Украјина и Русија: Пет могућих праваца у којима би могао да се одвија рат

Ратови имају плиме и осеке, а инвазија Владимира Путина на Украјину у том погледу није изузетак.

Рану бојазан од брзог освајања заменили су руско повлачење и украјински отпор.

На то се сада надовезала концентрисанија руска офанзива на истоку.

Али после 100 дана, куда би овај рат могао да пође даље?

Ево пет потенцијалних сценарија - који се узајамно не искључују, али су сви у оквирима могућег.

1. Рат изнуривањем

Рат би могао да се одужи месецима - ако не и годинама - док руске и украјинске снаге буду изнуривале једне друге.

Замајац би се пребацивао с једне стране на другу, док би обе стране имале добитке и губитке.

Ниједна страна не би била спремна да се преда.

Руски председник Путин би могао да процени да може да победи ако искаже стратешко стрпљење, рачунајући на то да ће западне земље осетити „замор од Украјине" и усредсредити се више на економску кризу и претњу од Кине.

Запад би, међутим, могао да покаже одлучност и настави да шаље Украјини оружје.

Успоставиле би се полутрајне линије фронта.

Рат би полако постао замрзнути сукоб, „вечни рат".

Мик Рајан, пензионисани аустралијски генерал и војни стручњак, каже да је „мала вероватноћа да ће на кратке стазе доћи до убедљиве оперативне или стратешке победе било које стране."

Додаје да „ниједан ривал није показао капацитет да зада стратешки одлучујући ударац."

2. Путин проглашава обуставу ватре

Шта би се десило кад би председник Путин изненадио свет једностраним проглашењем обуставе ватре?

Могао би да се задовољи освојеним територијама и да прогласи „победу".

Могао би да тврди да је његова „војна операција" завршена: про-руски сепаратисти у Донбасу су заштићени; успостављен је копнени коридор до Крима.

Потом би са морално надмоћне позиције вршио притисак на Украјину да обустави борбе.

„Ово је трик који би Русија могла да изведе у било ком тренутку, ако жели да искористи европски притисак на Украјину да се преда и одрекне дела територије ради декларативног мира", каже Кир Џајлс, стручњак за Русију из групе Четам хаус.

Ови аргументи већ сада могу да се чују у Паризу, Берлину и Риму: нема потребе да се продужава рат, време је да се окончају светске економске недаће, хајде да позовемо на обуставу ватре.

Томе ће се, међутим, успротивити САД, Велика Британија и већи део Источне Европе, где политичари верују да руска инвазија мора да пропадне, за добробит Украјине и међународног поретка.

Дакле, једнострана руска обустава ватре могла би да промени наратив, али не и да оконча борбе.

3. Пат позиција на ратишту

Шта ако и Украјина и Русија закључе да не могу да постигну више у војном погледу и уђу у преговоре за политички споразум?

Њихове војске би можда биле исцрпљене, понестајало би им људства и муниције.

Цена у крви и богатству више не би оправдавала даље ратовање. Руски војни и економски и губици више не би били одрживи.

Украјински народ би се уморио од ратовања, закључивши да није спреман да ризикује више живота ради вечито недостижне победе.

Шта ако би вођство у Кијеву - не верујући више у непрекинуту подршку Запада - одлучило да је дошло време да се преговара?

Амерички председник Џозеф Бајден отворено признаје да је амерички циљ за Украјину да буде „у најјачем могућем положају за преговарачким столом".

Али до пат-позиције на ратишту можда неће доћи још много месеци, а сваки политички споразум биће тежак, понајпре због украјинског неповерења према Русији.

Мировни споразум можда неће потрајати и после њега би могло да дође до нових борби.

4. „Победа" Украјине

Да ли би Украјина - противни свим изгледима - могла да постигне нешто налик победи?

Да ли би Украјина могла да натера руске трупе да се повуку на положаје на којима су биле пре инвазије?

„Украјина ће дефинитивно добити овај рат", изјавио је председник земље Владимир Зеленски за холандску телевизију ове недеље.

Шта ако Русија не успе да заузме читав Донбас и претрпи још губитака?

Западне санкције би нанеле штету руској војној машинерији.

Украјина би прешла у противнапад, користећи нове ракете дугог домета, повративши територију на местима на којима су се руске линије снабдевања нашле под оптерећењем.

Украјина би успела да претвори своју војску из дефанзивне у офанзивну.

Овај сценарио довољно је веродостојан да политичари већ почињу да брину због његових последица.

Ако се Путин буде суочио са поразом, да ли би могао да ескалира сукоб, потенцијално употребивши хемијско или нуклеарно оружје?

Историчар Најал Фергусон изјавио је недавно на семинару на Краљевском колеџу у Лондону: „Изгледа ми мало вероватно да ће Путин прихватити конвенционални војни пораз кад има нуклеарну опцију на располагању."

5. „Победа" Русије

Али шта је са могућом руском „победом"?

Западни званичници истичу да Русија, упркос раним неуспесима, и даље планира да заузме главни град Кијев и покори већи део Украјине.

„Ти максималистички циљеви и даље важе", изјавио је један званичник.

Русија би могла да искористи успехе у Донбасу да ослободи снаге које онда може да искористи негде другде, можда чак да би поново напала Кијев.

До изражаја би дошла пука тежина руске бројчане надмоћи.

Украјинске снаге би наставиле да губе.

Председник Зеленски већ признаје да сваког дана погине до 100 украјинских војника, а буде рањено њих 500.

Народ Украјине би могао да се подели, неки да желе да наставе да се боре, док се други залажу за мир.

Неке западне земље могле би да се уморе од подршке Украјини.

Али, исто тако, ако помисле да Русија добија рат, друге би могле да пожеле ескалацију.

Један западни дипломата приватно ми је рекао да би Запад требало да тестира нуклеарно оружје на Пацифику као упозорење Русији.

Будућност овог рата још није записана.

Погледајте шта се све догодило од почетка рата у Украјини:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]