми даоооо! Мени овде ваља, ти иди у Америку!'", сећа се Васовић.

Према извештају државне телевизије, на контрамитингу је било пола милиона људи, док су нережимски и страни медији процењивали да их је било између 30 и 50 хиљада.

Коалиција Заједно је проценила да је организација контрамитинга коштала Србију скоро 1,5 милиона тадашњих марака или више од 4,5 милиона тадашњих динара.

Полиција је испаљивала водене топове, а Васовић и Поповић су извештавали како је сатима после протеста пребијала насумично људе који су се нашли у околним улицама.

И протест и контрамитинг тог дана су завршени, али Мирослав Поповић објашњава да је „дух демонстрација против Слободана Милошевића после тога постао само још јачи".

Протести су настављени, а после 88 дана СПС је морао да призна да је изгубио на локалним изборима у појединим градовима.

Резултати избора признати су после доласка специјалног изасланика ОЕБС-а Фелипеа Гонзалеса 11. фебруара 1997. доношењем лекс специјалиса, посебног закона.

„Сендвичари", „преци ботова" у Латинској Америци

„СПС-овци доведени из целе Србије су базали по продавницама, стискали у рукама најлон кесе са сендвичима и соковима у тетрапаку", описао је новинар Александар Васовић људе који су дошли на контрамитинг 24. децембра 1996.

Уметник Мирослав Поповић назива их „прецима данашњих ботова наоружаним седвичима и паролама".

Шта је бот?

Реч бот има два значења:

Последњих година, ова реч је синоним за „тролове", људе који најчешће зарад политичког циља, а по нечијој директиви, шире афирмативне или омаловажавајуће поруке на интернету.

„Ботови у Србији или било где на свету функционишу по истом принципу. То је група људи, обично страначки активисти, који хоће да допринесу својој странци.

„Међутим, оно где то превазилази класични страначки активизам, на који свако има легитимно право, јесте када се таква активност на неки начин институционализује, односно направи се нека структура, такозвана трол-фабрика.

„У тим фабрикама имамо људе који понекад добијају и плату да би пласирали одређени садржај".

Андреј Петровски, Шер фондација

И професори политичких наука у Лондону и Београду слажу се да је ово био дан када су ботови настали.

Контрамитинг је, објашњава Ерик Горди, професор Универзитетског колеџа у Лондону „унео такмичарски дух у политичко позориште".

„Успех се (на контрамитингу) састоји у томе што можете упропастити гест вашег противника", каже Горди.

Он тврди да је овај догађај ипак оставио трајне последице на политичке активности на улици у Србији.

„Од тада је сваки јавни догађај праћен ризиком од насиља", каже он.

„Тада је почео и онај процес да странке присилно доведу присталице, као и оне који то нису, уценом и обећањима."

Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука у Београду, каже да су „различите власти често користиле контрамитинге да сузбију протесте и притискају противнике".

„То је посебно карактеристично за диктаторске режиме", додаје он.

„Циљ је да, када власт западне у кризу, покушава да покаже да је њихова подршка много већа и да обесмисли протесте или незадовољство људи.

„То су увек потенцијално опасне ситуације у којима може да дође до сукоба. Зато то и јесте један вид застрашивања незадовољних демонстраната."

Павићевић објашњава да је и додатна функција контрамитинга да власт „покаже да постоји народ који није незадовољан".

Као пример даје и велике протесте и контрамитинге у Венецуели 2019. године, између присталица и противника председника Николаса Мадура.

Кубанска влада такође је у лето 2021. године окупила је на десетине хиљада присталица на улицама - скоро недељу дана након што су их изненадили највећи антивладини протести током неколико деценија.

Њих је у телевизијском преносу позвао кубански председник да бране револуцију.

Председник Кубе Мигел Дијаз Канел, кога је пратио бивши председник Раул Кастро (90), и сам се појавио на месту где су неколико дана раније одржали протести незадовољних.

Зашто се контрамитизи понављају

Контрамитинг је, мисли Павићевић, „добрим делом и стратегија садашње власти у Србији".

„СНС не допушта да се покушаји опозиционог или независног деловања размашу", каже професор политички ангажован у странци Не давимо Београд.

„Митинзима власти се показује како је власт супериорна."

Као пример даје велики митинг власти у априлу 2019. године, недељу дана после антидржавних протеста покрета 1 од 5 милиона.

На митинг су аутобусима у Београд довођени људи из целе Србије, а скуп је најављен као део кампање за изборе, а не контрамитинг.

Владимир Ђукановић из СНС је пред митинг за ББЦ прокоментарисао да очекује да ће „овога пута парола бити '1 од 500.000' јер се толико људи очекује", као одговор на пароле 1 од 5 милиона.

Председник Србије Александар Вучић тада је негирао да је организован контрамитинг, наводећи да то окупљање није одржано истог дана када и протест опозиције.

„О каквим контрамитинзима причају? Па нико не заказује ништа у истом дану. Или ваљда хоћете да забраните слободу и право неком на јавно окупљање", рекао је Вучић у априлу 2019.

Добрица Веселиновић из иницијативе Не давимо Београд је у децембру 2021, после скупа напредњака у Шапцу рекао да је СНС „ушао у класичан жанр деведесетих - контрамитинг, да се покаже да их има".

Шабачки напредњаци скуп су тада организовали као одговор на недавну блокаду саобраћајница и мостова широм Србије.

Еко протести и блокада мостова била је организована да би се спречио пројеката Јадар и копање руде у Лозници, који планира компанија Рио Тинто.

Опростити човеку који је пуцао на тебе

Новим људима који данас шетају незадовољни, а које, каже Мирослав Поповић „поново називају фашистима и страним плаћеницима", саветује само једно:

„Ни један протест није успео ако је генерацијски искључив."

Ивица Лазовић не каје се ни данас што је тог дана отишао на протест.

Човек који је пуцао на њега, Живко Сандић, осуђен је на две године и четири месеца затвора због изазивања опште опасности, али је после краткотрајног притвора пуштен да се брани са слободе.

Видео га је на суђењу.

„Питао сам га: 'Зашто, брате, пуца на брата?'. Рекао је да није хтео... Тако ми је нешто одговорио."

Иако је због њега остао тежак инвалид, с одузетом левом руком и једва покретном левом ногом, Лазовић каже да је опростио човеку који је пуцао на њега.

Опроштај му је дао и када су се срели уживо, годинама после инцидента, а на питање зашто му је опростио, Лазовић каже да је то „божија ствар, а не људска".

„После пуцњаве сам мислио да нећу живети више од два месеца, а сад је већ 25 година од тада", каже он.

Тог дана се, додаје, „све променило".

„Али ја сам се прилагодио и дан-данас учим", каже он.

„Падао сам од тада хиљаду пута и сада пад и не осетим."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]о.uk.