Секс и климатске промене: Да ли постоји еколошки прихватљив сексуални однос

Када размишљамо о различитим начинима на које можемо да смањимо сопствене угљеничне отиске, наш сексуални живот обично није на врху листе.

Ипак, претрага на интернету за одрживим производима као што су вегански кондоми и контрацепција без отпада су у сталном порасту последњих година.

Шта је еколошки прихватљив секс?

„За неке, бити еколошки прихватљив сексуално значи бирати лубриканте, играчке, чаршаве и кондоме који имају мањи утицај на планету", објашњава докторка Аденике Акинсемолу, научница за еколошку одрживост из Нигерије.

„За друге, то подразумева смањење штете у стварању порнографије за раднике и животну средину. Оба примера су важна и значајна."

Фонд за становништво Уједињених нација процењује да се сваке године произведе око десет милијарди мушких кондома од латекса, а већина се одлаже на депоније.

То је зато што је већина кондома направљена од синтетичког латекса и користи адитиве и хемикалије, што значи да се не могу рециклирати.

Кондоми од јагњеће коже, који се користе још од времена старог Рима, једина су потпуно биоразградива опција.

Међутим, праве се из црева овце и не спречавају полно преносиве инфекције.

Многи лубриканти су такође направљени на бази нафте и стога садрже фосилна горива.

То је довело до пораста производа на бази воде или органских производа.

И домаће опције постају све популарније.

Докторка Теса Комерс има више од милион пратилаца који гледају њене Тик Ток видео записе о сексуалном здрављу.

Њен најгледанији видео запис - са скоро осам милиона прегледа - рецепт је за домаћи лубрикант направљен од кукурузног скроба и воде.

„Лубриканти на бази воде, органски и вегански кондоми су добар избор за забаву и прихватање одрживог сексуалног живота," каже докторка Акинсемолу.

„Они не само да наносе мању штету животној средини, већ својим корисницима нуде одличан провод."

Међутим, морате бити опрезни са неким зеленијим производима, јер се неки не могу користити са већином кондома пошто могу изазвати пуцање.

И пре него што донесете било какву одлуку у вези са контрацепцијом, посаветује се и разговарајте са лекаром или стручњаком за планирање породице.

Секс играчке су још једна област у којој је употреба пластике широко распрострањена.

Доступне су алтернативе од челика или стакла, док опција куповине пуњивих играчака такође помаже у смањењу отпада.

На тржишту постоје чак и секс играчке на соларни погон.

Компаније као што је LoveHoney такође нуде зелено решење за сексуалне играчке где помажу у рециклажи старих и поломљених играчака које не могу да прођу кроз типичне руте рециклаже.

Где још може да се смањи отпад?

Постоје мање очигледни делови нашег сексуалног живота у којима се могу направити промене како би се смањио отпад.

Куповина етички направљеног доњег веша и одеће, избегавање секса под тушем, коришћење мање топле воде, држање искључених светала и одабир крпа за вишекратну употребу су начини да смањимо наш утицај на планету.

Као и већина ствари које купујемо, амбалажа често доводи до отпада.

Лорен Сингер, предузетница и инфлуенсерка нулте стопе отпада из Њујорка, каже да је ово место где већина компанија може да направи разлику.

Кондоми, лубриканти и дневне контрацепцијске пилуле су све производи иза којих остаје амбалажа која завршава на одлагалиштима отпада.

ИУД (интраутерини улошци) и имплантати су дугорочне контрацепцијске опције, које имају мање отпада, али носе ризике.

Лорен живи скоро потпуно без отпада и од 2012. сакупља све што није могла да рециклира у теглу.

Може ли сигуран секс заиста бити одржив?

Нећете пронаћи кондоме у Лорениној тегли, а пошто су они једина ефикасна контрацепција против полно преносивих болести, она тражи од свих сексуалних партнера да се тестирају пре сексуалног односа са њом.

„Сада имам моногамног партнера, али ако се не осећате пријатно да тражите од партнера да се тестира пре него што одете у кревет са њим, онда вероватно уопште не би требало да спавате са њим", каже Лорен.

Међутим, она каже да нема ништа неодрживије од нежељене трудноће или полно преносиве болести.

„Морамо да размотримо који отпад вреди производити, а који не", каже она.

„Људи не би требало да не користе кондоме или не узимају контрацепцију због аспекта отпада - важније је заштитити вас и вашег партнера."

Докторка Акинсемолу се слаже.

„Сигуран секс, било да се користе еколошки прихватљиви производи или не, дугорочно је најодрживији за људе и планету", каже она.

Климатски утицај репродукције

То нас доводи до још једне тачке у којој се секс и животна средина сударају - рађање деце.

Према студији из 2017. године, живот без аутомобила штеди око 2,3 тоне угљен-диоксида годишње, док придржавање биљне исхране штеди 0,8 тона.

Поређења ради - ако живите у развијеном свету - немање детета уштеди око 58,6 тона годишње.

Угљенични отисак у мање развијеним земљама је много мањи, при чему се процњеује да дете у Малавију не оставља више од 0,1 тоне.

Али нерађање детета у развијеном свету штеди 58,6 тона годишње.

Угљенични отисак у слабије развијеним земљама је знатно мањи, а процењује се да једно дете у Малавију доноси више од 0,1 тоне емисије-угљен диоксида.

У извештају Међувладиног панела УН за климатске промене (ИПЦЦ) наводи се да је „упаљен црвени аларм за човечанство због пораста температура, екстремних временских појава и пораста нивоа мора.

ИПЦЦ је такође објавио предвиђања о томе како би планета могла да изгледа за будуће генерације, због чега неким људима могућност да имају децу делује суморно.

Неке утицајне личности су расправљале о дилемама у погледу рађања деце.

Принц Хари је за Вог 2019. године рекао да ће он и војвоткиња од Сасекса имати „максимално" двоје деце, наводећи животну средину као кључни фактор у овој одлуци.

Слично томе, америчка конгресменка Александрија Оказио-Кортез рекла је на Светском самиту градоначелника Ц40 2019, да је она „жена чији снови о мајчинству сада имају горко-слатки укус због онога што знам о будућности наше деце".

Стопа наталитета је у паду у многим земљама широм света.

Вишедеценијски тренд се свакако не може приписати само климатским променама.

Али овогодишња глобална анкета британских научника показала је да се три четвртине од десет хиљада анкетираних младих људи слажу да је „будућност застрашујућа".

Око 41 одсто испитаника се „колебало да има децу" наводећи климатске промене као разлог.

„Нећу имати децу"

Танмеј Шинде живи у Мумбају, у Индији, и одлучио је да неће имати децу због заштите животне средине.

ИПЦЦ је предвидео да би његов родни град могао бити потопљен због пораста нивоа мора већ 2050. године.

Његовој породици је тешко да разуме његову одлуку, иако он признаје да као мушкарац можда има више привилегија од жена у Индији око овог уверења.

„Породице у Индији су веома традиционалне и имају културу праћења прастарих обичаја и ритуала", каже он.

„Имати децу је једна од најважнијих ствари у животу после брака и постоји толико друштвених притисака да се настави ова култура."

Хоће ли се икада предомислити?

„Безбеднија планета и одржив начин живота су предуслови за рађање деце, тако да, осим ако се не донесу чврсте одлуке и велике промене за смањење емисије угљеника и заустављање глобалног загревања, мислим да нећу имати децу."

Одрживи секс

Професорка Кимберли Николас, ванредна професорка на Универзитету Лунд у Шведској, коауторка је студије која каже да деца у развијеном свету имају огроман негативан утицај на емисије угљен-диоксида.

Она, међутим, не тврди да људи не би требало да имају децу.

„Није моја улога да подржавам или доводим у питање личне изборе људи", каже она.

„Људско је право да слободно одлучују да ли желе да имају дете.

„Оно за шта се ја борим је свет у коме деца која су већ жива имају сигурну планету и друштво."

Уместо тога, она предлаже људима да проводе више времена преиспитујући своје навике на путовању „уместо да се муче око омота и елиминишу сваки последњи комадић отпада од контрацепције".

„Требало би да фокусирамо наше напоре на то где то чини разлику", каже она.

Као неко ко је провео трећину свог живота живећи без отпада, Лорен је неодлучна по питању деце.

„Размишљала сам о усвајању, што мислим да би било сјајно, али онда сам физички процес рађања детета - нисам сигурна", каже она.

Као и друге одлуке о одрживости, она се пита да ли би рођење детета могло бити „нето позитивно".

„Хоће ли бити користи за планету уопште?

„Могу ли да дам вредност овом детету које ће живети дуже од мене и наставити да покушава да створи бољи свет?".

Погледајте видео о томе зашто се број сперматозоида преполовио у последњих 40 година

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].